Glavni evropski indeks akcija FTSEurofirst 300 nezantno je oslabio u utorak, tokom podnevne trgovine na berzi u Londonu, pa bi se na osnovu toga moglo zaključiti da je evropsko tržište za sad otporno na "košmar" sa Volstrita od ponedeljka.
Glavni evropski indeks akcija FTSEurofirst 300 nezantno je oslabio u utorak, tokom podnevne trgovine na berzi u Londonu, pa bi se na osnovu toga moglo zaključiti da je evropsko tržište za sad otporno na "košmar" sa Volstrita od ponedeljka koji se ogledao u drastičnom padu sva tri glavna indikatora na vodećoj svetskoj efektnoj berzi.
U ponedeljak uveče, u zaključnoj trgovini na Volstritu, najvažniji Dow Jones indeks, koji meri akcije 30 industrijskih najmoćnijih kompanija u SAD, imao je, naime, najveći ikad zabeleženi poenski pad (od 778 poena), nakon što je Predstavnički dom američkog Kongresa odbio da podrži vladin 700 miljardi dolara vredan plan za sanaciju domaćih finansijskih organizacija.
Drugi važan američki indeks, Standard & Poor 500, takođe je oštro opao, jer je, kako se navodi u izveštaju agencije Rojters iz Njujorka, "imao najlošiji dan" u protekle više nego dve decenije.
Najveći procentualni pad je, međutim, imao NASDAQ indikator visokotehnoloških američkih kompanija, koji je opao više od devet odsto.
Većina tržišnih eksperata u Londonu je, nakon kranje neprijatnih vesti sa Volstrita, predviđala najmanje četvoroprocentni pad cena akcija prilikom otvaranja evropskih efektnih berzi u utorak.
Pokazalo se, međutim, da je taj pesimizam bio preteran, jer su cene hartija najviđenijih kompanija i svi glavni indeksi u zapadnoj Evropi opali znatno manje nego što se prognoziralo.
Nacionalni britanski indeks akcija - FTSE 100 je čak bio, sredinom dana, u porastu od 0,4 odsto, francuski CAC-400 za minimalnih 0,07 procenata, dok je nemački DAX istovremeno oslabio 0,8 odsto, izveštava agencija Rojters.
Evropska unija (EU) je u utorak, imajući u vidu dramatičnu situaciju na finansijskom tržištu SAD, ali i šire u svetu, ukazala na "posebnu odgovornost" Vašingtona za prevazilaženje globalne kreditne krize.
U neuobičajeno oštrom saopštenju predstavnik Evropske komisije (EK) za odnose sa javnošću, Johanes Lajtenberger, je ukazao, na konferenciji za štampu u Briselu, da "SAD moraju preuzeti odgovornost u tekućoj situaciji".
Lajtenberger je ukazao da Evropa očekuje od Kongresa SAD da brzo deluje i spreči dalje pogrošanje krize u američkom finansijskom sektoru.
Zvaničnik EK je, takođe, iskoristio priliku da pohvali aktivnost Evropske centralne banke i kontinentalnih bankarskih organizacija koje su, kako je naglasio, "uradile sjajan posao", obezbedivši dovoljan nivo likvidnosti na tržištu, u periodu izrazito snaznih potresa u globalnim finansijama.
Tokom poslovanja na evropskom tržištu u utorak su skočile, inače rudarskih kompanija, ali su istovremeno pojeftinile hartije naftnih korporacija, usled daljeg smanjenja kotacija osnovne energetske sirovine na indikativnim berzama u Njujorku i Londonu.
Akcije nemačke kompanije "Dajmler" opale su oko 5,5 odsto, a analitičari ukazuju da evropski i ostali proizvođači automobila sada trpe velike gubitke zbog pogubnih efekata globalne kreditne krize i oštrog pada tražnje vozila na svim ključnim tržištima.
