Srbija se na ovogodišnjoj listi Transparensi internšenela, sa indeksom percepcije korupcije 3,4, i dalje nalazi među zemljama koje imaju velike probleme sa korupcijom.
Srbija se na ovogodišnjoj listi Transparensi internšenela, sa indeksom percepcije korupcije 3,4, i dalje nalazi među zemljama koje imaju velike probleme sa korupcijom.
Indeks je ostao isti kao 2007. godine, tako da Srbija, koja je lane bila na 79. mestu, sada deli 85. mesto sa Crnom Gorom, Albanijom, Indijom, Madagaskarom, Panamom i Senegalom.
Predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati ocenio je da su podaci za Srbiju "zabrinjavajući" jer posle pet godine sporog, ali konstantnog napretka, beleži zastoj u suzbijanju korupcije i popravljanju ugleda zemlje.
Sa indeksom 3,4 i na 85. mestu daleko smo i od idealnog indeksa 10 ali i od indeksa 5,0 koji označava snošljiv stepen korupcije, rekao je Goati na konferenciji za novinare u Beogradu.
Ukazao je da su Srbiju sustigli ili prestigli susedi iz Crne Gore i Makedonije, a da se povećala prednost Hrvatske i Slovenije i pored postojećih problema sa korupcijom.
Napredak u odnosu na 2000. godinu, kada je indeks bio 1,3, ne može da umanji zabrinutost niti loša početna pozicija može biti opravdanje za to što u poslednjih osam godina nije učinjeno više na suzbijanju korupcije, dodao je Goati.
On je rekao da nije dovoljno samo donositi antikorupcijske zakone i ocenio da je vlast pokazala slabost i nepostojanje dobre volje da obezbedi uslove za rad regulatornhi institucija, pre svega Uprave za javne nabavke i Državne revizorske institucije.
Programski direktor Tranparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ocenio je da je na zastoj u napretku Srbije uticalo više činilaca, među kojima su dva izborna procesa, dugotrajni pregovori o formiranju nove vlade, pauza u radu parlamenta i neusvajanje neophodnih antikorupcijskih zakona.
Nenadić je ukazao da izborna kampanja nije iskorišćena da bi se od političkih aktera dobili konkretni programi za borbu protiv korupcije i zbog toga se ne može odrediti u kom će se pravcu borba voditi.
On je ukazao da Srbija od 2005. godine ima antikroupcijsku strategiju, ali njena primena kasni, a sprovođenje obaveza se na prati na sistematski način. Takođe je zabeleženo nazadovanje na polju kontrole finansiranja stranaka.
Za razliku od prethodnog periodu, rekao je Nenadić, u poslednjih godinu dana je manje bilo obaveštavanja javnosti o otkrivanju organizovanih kriminalnih grupa. Dodao je da se ne može ni reći na kakve probleem su istražni organi nailazili jer rad policije i tužilaštva nije javan.
Na borbu protiv korupcije, prema Nenadićevoj oceni, negativno se odrazilo i to što nije okončana reforma pravosuđa, niti je bitno popravljen ambijent za poslovanje - korišćenje zemljišta, dobijanje dozvola i odobrenja, kao i zaštita od samovolje i iznuđivanja od strane inspekcijskih organa.
Na listi koja je danas predstavljena u svim ograncima Transparensi Internenšenela rangirano je 180 zemalja na skali od 1,0 do 10 - od Danske, Novog Zelanda i ŠVedske sa indeksom 9,3, do Somalije sa indeksom 1,0.
Indeksi su sačinjeni na osnovu najmanje tri od 13 istraživanja sprovedenih u poslednje dve godine, uglavnom među poslovnim ljudima i investitorima.
Ove godine Srbija je rangirana na osnovu podataka iz šest istraživanja koja su zasnovana na podacima iz 2007. i 2008. godine.
Nepromenjen indeks percepcije korupcije za Srbiju
Srbija se na ovogodišnjoj listi Transparensi internšenela, sa indeksom percepcije korupcije 3,4, i dalje nalazi među zemljama koje imaju velike probleme sa korupcijom.
Indeks je ostao isti kao 2007. godine, tako da Srbija, koja je lane bila na 79. mestu, sada deli 85. mesto sa Crnom Gorom, Albanijom, Indijom, Madagaskarom, Panamom i Senegalom.
Predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati ocenio je da su podaci za Srbiju "zabrinjavajući" jer posle pet godine sporog, ali konstantnog napretka, beleži zastoj u suzbijanju korupcije i popravljanju ugleda zemlje.
Sa indeksom 3,4 i na 85. mestu daleko smo i od idealnog indeksa 10 ali i od indeksa 5,0 koji označava snošljiv stepen korupcije, rekao je Goati na konferenciji za novinare u Beogradu.
Ukazao je da su Srbiju sustigli ili prestigli susedi iz Crne Gore i Makedonije, a da se povećala prednost Hrvatske i Slovenije i pored postojećih problema sa korupcijom.
