Fiskalni savet Budzet 2019 primedbe zbog vojske i policije.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

Fiskalni savet: Komšije će opet rasti duplo brže od nas

Izvor Tanjug
Izvor Tanjug

Dobro što je deficit predloženog budžeta za 2019. godinu mali, i što je on približno izbalansiran, ali su problematična veće plate za Vojsku, MUP i javni sektor, kritikuje Fiskalni savet.

novac, evri, evro, pare, novcanice, novčanice, novčanica

Ilustracija
Izvor: MONDO - Mario Milojević

"Time se svesno napravio izbor koji znači umanjenje privrednog rasta", smatra predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Fiskalni savet smatra da se budžetom za iduću godinu planira veći rast prosečnih neto zarada u javnom sektoru nego što je ekonomski opravdano, pa tako, ukazuje Petrović, prosečna neto plata u državnom sektoru neopravdano raste devet odsto, duplo više nego što rastu plate u privatnom sektoru.

A autoputeva za trećinu manje nego u Hrvatskoj

Naša putna infrastruktura je, kaže, za 20 odsto lošija u odnosu na region, a železnička za 40 odsto. "Stiče se utisak da imamo mnogo autoputeva, a imamo za trećinu manje nego Hrvatska, Slovenija, Mađarska. Pruge nisu elektrifikovane, vozovi idu ispod 60 kilometara na sat", rekao je Petrović i naveo da su investicije pravi način da se podstiče privredni rast. Upozorio je da je Srbija veoma zakasnila sa investicijama u zaštitu životne sredine, a jedna je od najzagađenijih zemalja u Evropi.

Rekao je da se drugu godinu zaredom plate u javnom sektoru paušalno određuju.

"Imate po sektorima ad hok paušalno podizanje plata od sedam do 12 odsto umesto da je to bilo rešeno sistemski, platnim razredima, od kojih se nažalost odustalo", rekao je Petrović.

Petrović je rekao da se Vlada odlučila na smanjenje opterećenja na plate sa 63 na 62 odsto, a Fiskalni savet je predlagao smanjenje na 60 odsto.

On kaže da je Vlada trebalo da poveća sredstava u 2019. za kapitalne investicije u infrastrukturu i za zaštitu životne sredine.

Zadovoljan je što je predloženi budžet za 2019. izbalansiran sa približno jednakim rashodima i prihodima.

Mali deficit će, kaže, dovesti do daljeg smanjivanja javnog duga sa sadašnjih oko 54 odsto BDP na približno 51,5 odsto BDP na kraju 2019. godine.

Ističe da je osnovna manjkavost budžeta izostanak investicija čime se, kaže, potkopava temelj budućeg rasta, a bilo je, kaže, prostora za njihovo povećanje.

KOMŠIJE RASTU DUPLO BRŽE OD SRBIJE

Ključni problem je, kaže Petrović, nizak privredni rast, upola manji od zemalja centralne i istočne Evrope.

Budžet ponovo zbrzan u Skupštini

Kritika Fisklanog saveta tiče se i kršenja bud��etske procedure i kalendara. "U petak je predloženi budžet došao kod poslanika, a u utorak je počela diskusija. Zakon nalaže da je najmanje potrebno mesec dana da vlada ostavi parlamentu i javnosti da diskutuju", kaže Petrović. Naveo je i da je poslednji završni račun budžeta, inače obavezan zakonom kao preduslov usvajanja novog, bio za 2014 godinu.

"U poslednjih pet godina privreda Srbije je ukupno porasla za 10 odsto, a prosek centralne i istočne Evrope za 20 odsto. Duplo brže su rasle u odnosu na Srbiju. Zbog toga Srbija zaostaje u pogledu životnog standarda. U Rumuniji je veći za 50 odsto, u Bugarskoj za 30 odsto", rekao je Petrović.

Kaže da iako će ove godine privredni rast biti iznad četiri odsto, a to je još uvek ispod proseka centralne i istočne Evrope.

"Taj rast je uslovljen dobrim delom jednokratnim rastom poljoprivredne proizvodnje 2018. u odnosu na sušnu 2017. godinu. Stvarni rast je od tri do 3,5 odsto. Nije slučajno što se za 2019. planira upravo rast od 3,5 odsto što je smanjenje u odnosu na ovih četiri odsto", navodi Petrović.

Kao nestručne komentare ocenjuje navode da je ta razlika u privrednom rastu između Srbije i centralne i istočne Evrope zbog fiskalne konsolidacije koju je Srbija sprovodila.

"Ne moze ogromna razlika da se objasni fiskalnom konsolidacijom. Dobar deo tih zemalja su takođe imale oštre fiskalne konsolidacije, pa su se brzo vratile na put privrednog rasta. Problem sa rastom je strukturne prirode i važno je da se Vlada suoči sa tim i da onda donosi mere koje će pospešiti privredni rast", rekao je Petrović.

Siniša Mali: U 2019. predviđen rast BDP-a 3,5 odsto

Naveo je i da je od 2016. povećana budžetska rezerva, da je iznosila 12 milijardi dinara, a sada je četiri puta uvećana i iznosi oko 50 milijardi dinara u 2019.

"Ta sredstva Vlada može tokom godine da raspodeljuje sa jedne na drugu poziciju i da pri tom ne traži rebalans budžeta. U 2018. za vojsku i policiju je bila planirana 21 milijarda, a stvarna cifra je 30 milijardi dinara. To je zahtevalo rebalans budžeta", kaže Petrović.

Komentari 34

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Ana

Napredak je evidentan, to je najvaznije.

Natasa

Budzet je dobro uradjen, posle stednje sada se krece u razvoj a najbolji pokazatelj toga je to sto se sada plate i penzije stalno povecavaju i finansiraju iz realnih izvora

ceca

Građanima će biti bolje, valjda se i to računa.

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

loader