Narodna banka Srbije (NBS) donela je mere koje će značiti trenutno rasterećenje za banke, pošto će omogućiti jeftinije zaduživanje u inostranstvu, ali teško da će obezbediti isti obim kredita kao do sada, izjavio je guverner NBS Radovan Jelašić.
Jelašić je na konferenciji za novinare objasnio da se, retroaktivno od 1. oktobra, neće obračunavati obavezna rezerva na sredstva uzeta u inostranstvu i to na kredite banaka iz inostranstva, subordinirani kapital iz inostranstva i zaduživanje kompanija za finansijski lizing.
Biće promenjena i struktura polaganja obavezne devizne rezerve i umesto dosadašnjih 90 odsto u devizama i deset odsto u dinarima, biće 80 odsto u devizama i 20 odsto u domaćoj valuti, što će osloboditi oko 350 miliona evra u korist banaka i omogućiti veću tražnju za dinarima i više kredita u dinarima, rekao je on.
Guverner je naglasio da mere NBS ne idu na teret stabilnosti bankarskog sektora, kao i da obavezna rezerva od 40 odsto na devizne depozite građana ostaje neizmenjena.
Jelašić je ukazao da nove mere neće obezbediti isti obim kredita kao i do sada, pošto je euribor i dalje visok, mogućnost pristupa novcu je ograničena, čak i centralama banaka i biće potrebno više vremena da tržište kapitala profunkcioniše.
Obim obezbeđivanja novih kredita zavisiće od raspoloživosti i cene inostranih izvora, koji su bili polovina izvora do sada, kao i od domaće štednje, koja će u bliskoj budućnosti biti najvažniji izvor kreditiranja, dodao je on.
Jelašić je istakao da se vreme jeftinih kredita i agresivnih ponuda finansiranja neće zadugo vratiti, da će dinarski krediti značajno dobiti na popularnosti, a njihova cena zavisiće od inflacije, pošto niža inflacija znači nižu referentnu kamatnu stopu i jeftinije kredite.
Prema njegovim rečima, očekuje se i da će banke ponuditi znatno atraktivnije kamate na uložena sredstva.
Jelašić je istakao da se u Srbiji informacije o događajima na svetskom finansijskom tržištu prenose netačno i delimično, stvara se neosnovana tenzija, pa je došlo i do određenog smanjenja depozita građana u bankama.
On je objasnio da manji obim depozita znači i skuplje kredite i manje kredita privredi i građanima, kao i da novac "sklonjen sa strane", ne samo da ne zarađuje, već ga "jede" inflacija, koja je u evro zoni 3,6 odsto godišnje.
Srpski bankarski sektor je dobro pripremljen za eventualne spoljne izazove, naglasio je Jelašić i dodao da NBS nije protiv povećanja sume osiguranog depozita, iako ta mera nije neophodna zbog visoke solventnosti i likvidnosti banaka.
(Tanjug)
Jelašić je na konferenciji za novinare objasnio da se, retroaktivno od 1. oktobra, neće obračunavati obavezna rezerva na sredstva uzeta u inostranstvu i to na kredite banaka iz inostranstva, subordinirani kapital iz inostranstva i zaduživanje kompanija za finansijski lizing.
Biće promenjena i struktura polaganja obavezne devizne rezerve i umesto dosadašnjih 90 odsto u devizama i deset odsto u dinarima, biće 80 odsto u devizama i 20 odsto u domaćoj valuti, što će osloboditi oko 350 miliona evra u korist banaka i omogućiti veću tražnju za dinarima i više kredita u dinarima, rekao je on.
Guverner je naglasio da mere NBS ne idu na teret stabilnosti bankarskog sektora, kao i da obavezna rezerva od 40 odsto na devizne depozite građana ostaje neizmenjena.
Jelašić je ukazao da nove mere neće obezbediti isti obim kredita kao i do sada, pošto je euribor i dalje visok, mogućnost pristupa novcu je ograničena, čak i centralama banaka i biće potrebno više vremena da tržište kapitala profunkcioniše.
Obim obezbeđivanja novih kredita zavisiće od raspoloživosti i cene inostranih izvora, koji su bili polovina izvora do sada, kao i od domaće štednje, koja će u bliskoj budućnosti biti najvažniji izvor kreditiranja, dodao je on.
Jelašić je istakao da se vreme jeftinih kredita i agresivnih ponuda finansiranja neće zadugo vratiti, da će dinarski krediti značajno dobiti na popularnosti, a njihova cena zavisiće od inflacije, pošto niža inflacija znači nižu referentnu kamatnu stopu i jeftinije kredite.
Prema njegovim rečima, očekuje se i da će banke ponuditi znatno atraktivnije kamate na uložena sredstva.
Jelašić je istakao da se u Srbiji informacije o događajima na svetskom finansijskom tržištu prenose netačno i delimično, stvara se neosnovana tenzija, pa je došlo i do određenog smanjenja depozita građana u bankama.
On je objasnio da manji obim depozita znači i skuplje kredite i manje kredita privredi i građanima, kao i da novac "sklonjen sa strane", ne samo da ne zarađuje, već ga "jede" inflacija, koja je u evro zoni 3,6 odsto godišnje.
Srpski bankarski sektor je dobro pripremljen za eventualne spoljne izazove, naglasio je Jelašić i dodao da NBS nije protiv povećanja sume osiguranog depozita, iako ta mera nije neophodna zbog visoke solventnosti i likvidnosti banaka.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.