Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da očekuje da će inflacija na kraju 2008. godine biti između 8,5 i 9,5 odsto.
"S obzirom na to da postoje indikatori da će godina u poljoprivredi biti vrlo dobra, mogu se očekivati dezinflatorni efekti. Dodatno, svetske cene nafte su u padu, nadam se ne privremeno. Očekujem da će na kraju godine inflacija biti manja od dvocifrene, odnosno između 8,5 i 9,5 odsto", istakla je Dragutinovićeva u intervjuu "Večernjim novostima".
Da bi privreda nastavila da raste ovim tempom, neophodno je bar postepeno smanjivati učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu, a cilj nam je da umanjimo rashode u narednoj godini za bar jedan odsto i otprilike za toliko da imamo niži fiskalni deficit, rekla je Dragutinovićeva.
Vlada Srbije usvojila je rebalans budžeta za ovu godinu, a minus u državnoj kasi povećan je za 4,5 milijardi dinara, što znači da će biti 1,7 odsto bruto društvenog proizvoda.
"U datim ekonomskim i političkim okolnostima, ono što je postignuto jeste održavanje deficita na nivou koji je planiran za ovu godinu", rekla je Dragutinovićeva.
Da bi fiskalna politika i javna potrošnja uopšte bile održive, realni rast zarada u javnom sektoru za 430.000 zaposlenih na svim nivoima vlasti je dva odsto. Takođe, moguće su uštede u troškovima poslovanja države, kao i u značajnom smanjenju subvencija, rekla je ona.
Ideja je da se novac namenjen raznim budžetskim pozajmicama i dokapitalizacijama, preusmeri na ono što je najveći prioritet ove vlade - izgradnju Koridora 10.
Dragutinovićeva je naglasila da su glavni generatori inflacije u ovoj godini dolazili kao rezultat šokova na strani ponude, rasta cena nafte i hrane.
"Ukoliko bismo, na primer, posmatrali indikator inflacije koji isključuje hranu i naftu iz potrošačke korpe, mogli bismo da zaključimo da je ta mera inflacije prilično stabilna od sredine 2006. godine i kreće se od 4 - 6 odsto", rekla je ona i istakla da u narednom periodu ne očekuje znatnije korekcije cene hrane.
Dragutinović je rekla da se planira nastavak poreskih reformi i, pre svega, suzbijanje utaje poreza.
"Menjaće se različiti poreski propisi i rezultati promena poreskih propisa na prihode će uglavnom biti prihodno neutralni, zato što je osnovno pravilo da ukoliko imate deficit ne smete da smanjujete poreske stope.
Neke možete da smanjite ukoliko neke druge povećate", objasnila je ona.
Dragutinovićeva je, povodom svetske finansijske krize, izjavila je da moramo biti oprezni kao država.
"Moguće je da se uspori stopa privrednog rasta, kao i da se smanji nivo investicija. Moguće je i da nemamo mnogo sredstava za finansiranje infrastrukturnih projekata", rekla je ona.
Dragutinovićeva je dodala da, ipak, ima i nekih ohrabrenja.
"Prvi znaci krize koji su se desili prošle jeseni nisu se mnogo osetili na našem tržištu. Banke imaju dovoljno kapitala i visoka je obavezna rezerva. Naše devizne rezerve se, pri tom, nalaze u centralnim bankama. Mislim da imamo rezervi da možemo relativno mirno, mirnije nego druge zemlje, da sačekamo da kriza prođe", poručila je ministarka finansija.
(Tanjug)
"S obzirom na to da postoje indikatori da će godina u poljoprivredi biti vrlo dobra, mogu se očekivati dezinflatorni efekti. Dodatno, svetske cene nafte su u padu, nadam se ne privremeno. Očekujem da će na kraju godine inflacija biti manja od dvocifrene, odnosno između 8,5 i 9,5 odsto", istakla je Dragutinovićeva u intervjuu "Večernjim novostima".
Da bi privreda nastavila da raste ovim tempom, neophodno je bar postepeno smanjivati učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu, a cilj nam je da umanjimo rashode u narednoj godini za bar jedan odsto i otprilike za toliko da imamo niži fiskalni deficit, rekla je Dragutinovićeva.
Vlada Srbije usvojila je rebalans budžeta za ovu godinu, a minus u državnoj kasi povećan je za 4,5 milijardi dinara, što znači da će biti 1,7 odsto bruto društvenog proizvoda.
"U datim ekonomskim i političkim okolnostima, ono što je postignuto jeste održavanje deficita na nivou koji je planiran za ovu godinu", rekla je Dragutinovićeva.
Da bi fiskalna politika i javna potrošnja uopšte bile održive, realni rast zarada u javnom sektoru za 430.000 zaposlenih na svim nivoima vlasti je dva odsto. Takođe, moguće su uštede u troškovima poslovanja države, kao i u značajnom smanjenju subvencija, rekla je ona.
Ideja je da se novac namenjen raznim budžetskim pozajmicama i dokapitalizacijama, preusmeri na ono što je najveći prioritet ove vlade - izgradnju Koridora 10.
Dragutinovićeva je naglasila da su glavni generatori inflacije u ovoj godini dolazili kao rezultat šokova na strani ponude, rasta cena nafte i hrane.
"Ukoliko bismo, na primer, posmatrali indikator inflacije koji isključuje hranu i naftu iz potrošačke korpe, mogli bismo da zaključimo da je ta mera inflacije prilično stabilna od sredine 2006. godine i kreće se od 4 - 6 odsto", rekla je ona i istakla da u narednom periodu ne očekuje znatnije korekcije cene hrane.
Dragutinović je rekla da se planira nastavak poreskih reformi i, pre svega, suzbijanje utaje poreza.
"Menjaće se različiti poreski propisi i rezultati promena poreskih propisa na prihode će uglavnom biti prihodno neutralni, zato što je osnovno pravilo da ukoliko imate deficit ne smete da smanjujete poreske stope.
Neke možete da smanjite ukoliko neke druge povećate", objasnila je ona.
Dragutinovićeva je, povodom svetske finansijske krize, izjavila je da moramo biti oprezni kao država.
"Moguće je da se uspori stopa privrednog rasta, kao i da se smanji nivo investicija. Moguće je i da nemamo mnogo sredstava za finansiranje infrastrukturnih projekata", rekla je ona.
Dragutinovićeva je dodala da, ipak, ima i nekih ohrabrenja.
"Prvi znaci krize koji su se desili prošle jeseni nisu se mnogo osetili na našem tržištu. Banke imaju dovoljno kapitala i visoka je obavezna rezerva. Naše devizne rezerve se, pri tom, nalaze u centralnim bankama. Mislim da imamo rezervi da možemo relativno mirno, mirnije nego druge zemlje, da sačekamo da kriza prođe", poručila je ministarka finansija.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
