Ekonomski analitičari u Srbiji, ocenjujući 100 dana rada Vlade Srbije, naveli su kao njene uspešne poteze ugovor sa Fijatom i obezbeđivanje sredstava za Koridor 10, a zamerka su slabi rezultati u smanjenju javne potrošnje i povećanje penzija. Oni su, u izjavama Tanjugu, pozitivno ocenili makroekonomsku stabilnost, rast bruto domaćeg proizvoda, ublažavanje efekata inflacije i povećanje izvoza.
Ekonomisti zameraju vladi što nema zadovoljavajuće rezultate na polju poboljšanja konkurentnosti srpske privrede, a kritike su uputili i zbog toga što je lekarima u državnim ustanovama onemogućeno da rade i na privatnim klinikama, kao i profesorima univerziteta da predaju na privatnim fakultetima.
Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić ocenio je da je Vlada Srbije u kratkom roku uspela da stvori makroekonomsku stabilnost, otvori perspektive ulaska u EU i prepoznala najvažnije pravce delovanja, ali da treba da vodi računa o opasnostima u vidu rasta javne potrošnje i nedovoljne konkurentnosti srpske privrede.
Erić je ukazao da je pozitivno što je vlada ispunila predizborna obećanja vezana za dolazak "Fijata" u Srbiju, kao i što je zatvorila finansijsku konstrukciju oko Koridora 10, koji je izuzetno bitan za Srbiju i znači "najavu još intenzivnijeg talasa poboljšanja infrastrukture". Prema njegovim rečima, "ima nekih stvari koje malo brinu", kao što su isuviše visoka javna potrošnja, kao i neka predizborna obećanja koja treba ispuniti, pre svega vezana za rast penzija.
Erić je podsetio da je započeto donošenje nekih zakona, "ali još se kaska", a stepen konkurentnosti privrede Srbije i dalje je nizak, iako je rešavanje tog problema počelo osnivanjem Nacionalnog saveta za konkurentnost. "Ostaju otvorena pitanja povećanja efikasnosti tržišta dobara i trzišta rada zato što su, prema ocenama Svetskog ekonomskog foruma, to dva najslabija ocenjena stuba koja na dole vuku konkurentnost privrede Srbije i u narednom periodu tu treba uložiti ogromne napore", istakao je on.
Osim toga, evidentno je da će kriza na svetskim finansijskim tržištima imati implikacije i na domaću privredu u smislu poskupljenja novca i kredita, rekao je Erić i dodao da je zbog toga neophodno više raditi na pripremanju preduzeća i privrede da se mnogo brže menjaju, kako bi kroz smanjivanje troškova apsorbovali udare koji dolaze sa svetskog tržišta.
Ekonomista Jurij Bajec ocenio je da je pozitivno što su zvanični pokazatelji kretanja ekonomije Srbije, kao sto su stopa rasta bruto domaćeg proizvoda, ublažavanje inflacije i kretanja u izvozu, za sada uglavnom povoljni.
Bajec je istakao da je vlada pripremila nekoliko veoma važnih zakonskih projekata koji će olakšati funkcionisanje privrede Srbije i njeno povezivanje sa Evropom, ali je taj proces usporen zbog načina funkcionisanja parlamenta u poslednje vreme. "Uprkos velikoj finansijskoj krizi u svetu, naš finansijski sistem funkcioniše, a domaće bankarstvo i finansije pokazuju dosta snažan otpor tom delovanju", dodao je on.
Bajec je podsetio i da je u tom periodu potpisan veliki sporazum sa "Fijatom", koji predstavlja, ne samo za Kragujevac, nego i šire, jedan veoma značajan signal da postoji interes za stvarno oživljavanje i pokretanje srpske industrije i izvoza.
Kao pozitivan rezultat u 100 dana rada vlade, Bajec navodi i to što su u dosadašnjim pregovorima obezbeđena povoljna kreditna sredstva za završetak Koridora 10. "Ono sa čime vlada mora da se izbori u narednih mesec dana jeste da izglasa (novi) budžet i definiše ukupnu javnu potrošnju na način koji neće ugroziti makro ekonomsku stabilnost", kazao je on i ocenio da to znači da "od nekih prioriteta, pa i predizbornih obećanja, privremeno mora da odustane".
Bajec je rekao da "ako je rebalans budžeta morao već da prođe ovako kako je napravljen za ovu budžetsku godinu, restriktivnost u ponašanju javne potrošnje za 2009. godinu mora da se sprovede u interesu svih, koliko god je moguće ".
"U prvih sto dana rada nova Vlada Srbije uglavnom je vukla pogrešne poteze", smatra direktor Centra za slobodno trzište Miroslav Prokopijević. On je istakao da u pogrešne poteze vlade spada povećanje penzija, uprkos finansijskim teškoćama i finansijskoj krizi u svetu koja će "dohvatiti" i Srbiju. "U pogrešne korake spada i dogovor sa 'Fijatom', koji je dobar za Kragujevac, ali loš za Srbiju, jer Srbija daje 300 miliona evra za taj posao, a kada je posao dobar država ne treba da daje ni dinar", smatra on i dodaje da je pogrešan i predlog ugovora o prodaji NIS-a.
Prokopijević je rekao da je greška i to što je lekarima koji rade u državnim ustanovama onemogućeno da rade i na privatnim klinikama i profesorima univerziteta da predaju na privatnim fakultetima. "Ono sto je Vlada pokazala nameru da dobro uradi je predlog zakona koji se odnosi na belu šengensku listu," rekao je on i objasnio da taj predlog još nije ni došao do parlamenta, tako da "to i ne može da se računa u prvih sto dana rada Vlade".
