Ekološki centar, hotel, velika garaža i organski restoran s javnim vidikovcem, sve bi to moglo da bude, ili će biti, u ruiniranoj zgradi na udarnom mestu jedne od simboličnih tačaka Beograda - Zelenom vencu. Ali najbolje od svega je...
Najbolje od svega zamišljenog, u danas predstavljenom, idejnom rešenju arihtektonskog tima srpskog ogranka nemačke firme Štatverk (Stattwerk) je što bi u nekadašnjoj zgradi Energoprojekta, (srednjojoj generaciji Beograđani prepoznatljivijoj kao "zgradi Beobanke", a mlađoj kao "kosturu na Zelenjaku"), prestonica ali i Srbija mogla da dobije prvu zgradu sa "živom fasadom".
Štatverk planira da preuredi višedecenijsku ruinu i ruglo ovog dela grada u prva srpsku zgradu sa zelenim (biljnim) fasadama, svojevrsnu živu planinu u srcu betonskog velegrada. Ekološki aspekt zgrade ne bi se ogledao samo u fasadi na kojoj žive biljke, već i u energetski optimizovanoj zgradi za koju je predviđeno korišćenje "svega što postoji" - od fotonaponskih ćelija, preko vetrogeneratora do geotermalne energije i razmene toplote u okviru kanalizaionih sistema, najavio je saradnik Štatverka, arhitekta Miodrag Grbić.
I u samom Štatverku priznaju da izgradnji ovog objekta prilaze kao studiji slučaja", svojevrsnom ogledu u kome će se stručnoj i opštoj javnosti prikazati kako funkcionišu svetski već poznati i priznati sistemi primene obnovljivih izvora energije u zgradarstvu, ali i testirati nove tehnologije i inovacije.
Da bi projekat ostvarivao takvu ulogu, međutim, nije dovoljna samo "zgrada Beobanke", koja je sada u vlasništvu firme, već i dve okolne, u kojima su trenutno deo službi EPS-a (u Ulici carice Milice) i Poreske uprave (Ulica Zeleni venac).
Radi se zapravo o jednoj zgradi, koja je svojevremeno Energoprojekt i napravio za svoje potrebe kao arhitektonsku celinu. Čak su i temelji zajednički. Dobili smo zeleno svetlo za ideju da se objekat ponovo objedini, pa čekamo potez nadležnih", rekla je Tamara Marković, saradnik za odnose s javnošću Štatverka.
Ova zgrada više neće biti ruglo Beograda FOTO
Deluje kao naučna fantastika za Srbiju, ali je izvodljivo. Štatverk je projekat procenio na 30 miliona evra, i novac je spreman kako za kupovinu okolnih zgrada, tako i za gradnju.
A gradilo bi se, odnosno preuređivalo, na 30.000 kvadratnih metara korisne površine. Za srpske uslove inovativna zelena fasada bi se prostirala na 2.730 kvadratnih metara, a zelenilo bi preplavilo i krovove objekta - dodatnih 2.600 kvadrata.
Konkurs za Eko-centar na Zelenom vencu
Idejni objekat je tu, novac je spreman, zatražena je lokacijska dozvola (za prvu zgradu, a modularno se dokumenta spremaju i za, nadaju se, druge dve), a da li će Zeleni venac biti ozelenjen na ovaj način u naredne dve ili tri godine sada zavisi od drugih.
"Kada dobijemo lokacijsku dozvolu potrebno nam je tri meseca da prilagodimo planove i još 12 do 15 meseci za gradnju. Mi ne prodajemo projekat dalje, izgrađeni objekat će biti u potpunosti vlasništvo Štatverka", kaže Tamara Marković.