Napredak u odnosu na 2000. godinu, kada je indeks bio 1,3, ne može da umanji zabrinutost niti loša početna pozicija može biti opravdanje za to što u poslednjih osam godina nije učinjeno više na suzbijanju korupcije, dodao je Goati.
On je rekao da nije dovoljno samo donositi antikorupcijske zakone i ocenio da je vlast pokazala slabost i nepostojanje dobre volje da obezbedi uslove za rad regulatornhi institucija, pre svega Uprave za javne nabavke i Državne revizorske institucije.
Programski direktor Tranparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ocenio je da je na zastoj u napretku Srbije uticalo više činilaca, među kojima su dva izborna procesa, dugotrajni pregovori o formiranju nove vlade, pauza u radu parlamenta i neusvajanje neophodnih antikorupcijskih zakona.
Nenadić je ukazao da izborna kampanja nije iskorišćena da bi se od političkih aktera dobili konkretni programi za borbu protiv korupcije i zbog toga se ne može odrediti u kom će se pravcu borba voditi.
On je ukazao da Srbija od 2005. godine ima antikroupcijsku strategiju, ali njena primena kasni, a sprovođenje obaveza se na prati na sistematski način. Takođe je zabeleženo nazadovanje na polju kontrole finansiranja stranaka.
Za razliku od prethodnog periodu, rekao je Nenadić, u poslednjih godinu dana je manje bilo obaveštavanja javnosti o otkrivanju organizovanih kriminalnih grupa. Dodao je da se ne može ni reći na kakve probleem su istražni organi nailazili jer rad policije i tužilaštva nije javan.
Na borbu protiv korupcije, prema Nenadićevoj oceni, negativno se odrazilo i to što nije okončana reforma pravosuđa, niti je bitno popravljen ambijent za poslovanje - korišćenje zemljišta, dobijanje dozvola i odobrenja, kao i zaštita od samovolje i iznuđivanja od strane inspekcijskih organa.
Na listi koja je danas predstavljena u svim ograncima Transparensi Internenšenela rangirano je 180 zemalja na skali od 1,0 do 10 - od Danske, Novog Zelanda i ŠVedske sa indeksom 9,3, do Somalije sa indeksom 1,0.
Indeksi su sačinjeni na osnovu najmanje tri od 13 istraživanja sprovedenih u poslednje dve godine, uglavnom među poslovnim ljudima i investitorima.
Ove godine Srbija je rangirana na osnovu podataka iz šest istraživanja koja su zasnovana na podacima iz 2007. i 2008. godine.
(Beta)
Indeks je ostao isti kao 2007. godine, tako da Srbija, koja je lane bila na 79. mestu, sada deli 85. mesto sa Crnom Gorom, Albanijom, Indijom, Madagaskarom, Panamom i Senegalom.
Predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati ocenio je da su podaci za Srbiju "zabrinjavajući" jer posle pet godine sporog, ali konstantnog napretka, beleži zastoj u suzbijanju korupcije i popravljanju ugleda zemlje.
Sa indeksom 3,4 i na 85. mestu daleko smo i od idealnog indeksa 10 ali i od indeksa 5,0 koji označava snošljiv stepen korupcije, rekao je Goati na konferenciji za novinare u Beogradu.
Ukazao je da su Srbiju sustigli ili prestigli susedi iz Crne Gore i Makedonije, a da se povećala prednost Hrvatske i Slovenije i pored postojećih problema sa korupcijom.
Napredak u odnosu na 2000. godinu, kada je indeks bio 1,3, ne može da umanji zabrinutost niti loša početna pozicija može biti opravdanje za to što u poslednjih osam godina nije učinjeno više na suzbijanju korupcije, dodao je Goati.
On je rekao da nije dovoljno samo donositi antikorupcijske zakone i ocenio da je vlast pokazala slabost i nepostojanje dobre volje da obezbedi uslove za rad regulatornhi institucija, pre svega Uprave za javne nabavke i Državne revizorske institucije.
Programski direktor Tranparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ocenio je da je na zastoj u napretku Srbije uticalo više činilaca, među kojima su dva izborna procesa, dugotrajni pregovori o formiranju nove vlade, pauza u radu parlamenta i neusvajanje neophodnih antikorupcijskih zakona.
Nenadić je ukazao da izborna kampanja nije iskorišćena da bi se od političkih aktera dobili konkretni programi za borbu protiv korupcije i zbog toga se ne može odrediti u kom će se pravcu borba voditi.
On je ukazao da Srbija od 2005. godine ima antikroupcijsku strategiju, ali njena primena kasni, a sprovođenje obaveza se na prati na sistematski način. Takođe je zabeleženo nazadovanje na polju kontrole finansiranja stranaka.