Poslovanje indikativnih deviznih berzi u Evropi, SAD i u Aziji i dalje je u "senci" dramatičnih događaja na tržištima akcija, a u takvoj poslovnoj klimi evro je u Londonu u utorak oscilirao oko 1,43 dolara, dok se američka valuta istovremeno menjala za nešto više od 105 jena, 1,10 švacarskih franaka i 1,81 za funtu sterlinga.
(Tanjug)
U ponedeljak uveče, u zaključnoj trgovini na Volstritu, najvažniji Dow Jones indeks, koji meri akcije 30 industrijskih najmoćnijih kompanija u SAD, imao je, naime, najveći ikad zabeleženi poenski pad (od 778 poena), nakon što je Predstavnički dom američkog Kongresa odbio da podrži vladin 700 miljardi dolara vredan plan za sanaciju domaćih finansijskih organizacija.
Drugi važan američki indeks, Standard & Poor 500, takođe je oštro opao, jer je, kako se navodi u izveštaju agencije Rojters iz Njujorka, "imao najlošiji dan" u protekle više nego dve decenije.
Najveći procentualni pad je, međutim, imao NASDAQ indikator visokotehnoloških američkih kompanija, koji je opao više od devet odsto.
Većina tržišnih eksperata u Londonu je, nakon kranje neprijatnih vesti sa Volstrita, predviđala najmanje četvoroprocentni pad cena akcija prilikom otvaranja evropskih efektnih berzi u utorak.
Pokazalo se, međutim, da je taj pesimizam bio preteran, jer su cene hartija najviđenijih kompanija i svi glavni indeksi u zapadnoj Evropi opali znatno manje nego što se prognoziralo.
Nacionalni britanski indeks akcija - FTSE 100 je čak bio, sredinom dana, u porastu od 0,4 odsto, francuski CAC-400 za minimalnih 0,07 procenata, dok je nemački DAX istovremeno oslabio 0,8 odsto, izveštava agencija Rojters.
Evropska unija (EU) je u utorak, imajući u vidu dramatičnu situaciju na finansijskom tržištu SAD, ali i šire u svetu, ukazala na "posebnu odgovornost" Vašingtona za prevazilaženje globalne kreditne krize.
U neuobičajeno oštrom saopštenju predstavnik Evropske komisije (EK) za odnose sa javnošću, Johanes Lajtenberger, je ukazao, na konferenciji za štampu u Briselu, da "SAD moraju preuzeti odgovornost u tekućoj situaciji".
Lajtenberger je ukazao da Evropa očekuje od Kongresa SAD da brzo deluje i spreči dalje pogrošanje krize u američkom finansijskom sektoru.
Zvaničnik EK je, takođe, iskoristio priliku da pohvali aktivnost Evropske centralne banke i kontinentalnih bankarskih organizacija koje su, kako je naglasio, "uradile sjajan posao", obezbedivši dovoljan nivo likvidnosti na tržištu, u periodu izrazito snaznih potresa u globalnim finansijama.
Tokom poslovanja na evropskom tržištu u utorak su skočile, inače rudarskih kompanija, ali su istovremeno pojeftinile hartije naftnih korporacija, usled daljeg smanjenja kotacija osnovne energetske sirovine na indikativnim berzama u Njujorku i Londonu.
Akcije nemačke kompanije "Dajmler" opale su oko 5,5 odsto, a analitičari ukazuju da evropski i ostali proizvođači automobila sada trpe velike gubitke zbog pogubnih efekata globalne kreditne krize i oštrog pada tražnje vozila na svim ključnim tržištima.
Poslovanje indikativnih deviznih berzi u Evropi, SAD i u Aziji i dalje je u "senci" dramatičnih događaja na tržištima akcija, a u takvoj poslovnoj klimi evro je u Londonu u utorak oscilirao oko 1,43 dolara, dok se američka valuta istovremeno menjala za nešto više od 105 jena, 1,10 švacarskih franaka i 1,81 za funtu sterlinga.
(Tanjug)
