Glavni evropski indeks akcija je i u sredu, drugi dan za redom, bio u porastu, dok je evro u Njujorku u jednom trenutku razmenjivan za manje od 1,40 dolara, u situaciji kad su misli berzanskih mešetara usmerene ka Vašingtonu, gde bi večeras Senat SAD trebalo da se izjasni o vladinom 700 miljardi dolara vrednom paketu za spasavanje posrnulih domaćih finansijskih kompanija.
U kasnoj prepodnevnoj trgovini na vodećoj kontinentalnoj efektnoj berzi u Londonu, Panevropski indeks FTSEurofirst 300 uvećan je 0,8 odsto, na 1.072,17 poena, nakon što je u utorak ojačao 1,6 procenata, a posle strmoglavnog pada u ponedeljak.
Uprkos oporavku u protekla dva dana FTSEurofirst 300 indeks je od početka ove godne oslabio 29,2 odsto, podseća agencija Rojters u izveštaju iz Londona.
Nacionalni indeksi akcija u Velikoj Britaniji i Francuskoj, FTSE 100 i CAC-40 takođe su bili su skoku - 1,7 i i 0,6 odsto, dok je nemački DAX opao minimalnih 0,1 procenat.
Ukoliko američki Senat ne usvoji vladin interventni paket, to će izazvati nov talas nestabilnosti na finansijskim tržištima širom sveta, ocenio je analitičar Đuzepe Amato iz nemačke kompanije "Lang & Švarc".
Rast panevropskog indeksa, ali i poskupljenje akcija nekih evropskih banaka, ne ukazuju na negativan talas koji je, međutim, moguć ukoliko se, posle Predstavničkog doma, i drugi dom američkog Kongresa, Senat, ogluši o vladin plan za spas domaćeg finansijskog tržišta.
Akcije hipotekarne britanske banke HBOS u sredu su poskupele tokom trgovine na berzi u Londonu visokih 27 odsto, u očekivanju da se njeno poslovanje stabilizuje nakon što ju je, početkom prošle sedmice, preuzela Lojd banka, čije su hartije takođe bile u značajnom porastu od 15 procenata.
Na bankarskom sektoru u Evropi i dalje, međutim, vlada velika nestabilnost, a na to ukazuje primer Kraljevske banke Škotske, čije akcije su opale 1,1 odsto, dok je trgovina hartijama italijanske Unikredit banke obustavljena pošto su pojeftinile za dozvoljeni dnevni limit od osam procenata.
Rojters i druge vodeće zapadne novinske agencije prenose i stav tržišnih krugova na Volstritu koji se nadaju da će Senat usvojiti izmenjenu verziju vladinog finansijskog paketa i tako preduprediti dalje širenje globalne kreditne krize.
Poslovanje na deviznim berzama je izazvalo nešto veće interesovanje, pošto je evro u Njujorku pao ispod psihološki važne granice od 1,40 dolara.
Američka valuta je taj nivo "probila" u takozvanoj tehničkoj trgovini i kasnije je ponovo kotirala u rasponu od 1,4070 do 1,4174 za evro, a blago je oslabila i prema korpi šest valuta najvećih američkih trgovinskih partnera.
Dolar je na Londonskoj berzi istovremeno vredeo 106,24 jena, 1,1222 švajcarska franka i 1,7797 za funtu sterlinga, što znači da je, u odnosu na nivo zabeležen pre 24 sata, stagnirao prema "japancu", a ojačao u poređenju sa britanskom i švajcarskom novčanom jedinicom.
Tržišni analitičari u Londonu, na čije mišljenje se poziva Rojters, smatraju da će se odluka američkog Senata odraziti i na kurseve vodećih valuta.
Pozitivan stav Senata prema vladinom paketu bi, svakako, pomogao da se pozicije dolara učvrste. U surpotnom dolar bi, kako zaključuje velika većina tržišnih poslenika, mogao naglo da padne, kao što se to dogodilo u ponedeljak, kada je Predstavnički dom odbio da izglasa pomenuti finansijski program.
(Tanjug)
U kasnoj prepodnevnoj trgovini na vodećoj kontinentalnoj efektnoj berzi u Londonu, Panevropski indeks FTSEurofirst 300 uvećan je 0,8 odsto, na 1.072,17 poena, nakon što je u utorak ojačao 1,6 procenata, a posle strmoglavnog pada u ponedeljak.
Uprkos oporavku u protekla dva dana FTSEurofirst 300 indeks je od početka ove godne oslabio 29,2 odsto, podseća agencija Rojters u izveštaju iz Londona.
Nacionalni indeksi akcija u Velikoj Britaniji i Francuskoj, FTSE 100 i CAC-40 takođe su bili su skoku - 1,7 i i 0,6 odsto, dok je nemački DAX opao minimalnih 0,1 procenat.
Ukoliko američki Senat ne usvoji vladin interventni paket, to će izazvati nov talas nestabilnosti na finansijskim tržištima širom sveta, ocenio je analitičar Đuzepe Amato iz nemačke kompanije "Lang & Švarc".
Rast panevropskog indeksa, ali i poskupljenje akcija nekih evropskih banaka, ne ukazuju na negativan talas koji je, međutim, moguć ukoliko se, posle Predstavničkog doma, i drugi dom američkog Kongresa, Senat, ogluši o vladin plan za spas domaćeg finansijskog tržišta.
Akcije hipotekarne britanske banke HBOS u sredu su poskupele tokom trgovine na berzi u Londonu visokih 27 odsto, u očekivanju da se njeno poslovanje stabilizuje nakon što ju je, početkom prošle sedmice, preuzela Lojd banka, čije su hartije takođe bile u značajnom porastu od 15 procenata.
Na bankarskom sektoru u Evropi i dalje, međutim, vlada velika nestabilnost, a na to ukazuje primer Kraljevske banke Škotske, čije akcije su opale 1,1 odsto, dok je trgovina hartijama italijanske Unikredit banke obustavljena pošto su pojeftinile za dozvoljeni dnevni limit od osam procenata.
Rojters i druge vodeće zapadne novinske agencije prenose i stav tržišnih krugova na Volstritu koji se nadaju da će Senat usvojiti izmenjenu verziju vladinog finansijskog paketa i tako preduprediti dalje širenje globalne kreditne krize.
Poslovanje na deviznim berzama je izazvalo nešto veće interesovanje, pošto je evro u Njujorku pao ispod psihološki važne granice od 1,40 dolara.
Američka valuta je taj nivo "probila" u takozvanoj tehničkoj trgovini i kasnije je ponovo kotirala u rasponu od 1,4070 do 1,4174 za evro, a blago je oslabila i prema korpi šest valuta najvećih američkih trgovinskih partnera.
Dolar je na Londonskoj berzi istovremeno vredeo 106,24 jena, 1,1222 švajcarska franka i 1,7797 za funtu sterlinga, što znači da je, u odnosu na nivo zabeležen pre 24 sata, stagnirao prema "japancu", a ojačao u poređenju sa britanskom i švajcarskom novčanom jedinicom.
Tržišni analitičari u Londonu, na čije mišljenje se poziva Rojters, smatraju da će se odluka američkog Senata odraziti i na kurseve vodećih valuta.
Pozitivan stav Senata prema vladinom paketu bi, svakako, pomogao da se pozicije dolara učvrste. U surpotnom dolar bi, kako zaključuje velika većina tržišnih poslenika, mogao naglo da padne, kao što se to dogodilo u ponedeljak, kada je Predstavnički dom odbio da izglasa pomenuti finansijski program.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