Za razliku od prethodnog periodu, rekao je Nenadić, u poslednjih godinu dana je manje bilo obaveštavanja javnosti o otkrivanju organizovanih kriminalnih grupa. Dodao je da se ne može ni reći na kakve probleem su istražni organi nailazili jer rad policije i tužilaštva nije javan.
Na borbu protiv korupcije, prema Nenadićevoj oceni, negativno se odrazilo i to što nije okončana reforma pravosuđa, niti je bitno popravljen ambijent za poslovanje - korišćenje zemljišta, dobijanje dozvola i odobrenja, kao i zaštita od samovolje i iznuđivanja od strane inspekcijskih organa.
Na listi koja je danas predstavljena u svim ograncima Transparensi Internenšenela rangirano je 180 zemalja na skali od 1,0 do 10 - od Danske, Novog Zelanda i ŠVedske sa indeksom 9,3, do Somalije sa indeksom 1,0.
Indeksi su sačinjeni na osnovu najmanje tri od 13 istraživanja sprovedenih u poslednje dve godine, uglavnom među poslovnim ljudima i investitorima.
Ove godine Srbija je rangirana na osnovu podataka iz šest istraživanja koja su zasnovana na podacima iz 2007. i 2008. godine.
Nepromenjen indeks percepcije korupcije za Srbiju
Srbija se na ovogodišnjoj listi Transparensi internšenela, sa indeksom percepcije korupcije 3,4, i dalje nalazi među zemljama koje imaju velike probleme sa korupcijom.
Indeks je ostao isti kao 2007. godine, tako da Srbija, koja je lane bila na 79. mestu, sada deli 85. mesto sa Crnom Gorom, Albanijom, Indijom, Madagaskarom, Panamom i Senegalom.
Predsednik Transparentnosti Srbija Vladimir Goati ocenio je da su podaci za Srbiju "zabrinjavajući" jer posle pet godine sporog, ali konstantnog napretka, beleži zastoj u suzbijanju korupcije i popravljanju ugleda zemlje.
Sa indeksom 3,4 i na 85. mestu daleko smo i od idealnog indeksa 10 ali i od indeksa 5,0 koji označava snošljiv stepen korupcije, rekao je Goati na konferenciji za novinare u Beogradu.
Ukazao je da su Srbiju sustigli ili prestigli susedi iz Crne Gore i Makedonije, a da se povećala prednost Hrvatske i Slovenije i pored postojećih problema sa korupcijom.
Napredak u odnosu na 2000. godinu, kada je indeks bio 1,3, ne može da umanji zabrinutost niti loša početna pozicija može biti opravdanje za to što u poslednjih osam godina nije učinjeno više na suzbijanju korupcije, dodao je Goati.
On je rekao da nije dovoljno samo donositi antikorupcijske zakone i ocenio da je vlast pokazala slabost i nepostojanje dobre volje da obezbedi uslove za rad regulatornhi institucija, pre svega Uprave za javne nabavke i Državne revizorske institucije.
Programski direktor Tranparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ocenio je da je na zastoj u napretku Srbije uticalo više činilaca, među kojima su dva izborna procesa, dugotrajni pregovori o formiranju nove vlade, pauza u radu parlamenta i neusvajanje neophodnih antikorupcijskih zakona.
Nenadić je ukazao da izborna kampanja nije iskorišćena da bi se od političkih aktera dobili konkretni programi za borbu protiv korupcije i zbog toga se ne može odrediti u kom će se pravcu borba voditi.
On je ukazao da Srbija od 2005. godine ima antikroupcijsku strategiju, ali njena primena kasni, a sprovođenje obaveza se na prati na sistematski način. Takođe je zabeleženo nazadovanje na polju kontrole finansiranja stranaka.
Za razliku od prethodnog periodu, rekao je Nenadić, u poslednjih godinu dana je manje bilo obaveštavanja javnosti o otkrivanju organizovanih kriminalnih grupa. Dodao je da se ne može ni reći na kakve probleem su istražni organi nailazili jer rad policije i tužilaštva nije javan.
Na borbu protiv korupcije, prema Nenadićevoj oceni, negativno se odrazilo i to što nije okončana reforma pravosuđa, niti je bitno popravljen ambijent za poslovanje - korišćenje zemljišta, dobijanje dozvola i odobrenja, kao i zaštita od samovolje i iznuđivanja od strane inspekcijskih organa.
Na listi koja je danas predstavljena u svim ograncima Transparensi Internenšenela rangirano je 180 zemalja na skali od 1,0 do 10 - od Danske, Novog Zelanda i ŠVedske sa indeksom 9,3, do Somalije sa indeksom 1,0.
Indeksi su sačinjeni na osnovu najmanje tri od 13 istraživanja sprovedenih u poslednje dve godine, uglavnom među poslovnim ljudima i investitorima.
Ove godine Srbija je rangirana na osnovu podataka iz šest istraživanja koja su zasnovana na podacima iz 2007. i 2008. godine.
(Beta)
