Vlada Srbije ostaje pri stavu da će s Međunarodnom monetarnim fondom (MMF) razgovarati o novom aranžmanu, ali samo u smislu savetodavne, a ne finansijske pomoći, rečeno je Tanjugu u srpskoj vladi.
Premijer Srbije Mirko Cvetković najavio je da će MMF učestvovati u izradi budžeta za narednu godinu, precizirajući da je to važno ne samo zbog smanjenja javne potrošnje, već i da bi se privukli strani investitori.
U situaciji kada u svetu vlada finansijska kriza i strani investitori izbegavaju da ulažu u zemlje u tranziciji, poput Srbije, novi aranžman s MMF-om bio bi važan signal za strane investitore i međunarodne finansijske institucije da je srpska ekonomija stabilna, ukazao je Cvetković u nekoliko javnih nastupa prošle nedelje.
Prema najavama delegacije Vlade Srbije, koja je boravila u Vašingtonu na Godišnjoj konferenciji MMF-a i Svetske banke, delegacija Fonda bi trebalo da doputuje u Beograd već 28. oktobra.
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić bio je najveći zagovornik ideje o sklapanju novog aranžmana s MMF-om koji bi, prema njegovoj oceni, imao obavezujući karakter, jer bi Srbija morala da ispoštuje i sprovede dogovrene smernice novog aranžmana.
To bi ojačalo poverenje stranog kapitala da uđe u Srbiju u većem obimu, pospešio bi se rast privrede i smanjio deficit tekućeg platnog bilansa (sada iznosi 18,5 odsto bruto domaćeg proizvoda), objasnio je Jelašić i istakao da bi aranžman s MMF-om značajno doprineo poboljšanju međunarodnog kreditnog rejtinga Srbije.
Pošto "stend baj" aranžman s MMF-om, po pravilu, znači, pre svega, finansijsku podršku monetarnim vlastima jedne zemlje za jačanje deviznih rezervi i stabilnosti kursa nacionalne valute, Jelašić je ukazivao da za tim nema potrebe, jer su devizne rezerve NBS bezmalo 10 milijardi evra, što je dovoljno sredstava, uz postojeće mehanizme monetarne politike, za očuvanje stabilnosti dinara.
Agencija Rojters je prenela da će, pod pritiskom svetske finansijske krize, Srbiji i Hrvatskoj "možda biti potrebna, pored saveta, i finansijska pomoć MMF-a".
Srbija je od 2000. godine sklopila nekoliko "stend baj" aranžmana s MMF-om, a 2006. godine je odustala od novog aranžmana pošto nije mogla da ispuni zahteve Fonda u sprovođenju reformi, zbog političke klrize u zemlji.
Na inicijativu guvernera Jelašića, Srbija je u martu 2007. godine otplatila posleđu ratu od 200 miliona dolara, od ukupno 950 miliona dolara duga prema MMF-u.
(Tanjug)
Premijer Srbije Mirko Cvetković najavio je da će MMF učestvovati u izradi budžeta za narednu godinu, precizirajući da je to važno ne samo zbog smanjenja javne potrošnje, već i da bi se privukli strani investitori.
U situaciji kada u svetu vlada finansijska kriza i strani investitori izbegavaju da ulažu u zemlje u tranziciji, poput Srbije, novi aranžman s MMF-om bio bi važan signal za strane investitore i međunarodne finansijske institucije da je srpska ekonomija stabilna, ukazao je Cvetković u nekoliko javnih nastupa prošle nedelje.
Prema najavama delegacije Vlade Srbije, koja je boravila u Vašingtonu na Godišnjoj konferenciji MMF-a i Svetske banke, delegacija Fonda bi trebalo da doputuje u Beograd već 28. oktobra.
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić bio je najveći zagovornik ideje o sklapanju novog aranžmana s MMF-om koji bi, prema njegovoj oceni, imao obavezujući karakter, jer bi Srbija morala da ispoštuje i sprovede dogovrene smernice novog aranžmana.
To bi ojačalo poverenje stranog kapitala da uđe u Srbiju u većem obimu, pospešio bi se rast privrede i smanjio deficit tekućeg platnog bilansa (sada iznosi 18,5 odsto bruto domaćeg proizvoda), objasnio je Jelašić i istakao da bi aranžman s MMF-om značajno doprineo poboljšanju međunarodnog kreditnog rejtinga Srbije.
Pošto "stend baj" aranžman s MMF-om, po pravilu, znači, pre svega, finansijsku podršku monetarnim vlastima jedne zemlje za jačanje deviznih rezervi i stabilnosti kursa nacionalne valute, Jelašić je ukazivao da za tim nema potrebe, jer su devizne rezerve NBS bezmalo 10 milijardi evra, što je dovoljno sredstava, uz postojeće mehanizme monetarne politike, za očuvanje stabilnosti dinara.
Agencija Rojters je prenela da će, pod pritiskom svetske finansijske krize, Srbiji i Hrvatskoj "možda biti potrebna, pored saveta, i finansijska pomoć MMF-a".
Srbija je od 2000. godine sklopila nekoliko "stend baj" aranžmana s MMF-om, a 2006. godine je odustala od novog aranžmana pošto nije mogla da ispuni zahteve Fonda u sprovođenju reformi, zbog političke klrize u zemlji.
Na inicijativu guvernera Jelašića, Srbija je u martu 2007. godine otplatila posleđu ratu od 200 miliona dolara, od ukupno 950 miliona dolara duga prema MMF-u.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
