Psenica Vreli talas nastetio cene poletele.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

Sunce peče gde ne treba, cena pšenice poludela

Izvor Beta
Izvor Beta

Ekstremno toplo vreme devastiralo je polja pšenice širom severne Evrope, a kombinacija suvog vremena i ekstremnih kiša u regionu Crnog mora srezala je proizvodnju. Cena ozbiljno skočila. U Srbiji pao kvalitet zrna.

Ozbiljne štete na usevima sve su brojniji, budući da ishod žetve u Nemačkoj, drugom najvećem proizvođaču pšenice u Evropskoj uniju, i u Skandinaviji, dodatno utiče na smanjenje procena roda u 28-članom bloku.

"Situacija je katastrofalna u severnoj Evropi", kaže glavni analitičar konsultantske kompanije Stratedži grejns, Andre Defua za agenciju Rojters.

Skok za petinu

Cena pšenice porasla je za više od 20 odsto na evropskom i američkom tržištu u protekle tri nedelje, usled rastuće zabrinutosti u pogledu globalnih zaliha pšenice. Na skok cena uticala je i teška suša koja je pogodila useve u Australiji. Cena fjučersa pšenice (ugovora kojim se dogovara po ceni na datum u budućnosti) na berzi Euronext dostigla je petogodišnji maksimum od 214,50 evra po toni u četvrtak.

Ta kompanija je prošle nedelje smanjila prognozu ovogodišnje žetve pšenice u EU ispod 130 miliona tona, što je šestogodišnji minimum, a Defua najavljuje da bi moglo doći do novog revidiranja procene.

Francuska, najveći proizvođač u EU, takođe se suočila sa ekstremnim vremenskim uslovima, zbog čega su prognozeri srezali procene ovogodišnje žetve na oko 34 miliona tona u odnosu na 36,6 miliona tona požnjevenih prošle godine.

Skandinavija i druge baltičke države takođe su pretrpele štetu, pri čemu je rod pšenice u Švedskoj zabeležio pad od 40 odsto, dok u Britaniji, gde se očekuje pad ovog useva na petogodišnji minimum, ratari nestrpljivo čekaju rezultate.

"Daleko je gore nego što smo očekivali," kaže analitičar Sebastjan Ponsele iz kompanije Agritela.

"Prošli su meseci otkako je kiša padala u nekim delovima severne Evrope, a u Nemačkoj se ne očekuje kiša još najmanje dve nedelje", dodaje on.

Pšenica kod Direkcije - 16 dinara

Reagujući na krizu, Evropska komisija je saopštila juče da će ubrzati isplatu sredstava poljoprivrednicima pogođenim ekstremnom sušom, i da će im dozvoliti da koriste neobrađeno zemljište kako bi nahranili stoku.

U svet preko Bara: Srpska pšenica ponovo ka jugu

Ukupna proizvodnja je pala na petogodišnji minimum, saopštio je Međunarodni savet za žitarice, nakon što je smanjio projekcije za četiri najveća proizvođača u EU - Francusku, Nemačku, Britaniju i Poljsku.

SRBIJA: OTKUPLJENO 15.700 TONA, PROBLEM KVALITET

Žetva pšenice koja je ove godine u Srbiji trajala 40 dana, najduže u istoriji, završena je, a u Udruženju žita Srbije procenjuju rod na 3,3 miliona tona, ali i navode da je kvalitet zrna različit u zavisnosti od količine padavina tokom žetve.

Rezerve: Odbijene velike količine

Direktor Direkcije za robne rezerve Zorica Anđelković je za Tanjug rekla da je do sada otkupljeno 15.700 tona, po ceni od 18 dinara sa PDV-om za kilogram. "Velike količine pšenice smo odbili zbog neodgovarajućeg kvaliteta. Za robne rezerve otkupljujemo pšenicu u određenom standardu", objasnila je Anđelković i dodala da je veći deo pšenice u kategoriji stočne, ali i da će cena dobrog zrna ići na više.

Predsednik Udruženja Vukosav Savković rekao je za Tanjug da je za domaće potrebe dovoljno 1,5 miliona tona, a da će sve količine iznad toga biti namenjene izvozu za koji kaže da ide očekivanim tempom.

"U julu smo izvezli oko 200.000 tona pšenice, a u avgustu očekujemo izvoz do 250.000 tona", rekao je Savković i dodao da je za prodavce dobro što cena pšenice u svetu raste.

Prema podacima Udruženja žita Srbije, pod pšenicom je ove godine zasejano 675.000 hektara, a Savković navodi da je procenjeni rod oko pet tona po hektaru.

Upitan o kvalitetu zrna, odgovara da je kvalitet različit u zavisnosti od količine kiše koja je pala tokom žetve. Prvi deo žetve je bio bez padavina, pa je, kako kaže, 40 odsto požnjevenog zrna u tom periodu izuzetnog kvaliteta, ali je preostalih 60 odsto različitog kvaliteta u zavisnosti od stepena oštećenja zrna usled kiše i poplava.

"To ne znači da je 60 odsto pšenice lošijeg kvaliteta, nego da pšenica nije prošla bez posledica usled velike količine padavina", objašnjava Savković, koji kao ozbiljne probleme navodi pad hektolitarske mase i pojavu proklijalih zrna.

To je, bez obzira na početne ambiciozne planove, veliki problem kvalitet ovogodišnjeg roda pšenice koji je niži zbog ogromne količine padavina tokom žetve upozoravaju i u Direkciji za robne rezerve, koja ove godine planira otkup 28.000 tona merkantilne pšenice.

Komentari 2

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Deki

A kod nas cena? Sramota

Luka

@Deki To je tačno e sad proizvođači trebaju da se udruže i da zajedničkim snagama izvezu višak pšenice u EU i i ostale regije po ovim cijenama, kad je kod nas cijena blago rečeno bezobrazno niska.

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader