Vlasnik Kombinata aluminijuma, Centralno evropska kompanija (CEAC), iza koje stoji ruski milijarder Oleg Deripaska, traži oko 300 miliona evra odštete od Crne Gore, jer smatra da Vlada nije prikazala realno stanje i vrednost imovine KAP-a.
Vlasnik Kombinata aluminijuma, Centralno evropska kompanija (CEAC), iza koje stoji ruski milijarder Oleg Deripaska, traži oko 300 miliona evra odštete od Crne Gore, jer smatra da Vlada nije prikazala realno stanje i vrednost imovine KAP-a, pišu podgoričke "Vijesti".
Rusi su zatražili međunarodnu arbitražu u Frankfurtu koja je predviđena kupoprodajnim ugovorom, tužbenim zahtevom protiv Vlade Crne Gore i državnih fondova po više različitih osnova u vezi sa kupovinom KAP-a, ali i Rudnika boksita, ali i naknadu štete.
Osnovni razlog zbog kojeg Rusi tuže Vladu i fondove je navodno pogrešno utvrđeno činjenično stanje u bilansima vezano za stanje u fabrici i vrednost imovine koju su kupili.
Procenu KAP-a uoči privatizacije obavila je revizorska kuća "KPMG", a nakon što je Deripaskina kompanija preuzela upravljanje, već 2006.
godine je angažovala kuću "Dilojt" čiji se revizorski nalaz umnogome razlikovao od prvobitne procene.
Ministar za ekonomski razvoj Branimir Gvozdenović rekao je "Vijestima" da je arbitražni zahtev koji je podneo vlasnik KAP-a, po njegovom uverenju, neosnovan.
"Moj lični utisak je da pokretanje arbitražnog postupka nije motivisano ubeđenjem kupca da je njegov zahtev osnovan. Kupac je želeo da pokrene i formalno sva pitanja za koja procenjuje da mu mogu ojačati pregovaračku poziciju u ukupnom setu odnosa sa Vladom i lokalnim partnerima", rekao je Gvozdenović.
S druge strane, kako je naveo Gvozdenović, pojedinačne reakcije javnosti, uzrokovane pogrešnim tumačenjem uslova kupoprodaje KAP-a, posebno cena električne energije, kupac verovatno doživljava kao animozitet, pa, moguće, time želi da pokaže neutemeljenost takvog odnosa.
Gvozdenović je rekao da će Vlada, "polazeći od značaja KAP-a za crnogorsku privredu", nastojati da razumno reši nastali problem.
"Bez obzira na neosnovanost arbitražnog zahteva, Crnoj Gori nije svejedno kakav referentni utisak u međunarodnoj javnosti izazivaju ovakvi sporovi, posebno kada je reč o novim investitorima", rekao je on.
Rusi su KAP i Rudnike boksita preuzeli u decembru 2005. godine, nakon što su za 65,4 odsto akcija aluminijumske kompanije, 32 odsto akcija nikšićke firme i koncesije za rudu platili ukupno 58,5 miliona evra.
Oni su bili dužni i da vrate određene dugove, među kojima i poveriocima od oko 90 miliona, rekao je Gvozdenović.
Rusi već poodavno ukazuju da nisu zadovoljni poslovanjem u Crnoj Gori, pre svega zbog nerešenog problema snabdevanja strujom na duži rok.
Ugovor KAP-a sa Elektroprivredom, koji važi do 2010. godine, predviđa da prve tri godine fabrika dobija dve trećine struje po subvencioniranim cenama, a poslednje dve godine polovinu potrebne struje.
Cena struje koju KAP plaća Elektoprivredi delom zavisi od cena aluminijuma na svetskim berzama.
U ovom trenutku vlasnici KAP-a nemaju rešenje za snabdevanje strujom nakon 2010. godine
(Beta)
Rusi su zatražili međunarodnu arbitražu u Frankfurtu koja je predviđena kupoprodajnim ugovorom, tužbenim zahtevom protiv Vlade Crne Gore i državnih fondova po više različitih osnova u vezi sa kupovinom KAP-a, ali i Rudnika boksita, ali i naknadu štete.
Osnovni razlog zbog kojeg Rusi tuže Vladu i fondove je navodno pogrešno utvrđeno činjenično stanje u bilansima vezano za stanje u fabrici i vrednost imovine koju su kupili.
Procenu KAP-a uoči privatizacije obavila je revizorska kuća "KPMG", a nakon što je Deripaskina kompanija preuzela upravljanje, već 2006.
godine je angažovala kuću "Dilojt" čiji se revizorski nalaz umnogome razlikovao od prvobitne procene.
Ministar za ekonomski razvoj Branimir Gvozdenović rekao je "Vijestima" da je arbitražni zahtev koji je podneo vlasnik KAP-a, po njegovom uverenju, neosnovan.
"Moj lični utisak je da pokretanje arbitražnog postupka nije motivisano ubeđenjem kupca da je njegov zahtev osnovan. Kupac je želeo da pokrene i formalno sva pitanja za koja procenjuje da mu mogu ojačati pregovaračku poziciju u ukupnom setu odnosa sa Vladom i lokalnim partnerima", rekao je Gvozdenović.
S druge strane, kako je naveo Gvozdenović, pojedinačne reakcije javnosti, uzrokovane pogrešnim tumačenjem uslova kupoprodaje KAP-a, posebno cena električne energije, kupac verovatno doživljava kao animozitet, pa, moguće, time želi da pokaže neutemeljenost takvog odnosa.
Gvozdenović je rekao da će Vlada, "polazeći od značaja KAP-a za crnogorsku privredu", nastojati da razumno reši nastali problem.
"Bez obzira na neosnovanost arbitražnog zahteva, Crnoj Gori nije svejedno kakav referentni utisak u međunarodnoj javnosti izazivaju ovakvi sporovi, posebno kada je reč o novim investitorima", rekao je on.
Rusi su KAP i Rudnike boksita preuzeli u decembru 2005. godine, nakon što su za 65,4 odsto akcija aluminijumske kompanije, 32 odsto akcija nikšićke firme i koncesije za rudu platili ukupno 58,5 miliona evra.
Oni su bili dužni i da vrate određene dugove, među kojima i poveriocima od oko 90 miliona, rekao je Gvozdenović.
Rusi već poodavno ukazuju da nisu zadovoljni poslovanjem u Crnoj Gori, pre svega zbog nerešenog problema snabdevanja strujom na duži rok.
Ugovor KAP-a sa Elektroprivredom, koji važi do 2010. godine, predviđa da prve tri godine fabrika dobija dve trećine struje po subvencioniranim cenama, a poslednje dve godine polovinu potrebne struje.
Cena struje koju KAP plaća Elektoprivredi delom zavisi od cena aluminijuma na svetskim berzama.
U ovom trenutku vlasnici KAP-a nemaju rešenje za snabdevanje strujom nakon 2010. godine
(Beta)
