Pokrenuta procedura za gradnju Turskog toka kroz Srbiju

On je za Prvu rekao da je od Agencije za energetiku Srbije već zatražena dozvola za izgradnju Turskog toka kroz Srbiju i da je sada taj projekat pred Energetskom zajednicom.

"Obratili smo se srpskoj Agenciji za energetiku za dobijanje postojeće dozvole za gradnju. Prvostepeno smo dobili pozitivan odgovor. Sad je to pred Energetskoj zajednicom. Mi imamo te obaveze. Dakle, oni to gledaju negde oko 60 dana i prvi deo tog roka se bliži kraju. Ono što je najvažnije, sve pripreme koje mi u Srbiji možemo da vršimo, a koje ne ugrožavaju zakonske procedure, faktički su u toku", naveo je Bajatović.

Podseća da je prva cev Turskog toka kroz Crno more svečano otvorena na turskoj obali.

"Druga cev koja bi trebalo da dovede gas preko Bugarske, Srbije , Mađarske, do Slovačke ili eventualno. Austrije suštinski je prošla polovinu rute kroz Crno more na 2.200 metara".

Kako je rekao, Gasprom i turska kompanija Botas potpisali su ugovore i grade 130 kilometara kopnenog dela u Turskoj.

"Bugari grade prvih 40 kilometara, očekujemo da će relativno brzo u toku decembra i oni raspisati tender za dalje radove. Negde oko 15. decembra ćemo i mi i Bugarska strana sinhronizovano raspisati obavezujuće zakupe kapaciteta, a to je ustvari uslov da vidite koliko ima zainteresovanih", dodao je Bajatović.

Takođe, prethodna studija je pokazala da ima više nego dovoljno interesenata za 15 milijardi metara kubnih koliko će gasa biti dostavljano kroz tu cev, rekao je i dodao da trenutno radimo projektovanje.

Kaže da se i po budžetu Srbije za ovu i narednu godinu može videti da su obezbeđena sredstava za dokapitalizaciju zajedničke kompanije.

"Srbija je spremna da izgradi novu gasnu infrastrukturu u Srbiji koja će biti deo unutrašnjeg transportnog sistema Srbije. To će biti interkonektor koji nas povezuje sa Mađarskom i sve je spremno za izgradnju tog gasovoda".

Na pitanje hoće li EU ponovo prekinuti takvo snabdevanje gasom i da li će se desiti nešto slično kao sa Južnim tokom, Bajatović je naglasio da je ogromna razlika između ta dva projekta.

"Južni tok se realizovao po osnovu međudržavnih sporazuma, dok se trenutno sve radi po srpskom zakonu o energetici koji je u sebe implementirao sva pravila Trećeg energetskog pakata. Papiri su tako urađeni da odgovaraju svim mogućim paralelnim procesima izuzeća i sličnim projektima koji su rađeni u Evropi. Prema tome, ne može EU biti negativna. Ne bi trebalo (da se buni)", kaže Bajatović.
On je podsetio da se gradi interkonekcija Niš-Dimitrovgrad-Sofija, zatim da postoji i evropsko-američka varijanta dovođenja gasovoda koja nije komercijalna.

"Za to ćemo dobiti grant, ali i taj projekat radimo i on će sa obala Aleksandropulisa u Grčkoj preko Bugarske do Srbije dovoditi gas koji bi trebalo da se dovozi brodovima".

Turski tok je komercijalna varijanta ruskog gasa koja ide iz pravca Crnog mora i tu neće biti nikakvog finansiranja države.

Zatim, dodaje Bajatović, treći projekat je proširenje Banatskog dvora u prvoj fazi do 750 miliona metara kubnih i do milijarde u skorijem vremenu, što je oko 50 odsto postojeće potrošnje u Srbiji koliko nam treba na godišnjem nivou.

Bajatović ukazuje da Srbija nema razloga da strepi od nekih 'profesionalnih uzansi' koje bi mogle da spreče nastavak Turskog toka kroz Srbije.

"Ako bi neko želeo da donosi političke uzanse, to bi opet značilo da Severni tok može da se gradi za najrazvijenije evropske zemlje, tipa Nemačke, Francuske i Engleske koja takođe nama govori da ne treba da uzmamo ruski gas, ali da Engleska može, pa i Italija ako hoćete. I Austrija je uključena u taj projekat Severni tok 2, ona može, dok su zemlje jugoistočne Evrope koje bi trebale da imaju ubrzani razvoj i povećanje potrošnje energije osuđene da nemaju takvu mogućnost", ističe Bajatović.

Na pitanje da li bi gas mogao da poskupi u narednom periodu, direktor Srbijagasa kaže da ne i da će ovi infrastrkturni projekti dovesti do pojeftinjenja gasa, ali ne prevelikog.