Vlada Srbije svakodnevno prati dešavanja na svetskom finansijskom tržištu i njihov uticaj na finansijski i privredni sektor u Srbiji, rečeno je Beti u Vladi.
Procene su da sada nema potrebe da se preduzimaju neke vanredne mere da se srpsko tržište zaštiti od krize na svetskom finansijskom tržištu, kao i da građani ne strahuju za svoje uloge u bankama.
Vlada je prošle nedelje formirala radnu grupu koja prati moguće efekte svetske finansijske krize na Srbiju.
U toj grupi su ministarka finansija Diana Dragutinović, guverener Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić, državni sekretari u Ministarstvu finansija Janko Guzijan i Slobodan Ilić, i direktor istraživačkog centra NBS Branko Hinić.
Međunarodni monetarni fond u utorak objavljenom polugodišnjem izveštaju, međutim, tvrdi da bi svetska finansijska kriza mogla da dovede do problema u evropskim zemljama sa visokim privrednim rastom, među kojima je i Srbija.
U oktobarskom Izveštaju o finansijskoj stabilnosti u svetu, navodi se da će Sjedinjene Američke države ostati "epicentar" krize, da će tržište nekretnina nastaviti da slabi, a da bi usporavanje privrede moglo da dovede do pogoršanja kvaliteta postojećih zajmova.
MMF je procenio da će gubici od američkih zajmova i hartija od vrednosti dostići 1,4 biliona dolara, dok je u prethodnom izveštaju objavljenom u aprilu procenjeno da će gubitak biti 945 milijardi dolara.
Kriza će biti posebno značajan test za privrede koje beleže jak rast u Aziji, Latinskoj Americi i Evropi, a za koje se ranije činilo da su imune na finansijske i privredne šokove koji se dešavaju na zrelim razvijenim tržištima.
Nestabilnost svetskih finansijskih institucija povećala je troškove spoljnih izvora finansiranja i smanjila raspoloživa sredstva, a investitori su postali sve manje spremni da snose bilo kakve rizike, pa je i interesovanje za kupovinu imovine smanjeno, navodi se u izveštaju.
Vlasti zemalja čije privrede su u usponu treba da se suoče sa slabljenjem svetske privrede, rizikom od odliva kapitala i inflatornim rizicima zbog rasta cene na svetskim robnim berzama koji je zabeležen ranije tokom godine.
U evropskim zemljama koje spadaju u tu kategoriju, među kojima je i Srbija, povećan je rizik od naglog kočenja privrede i smanjenja raspoloživosti kredita.
Među parametrima za koje je ocenjeno da mogu predstavljati rizik u Srbiji su deficit tekućeg plaćanja, koji MMF procenjuje na 17,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, rast kredita u privatnom sektoru, koji prema proceni iznosi 37 odsto i godišnja inflacija koja je, kako se navodi u tabeli, prema najnovijim podacima 14,5 odsto.
Od zemalja bivše Jugoslavije na listi u izveštaju navedena je i Hrvatska, čija problematična tačka je deficit tekućeg plaćanja od 10 odsto. Inflacija u Hrvatskoj je , kako se navodi 7,4 odsto, a rast kredita privatnom sektoru privrede 12,1 odsto.
Na listi evropskih zemalja sa visokim privrednim rastom su između ostalog i Bugarska, Estonija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Rusija, Ukrajina, Kazahstan, baltičke zemlje, ali i Island koji je razvijeno tržište, ali prema nekim pokazateljima ulazi u rizičnu zonu.
Uz to stiže vest da je Narodna banka Srbije i u utorak intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu prodajom deset miliona evra kako bi predupredila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa, za razliku od ponedeljka kada je prodala 40 miliona evra.
Na osnovu prepodnevne direktne trgovine između banaka, dakle bez učešća NBS na deviznom tržištu, i pri prometu od 162 miliona evra, formiran je indikativni kurs od 79,9212 dinara za evro, saopštila je centralna banka.
Međubankarsko devizno tržište u Srbiji reaguje na izazove svetske finansijske krize slično kao i ostala tržišta u regionu, pa je tako, juče poljska zlota oslabila za 1,24 odsto, mađarska forinta za 1,84 odsto, a rumunska leja za 1,91 odsto, navodi NBS.
Dinar je u utorak oslabio prema evru za gotovo dva odsto, tako da je zvanični srednji kurs evra prvi put posle tri meseca iznad 79 dinara, i iznosi 79,1725 dinara.
Stručni saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić ocenio je da je glavni uzrok slabljenja domaće valute očekivanje banaka da će se smanjiti priliv kapitala u Srbiju po osnovu "kros border" kredita domaćih preduzeća, odnosno njihovog direktnog zaduživanja u inostranstvu.
