NE PONOVO! Nova kriza u Evropi zbog nekretnina?

"Znamo pouzdano da će doći do nove krize, ali ne znamo kada ni gde", naglasila je.

Uz kamatne stope na rekordno niskom nivou, cene nekretnina na mnogim popularnim odredištima drastično su porasle. Istovremeno, pojedini političari upozoravaju da popustljiva monetarna politika stvara opasnost od snažnog rasta cena na tržištima nekretnina, što potencijalno vodi u novu krizu, navodi agencija Rojters.

NOVA SVETSKA KRIZA:Na šta se klade Soroš i Rotšild

Iako su banke sada bolje kapitalizovane, likvidnost izdašna, a novac jeftin, pojedine banke, prema rečima Nuj, nisu dovoljno uspešne u mobilizaciji kolaterala (garancija i zaštite od rizika) i pribavljanju dodatne likvidnosti na tržištima kad se nađu pod pritiskom.

"Još uvek nemamo sistem osiguranja depozita na nivou EU", podsetila je Nuj.

"Znam da neke severne i istočnoevropske zemlje priželjkuju izraženije smanjenje rizika u bankama Evrozone pre nego što se preduzme sledeći korak. Lično sam mišljenja da su se rizici već značajno smanjili. Stoga sada moramo učiniti korak napred", dodala je ona.

Grci se izvukli iz bule, Cipras stavio kravatu

I godine do poslednje krize koja je razvijeni svet bacila na kolena, karakterisalo je prekomeran rast cena imovine (nekretnine, firme i sl.) i veliki porast ekonomske potražnje.

Američko bankarstvo u senci (ne-depozitarne finansijske institucije kao što su investicione banke) je naraslo do te mere da je postalo konkurencija klasičnim bankarskim institucijama s tim što nije podlegalo istoj rigoroznoj kontroli, što je za posledicu imalo veću mogućnost propasti takvih institucija, podseća Vikipedija.

Neke velike banke su zatvorene (čuveni Leman braders, na primer ), a neke su primile milijarde dolara pomoći kako bi opstale i dodatne ne urušile tržište. Usled krize došlo je do enormnog pada međunarodne trgovine, rasta nezaposlenosti i pada cena dobara. Neke zemlje se ni posele deset godina nisu oporavile od šoka.