Vlada bi, prema njegovom mišljenju, ubuduće trebala da stavi akcenat na reforme u različitim oblastima, i to one protržišne, koje se tiču vladavine prava i da obezbedi više demokratije.
(Tanjug)
Ekonomisti zameraju vladi što nema zadovoljavajuće rezultate na polju poboljšanja konkurentnosti srpske privrede, a kritike su uputili i zbog toga što je lekarima u državnim ustanovama onemogućeno da rade i na privatnim klinikama, kao i profesorima univerziteta da predaju na privatnim fakultetima.
Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić ocenio je da je Vlada Srbije u kratkom roku uspela da stvori makroekonomsku stabilnost, otvori perspektive ulaska u EU i prepoznala najvažnije pravce delovanja, ali da treba da vodi računa o opasnostima u vidu rasta javne potrošnje i nedovoljne konkurentnosti srpske privrede.
Erić je ukazao da je pozitivno što je vlada ispunila predizborna obećanja vezana za dolazak "Fijata" u Srbiju, kao i što je zatvorila finansijsku konstrukciju oko Koridora 10, koji je izuzetno bitan za Srbiju i znači "najavu još intenzivnijeg talasa poboljšanja infrastrukture". Prema njegovim rečima, "ima nekih stvari koje malo brinu", kao što su isuviše visoka javna potrošnja, kao i neka predizborna obećanja koja treba ispuniti, pre svega vezana za rast penzija.
Erić je podsetio da je započeto donošenje nekih zakona, "ali još se kaska", a stepen konkurentnosti privrede Srbije i dalje je nizak, iako je rešavanje tog problema počelo osnivanjem Nacionalnog saveta za konkurentnost. "Ostaju otvorena pitanja povećanja efikasnosti tržišta dobara i trzišta rada zato što su, prema ocenama Svetskog ekonomskog foruma, to dva najslabija ocenjena stuba koja na dole vuku konkurentnost privrede Srbije i u narednom periodu tu treba uložiti ogromne napore", istakao je on.
Osim toga, evidentno je da će kriza na svetskim finansijskim tržištima imati implikacije i na domaću privredu u smislu poskupljenja novca i kredita, rekao je Erić i dodao da je zbog toga neophodno više raditi na pripremanju preduzeća i privrede da se mnogo brže menjaju, kako bi kroz smanjivanje troškova apsorbovali udare koji dolaze sa svetskog tržišta.
Ekonomista Jurij Bajec ocenio je da je pozitivno što su zvanični pokazatelji kretanja ekonomije Srbije, kao sto su stopa rasta bruto domaćeg proizvoda, ublažavanje inflacije i kretanja u izvozu, za sada uglavnom povoljni.
Bajec je istakao da je vlada pripremila nekoliko veoma važnih zakonskih projekata koji će olakšati funkcionisanje privrede Srbije i njeno povezivanje sa Evropom, ali je taj proces usporen zbog načina funkcionisanja parlamenta u poslednje vreme. "Uprkos velikoj finansijskoj krizi u svetu, naš finansijski sistem funkcioniše, a domaće bankarstvo i finansije pokazuju dosta snažan otpor tom delovanju", dodao je on.
Bajec je podsetio i da je u tom periodu potpisan veliki sporazum sa "Fijatom", koji predstavlja, ne samo za Kragujevac, nego i šire, jedan veoma značajan signal da postoji interes za stvarno oživljavanje i pokretanje srpske industrije i izvoza.
Kao pozitivan rezultat u 100 dana rada vlade, Bajec navodi i to što su u dosadašnjim pregovorima obezbeđena povoljna kreditna sredstva za završetak Koridora 10. "Ono sa čime vlada mora da se izbori u narednih mesec dana jeste da izglasa (novi) budžet i definiše ukupnu javnu potrošnju na način koji neće ugroziti makro ekonomsku stabilnost", kazao je on i ocenio da to znači da "od nekih prioriteta, pa i predizbornih obećanja, privremeno mora da odustane".
Bajec je rekao da "ako je rebalans budžeta morao već da prođe ovako kako je napravljen za ovu budžetsku godinu, restriktivnost u ponašanju javne potrošnje za 2009. godinu mora da se sprovede u interesu svih, koliko god je moguće ".
"U prvih sto dana rada nova Vlada Srbije uglavnom je vukla pogrešne poteze", smatra direktor Centra za slobodno trzište Miroslav Prokopijević. On je istakao da u pogrešne poteze vlade spada povećanje penzija, uprkos finansijskim teškoćama i finansijskoj krizi u svetu koja će "dohvatiti" i Srbiju. "U pogrešne korake spada i dogovor sa 'Fijatom', koji je dobar za Kragujevac, ali loš za Srbiju, jer Srbija daje 300 miliona evra za taj posao, a kada je posao dobar država ne treba da daje ni dinar", smatra on i dodaje da je pogrešan i predlog ugovora o prodaji NIS-a.
Prokopijević je rekao da je greška i to što je lekarima koji rade u državnim ustanovama onemogućeno da rade i na privatnim klinikama i profesorima univerziteta da predaju na privatnim fakultetima. "Ono sto je Vlada pokazala nameru da dobro uradi je predlog zakona koji se odnosi na belu šengensku listu," rekao je on i objasnio da taj predlog još nije ni došao do parlamenta, tako da "to i ne može da se računa u prvih sto dana rada Vlade".
Vlada bi, prema njegovom mišljenju, ubuduće trebala da stavi akcenat na reforme u različitim oblastima, i to one protržišne, koje se tiču vladavine prava i da obezbedi više demokratije.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.