(MONDO/agencije)
Procene su da sada nema potrebe da se preduzimaju neke vanredne mere da se srpsko tržište zaštiti od krize na svetskom finansijskom tržištu, kao i da građani ne strahuju za svoje uloge u bankama.
Vlada je prošle nedelje formirala radnu grupu koja prati moguće efekte svetske finansijske krize na Srbiju.
U toj grupi su ministarka finansija Diana Dragutinović, guverener Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić, državni sekretari u Ministarstvu finansija Janko Guzijan i Slobodan Ilić, i direktor istraživačkog centra NBS Branko Hinić.
Međunarodni monetarni fond u utorak objavljenom polugodišnjem izveštaju, međutim, tvrdi da bi svetska finansijska kriza mogla da dovede do problema u evropskim zemljama sa visokim privrednim rastom, među kojima je i Srbija.
U oktobarskom Izveštaju o finansijskoj stabilnosti u svetu, navodi se da će Sjedinjene Američke države ostati "epicentar" krize, da će tržište nekretnina nastaviti da slabi, a da bi usporavanje privrede moglo da dovede do pogoršanja kvaliteta postojećih zajmova.
MMF je procenio da će gubici od američkih zajmova i hartija od vrednosti dostići 1,4 biliona dolara, dok je u prethodnom izveštaju objavljenom u aprilu procenjeno da će gubitak biti 945 milijardi dolara.
Kriza će biti posebno značajan test za privrede koje beleže jak rast u Aziji, Latinskoj Americi i Evropi, a za koje se ranije činilo da su imune na finansijske i privredne šokove koji se dešavaju na zrelim razvijenim tržištima.
Nestabilnost svetskih finansijskih institucija povećala je troškove spoljnih izvora finansiranja i smanjila raspoloživa sredstva, a investitori su postali sve manje spremni da snose bilo kakve rizike, pa je i interesovanje za kupovinu imovine smanjeno, navodi se u izveštaju.
Vlasti zemalja čije privrede su u usponu treba da se suoče sa slabljenjem svetske privrede, rizikom od odliva kapitala i inflatornim rizicima zbog rasta cene na svetskim robnim berzama koji je zabeležen ranije tokom godine.
U evropskim zemljama koje spadaju u tu kategoriju, među kojima je i Srbija, povećan je rizik od naglog kočenja privrede i smanjenja raspoloživosti kredita.
Među parametrima za koje je ocenjeno da mogu predstavljati rizik u Srbiji su deficit tekućeg plaćanja, koji MMF procenjuje na 17,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, rast kredita u privatnom sektoru, koji prema proceni iznosi 37 odsto i godišnja inflacija koja je, kako se navodi u tabeli, prema najnovijim podacima 14,5 odsto.
Od zemalja bivše Jugoslavije na listi u izveštaju navedena je i Hrvatska, čija problematična tačka je deficit tekućeg plaćanja od 10 odsto. Inflacija u Hrvatskoj je , kako se navodi 7,4 odsto, a rast kredita privatnom sektoru privrede 12,1 odsto.
Na listi evropskih zemalja sa visokim privrednim rastom su između ostalog i Bugarska, Estonija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Rusija, Ukrajina, Kazahstan, baltičke zemlje, ali i Island koji je razvijeno tržište, ali prema nekim pokazateljima ulazi u rizičnu zonu.
Uz to stiže vest da je Narodna banka Srbije i u utorak intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu prodajom deset miliona evra kako bi predupredila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa, za razliku od ponedeljka kada je prodala 40 miliona evra.
Na osnovu prepodnevne direktne trgovine između banaka, dakle bez učešća NBS na deviznom tržištu, i pri prometu od 162 miliona evra, formiran je indikativni kurs od 79,9212 dinara za evro, saopštila je centralna banka.
Međubankarsko devizno tržište u Srbiji reaguje na izazove svetske finansijske krize slično kao i ostala tržišta u regionu, pa je tako, juče poljska zlota oslabila za 1,24 odsto, mađarska forinta za 1,84 odsto, a rumunska leja za 1,91 odsto, navodi NBS.
Dinar je u utorak oslabio prema evru za gotovo dva odsto, tako da je zvanični srednji kurs evra prvi put posle tri meseca iznad 79 dinara, i iznosi 79,1725 dinara.
Stručni saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić ocenio je da je glavni uzrok slabljenja domaće valute očekivanje banaka da će se smanjiti priliv kapitala u Srbiju po osnovu "kros border" kredita domaćih preduzeća, odnosno njihovog direktnog zaduživanja u inostranstvu.
(MONDO/agencije)
Pridruži se MONDO zajednici.