Velika Britanija pozvala je Generalnu skupštinu UN da, ako usvoji zahtev Srbije za mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti nezavisnosti Kosova, uvaži širi kontekst proglašenja nezavisnosti Kosova, a samo pitanje koje se postavlja sudu preciznije formuliše.
U pismu predsedavajućem Generalne skupštine UN Migelu D'Eskotou, britanski ambasador pri UN DŽon Sojers je naveo da bi u tom slučaju bilo neophodno Kosovu omogućiti da učestvuje u postupku i da predstavi svoje argumente.
Dodaje se, međutim, da Britanija nije ubeđena u korist od predloga da se zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde, ni da su neka pitanja koja smatra važnim, odgovarajuće predstavljena.
Britanija ne podržava stav da je od ključnog značaja zatražiti mišljenje suda u vezi sa spornim pravnim pitanjima, ako su posledice takvog pristupa bez jasne svrhe i praktične koristi za telo koje traži mišljenje.
Britanija, međutim, priznaje da se predloženi zahtev odnosi na niz važnih pitanja u međunarodnom pravu, i uvažava oseljivost pitanja za unutrašnjepolitičku raspravu u Srbiji.
U pismu od 1. oktobra, objavljenom na internet strani UN, navodi se da se proglašenje nezavisnosti Kosova ne može sagledati izdvojeno iz konteksta nasilnog raspada Jugoslavije od 1991. godine, uključujući "humanitarnu krizu 1999. godine".
Dodaje se, takođe, da se moraju uzeti u obzir angažovanje međunarodne zajednice u međunarodnoj administraciji na Kosovu i opsežni napori da se postigne rešenje putem pregovora.
Bilo kakav zahtev za savetodavno mišljenje mora da omogući Sudu da donese odluku u skladu sa punim kontekstom koji je kulminirao proglašenjem nezavisnosti, navodi se u pismu.
Generalna skupština UN, takođe, mora pažljivo da razmotri preciznu formulaciju pitanja koje će dostaviti Sudu kako bi obezbedila da odgovor Suda bude od "najveće vrednosti".
U pismu se navodi da se u tački dnevnog reda koju je predložila Srbija, zahteva savetodavno mišljene u vezi s pitanjem da li je "jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnom pravom".
Suprotno tome, u nacrtu rezolucije pitanje je formulisano da li je "jednostrano proglašenje nezavisnosti od privremenih institucija samouprave Kosova u skladu sa međunarodnim pravom", dodaje se u pismu.
Britanija smatra da je potrebno razjasniti da li Srbija nastoji da se usredsredi na uže pitanje o nadležnostima privremenih institucija na Kosovu i, ako je tako, kako se to odnosi na status Kosova sada.
U pismu predsedavajućem Generalne skupštine UN Migelu D'Eskotou, britanski ambasador pri UN DŽon Sojers je naveo da bi u tom slučaju bilo neophodno Kosovu omogućiti da učestvuje u postupku i da predstavi svoje argumente.
Dodaje se, međutim, da Britanija nije ubeđena u korist od predloga da se zatraži mišljenje Međunarodnog suda pravde, ni da su neka pitanja koja smatra važnim, odgovarajuće predstavljena.
Britanija ne podržava stav da je od ključnog značaja zatražiti mišljenje suda u vezi sa spornim pravnim pitanjima, ako su posledice takvog pristupa bez jasne svrhe i praktične koristi za telo koje traži mišljenje.
Britanija, međutim, priznaje da se predloženi zahtev odnosi na niz važnih pitanja u međunarodnom pravu, i uvažava oseljivost pitanja za unutrašnjepolitičku raspravu u Srbiji.
U pismu od 1. oktobra, objavljenom na internet strani UN, navodi se da se proglašenje nezavisnosti Kosova ne može sagledati izdvojeno iz konteksta nasilnog raspada Jugoslavije od 1991. godine, uključujući "humanitarnu krizu 1999. godine".
Dodaje se, takođe, da se moraju uzeti u obzir angažovanje međunarodne zajednice u međunarodnoj administraciji na Kosovu i opsežni napori da se postigne rešenje putem pregovora.
Bilo kakav zahtev za savetodavno mišljenje mora da omogući Sudu da donese odluku u skladu sa punim kontekstom koji je kulminirao proglašenjem nezavisnosti, navodi se u pismu.
Generalna skupština UN, takođe, mora pažljivo da razmotri preciznu formulaciju pitanja koje će dostaviti Sudu kako bi obezbedila da odgovor Suda bude od "najveće vrednosti".
U pismu se navodi da se u tački dnevnog reda koju je predložila Srbija, zahteva savetodavno mišljene u vezi s pitanjem da li je "jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnom pravom".
Suprotno tome, u nacrtu rezolucije pitanje je formulisano da li je "jednostrano proglašenje nezavisnosti od privremenih institucija samouprave Kosova u skladu sa međunarodnim pravom", dodaje se u pismu.
Britanija smatra da je potrebno razjasniti da li Srbija nastoji da se usredsredi na uže pitanje o nadležnostima privremenih institucija na Kosovu i, ako je tako, kako se to odnosi na status Kosova sada.
U pismu se dodaje da se u memorandumu sa objašnjenjem koji je dostavila Srbija, navodi da je cilj zahteva za savetodavno mišljenje da se omogući članicama UN da donesu temeljniju ocenu o nezavisnosti Kosova.
Nezavisno od pitanja da li je to odgovarajuća tema za savetodavnu ulogu suda, bilo bi korisno razmotriti da li tako formulisnao pitanje odgovara toj svrsi, budući da su mnoge zemlje postale nezavisne pod kontroverznim okolnostima.
Ocenjuje se da zato savetodavno mišljenje u vezi sa nastankom nezavisnog Kosova ne bi moglo samo po sebi da bude odlučujuće za sadašnji ili budući status Kosova ili priznavanje nezavisnosti.
U pismu se podseća da je Britanija priznala Kosovo i da smatra da su realne okolnosti takve da što više zemalja treba da prizna taj status.
"Britanija sa svoje strane ne dovodi u pitanje legalnost proglašenja nezavisnosti Kosova i, u duhu transparentnosi i otvorenosti, predstavila je svoja pravna gledišta o ovom pitanju na sastancima Saveta bezbednosti UN i sa većim brojem članica UN", navodi se u pismu.
Ističući da snažno podržava Međunarodni sud pravde, Britanija je navela da će, i pored svog jasnog stava o Kosovu, ako pitanje nezavisnosti Kosova bude dostavljeno Međunarodnom sudu pravde na savetodavno mišljenje, konstruktivno učestovati u tome.
Podseća se da je Britanija "podržala konsenzus" da se zahtev Srbije uvrsti u dnevni red zasedanja Generalne skupštine UN, što, kako se navodi, odslikava njenu praksu da podržava uključivanje tema koje zaslučuju raspravu.
Ni Holandija se ne protivi raspravi o inicijativi Srbije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. To je izjavio Tanjugu portparol holandskog Ministarstva spoljnih poslova Bart Rijs.
"Mi verujemo u međunarodno pravo i nismo protiv rasprave o ovom pitanju na Generalnoj skupštini", rekao je Rijs, ali je naglasio da će Holandija konačan stav o srpskom nacrtu rezolucije zaužeti nakon daljih kontakata s ostalim članicama Evropske unije.
Ambasador SAD u Podgorici Roderik Mur smatra da "nema dileme" da će Generalna skupština UN izglasati Rezoluciju Srbije o izjašnjavanju Međunarodnog suda pravde po pitanju legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije.
"Smatram da će SAD glasati protiv, jer smo ubeđeni da je Kosovo dobilo nezavisnost u skladu sa međunarodnim pravom", rekao je Mur u izjavi za crnogorski Radio Antena M.
(agencije/MONDO)
Nezavisno od pitanja da li je to odgovarajuća tema za savetodavnu ulogu suda, bilo bi korisno razmotriti da li tako formulisnao pitanje odgovara toj svrsi, budući da su mnoge zemlje postale nezavisne pod kontroverznim okolnostima.
Ocenjuje se da zato savetodavno mišljenje u vezi sa nastankom nezavisnog Kosova ne bi moglo samo po sebi da bude odlučujuće za sadašnji ili budući status Kosova ili priznavanje nezavisnosti.
U pismu se podseća da je Britanija priznala Kosovo i da smatra da su realne okolnosti takve da što više zemalja treba da prizna taj status.
"Britanija sa svoje strane ne dovodi u pitanje legalnost proglašenja nezavisnosti Kosova i, u duhu transparentnosi i otvorenosti, predstavila je svoja pravna gledišta o ovom pitanju na sastancima Saveta bezbednosti UN i sa većim brojem članica UN", navodi se u pismu.
Ističući da snažno podržava Međunarodni sud pravde, Britanija je navela da će, i pored svog jasnog stava o Kosovu, ako pitanje nezavisnosti Kosova bude dostavljeno Međunarodnom sudu pravde na savetodavno mišljenje, konstruktivno učestovati u tome.
Podseća se da je Britanija "podržala konsenzus" da se zahtev Srbije uvrsti u dnevni red zasedanja Generalne skupštine UN, što, kako se navodi, odslikava njenu praksu da podržava uključivanje tema koje zaslučuju raspravu.
Ni Holandija se ne protivi raspravi o inicijativi Srbije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. To je izjavio Tanjugu portparol holandskog Ministarstva spoljnih poslova Bart Rijs.
"Mi verujemo u međunarodno pravo i nismo protiv rasprave o ovom pitanju na Generalnoj skupštini", rekao je Rijs, ali je naglasio da će Holandija konačan stav o srpskom nacrtu rezolucije zaužeti nakon daljih kontakata s ostalim članicama Evropske unije.
Ambasador SAD u Podgorici Roderik Mur smatra da "nema dileme" da će Generalna skupština UN izglasati Rezoluciju Srbije o izjašnjavanju Međunarodnog suda pravde po pitanju legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije.
"Smatram da će SAD glasati protiv, jer smo ubeđeni da je Kosovo dobilo nezavisnost u skladu sa međunarodnim pravom", rekao je Mur u izjavi za crnogorski Radio Antena M.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.