Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je danas da će republički budžet za 2009. godinu morati da stabilizuje ekonomiju i javne finansije, i Srbiju zaštiti od posledica globalne finansijske krize.
"Ne smemo da zažmurimo pred realnošću i moramo da štedimo ovog trenutka, ali to ne znači da ne treba da investiramo u razvoj", rekao je Tadić novinarima u Kragujevcu, gde je boravio povodom obeležavanja 67. godišnjice streljanja više hiljada žitelja tog grada u Drugom svetskom ratu.
Srbija će, prema njegovim rečima, moći da prevaziđe posledice svetske finansijske krize ukoliko bude imala stabilizujući budžet, u kome će biti napravljena lista prioriteta za investicije, kao što su investiranje u autoindustriju u Kragujevcu i radovi na Koridoru 10, a kojim će istovremeno biti smanjena javna potrošnja.
"Sva predizborna obećanja će biti ispunjena, možda će biti reprogramirana zbog toga što moramo da budemo odgovorni imajući u vidu količinu novca kojom raspolaže svet, a time i Srbija", rekao je Tadić, ističući da se Srbija zbog svetske finansijske krize nalazi u sasvim drugačijoj situaciji od one u kojoj je bila u vreme majskih izbora.
Prema njegovim rečima, socijalno odgovorno društvo podrazumeva da se napravi budžet iz kojeg je moguće podmiriti potrebe stanovništva i obezbediti razvoj za generacije koje dolaze.
"Nije ideja da štedimo tako što ćemo zatvarati radna mesta, nego tako što ćemo otvarati nova radna mesta, čime ćemo obezbediti elementarne životne potrebe ljudi, a u budućnosti nadam se podići do velikih visina životni standard građana", rekao je Tadić.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić apelovao je na poslanike u parlamentu da ubrzaju usvajanje zakona koji se odnose na finansijski i realni sektor u Srbiji, ocenivši da je sada to veoma važno da bi se ublažili efekti svetske finansijske krize.
U uvodnom izlaganju u Privrednoj komori Srbije o mogućim uticajima međunarodne finansijske krize na privredu Srbije, Ilić je najavio da će ove nedelje zasedati i vladin Odbor za industriju koji će razmatrati i predložiti svoje mere za prevazilaženje krize.
Ilić je podsetio da je vladina radna grupa za praćenje uticaja krize na Srbiju već preduzela određene korake i napomenuo da je prošle nedelje NBS predstavila paket mera za stabilizovanje monetarnih kretanja, a juče je premijer Cvetković predstavio vladin predlog mera.
On je istakao da će vladina radna grupa učiniti sve da se ublaže efekti krize na Srbiju i blagovremeno reagovati na potencijalne opasnosti za realni i finansijski sektor u Srbiji.
Potpredsednik PKS Vidosava Džagić iznela je preporuke komore za ublažavanje efekata krize i navela da bi radi stvaranja boljeg ambijenta za investiranje u Srbiji trebalo sniziti stopu poreza na dobit na osam odsto i hitno ukinuti sva ograničenja za investitore.
Ona ja navela da javna potrošnja mora da se svede na nivo koji je primeren postojećem stepenu privrednog razvoja.
Džagićeva je ocenila da direktna posledica finansijske krize u svetu je smanjena ponuda stranog kapitala, što u Srbiji može dovesti do usporavanja strukturnih promena u privredi, izvoza i usporavanja privrednog rasta.
Džagićeva je u ime komore istakla da treba doneti akcioni plan za podizanje kreditnog rejtinga Srbije kojim bi se postiglo koordiniranje svih institucija Republike u nastupu prema stranom kapitalu.
Komora smatra da treba preispitati Nacionalni investicioni plan (NIP) i da sredstva za tu svrhu treba usmeriti samo na infrastrukturne projekte. U 2009. godini trebalo bi značajnije povećati obim sredstava za finansiranje izvoza preko Fonda za razvoj, navela je Džagićeva.
Prema njenoj oceni, najosetljiviji sektori u Srbiji koji će najpre osetiti krizu su građevinarstvo i crna i obojena metalurgija, a ovaj poslednji sektor trpi posledice kroz smanjenje tražnje iz inostranstva i zbog toga ima manju proizvodnju.
(agencije/MONDO)
"Ne smemo da zažmurimo pred realnošću i moramo da štedimo ovog trenutka, ali to ne znači da ne treba da investiramo u razvoj", rekao je Tadić novinarima u Kragujevcu, gde je boravio povodom obeležavanja 67. godišnjice streljanja više hiljada žitelja tog grada u Drugom svetskom ratu.
Srbija će, prema njegovim rečima, moći da prevaziđe posledice svetske finansijske krize ukoliko bude imala stabilizujući budžet, u kome će biti napravljena lista prioriteta za investicije, kao što su investiranje u autoindustriju u Kragujevcu i radovi na Koridoru 10, a kojim će istovremeno biti smanjena javna potrošnja.
"Sva predizborna obećanja će biti ispunjena, možda će biti reprogramirana zbog toga što moramo da budemo odgovorni imajući u vidu količinu novca kojom raspolaže svet, a time i Srbija", rekao je Tadić, ističući da se Srbija zbog svetske finansijske krize nalazi u sasvim drugačijoj situaciji od one u kojoj je bila u vreme majskih izbora.
Prema njegovim rečima, socijalno odgovorno društvo podrazumeva da se napravi budžet iz kojeg je moguće podmiriti potrebe stanovništva i obezbediti razvoj za generacije koje dolaze.
"Nije ideja da štedimo tako što ćemo zatvarati radna mesta, nego tako što ćemo otvarati nova radna mesta, čime ćemo obezbediti elementarne životne potrebe ljudi, a u budućnosti nadam se podići do velikih visina životni standard građana", rekao je Tadić.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić apelovao je na poslanike u parlamentu da ubrzaju usvajanje zakona koji se odnose na finansijski i realni sektor u Srbiji, ocenivši da je sada to veoma važno da bi se ublažili efekti svetske finansijske krize.
U uvodnom izlaganju u Privrednoj komori Srbije o mogućim uticajima međunarodne finansijske krize na privredu Srbije, Ilić je najavio da će ove nedelje zasedati i vladin Odbor za industriju koji će razmatrati i predložiti svoje mere za prevazilaženje krize.
Ilić je podsetio da je vladina radna grupa za praćenje uticaja krize na Srbiju već preduzela određene korake i napomenuo da je prošle nedelje NBS predstavila paket mera za stabilizovanje monetarnih kretanja, a juče je premijer Cvetković predstavio vladin predlog mera.
On je istakao da će vladina radna grupa učiniti sve da se ublaže efekti krize na Srbiju i blagovremeno reagovati na potencijalne opasnosti za realni i finansijski sektor u Srbiji.
Potpredsednik PKS Vidosava Džagić iznela je preporuke komore za ublažavanje efekata krize i navela da bi radi stvaranja boljeg ambijenta za investiranje u Srbiji trebalo sniziti stopu poreza na dobit na osam odsto i hitno ukinuti sva ograničenja za investitore.
Ona ja navela da javna potrošnja mora da se svede na nivo koji je primeren postojećem stepenu privrednog razvoja.
Džagićeva je ocenila da direktna posledica finansijske krize u svetu je smanjena ponuda stranog kapitala, što u Srbiji može dovesti do usporavanja strukturnih promena u privredi, izvoza i usporavanja privrednog rasta.
Džagićeva je u ime komore istakla da treba doneti akcioni plan za podizanje kreditnog rejtinga Srbije kojim bi se postiglo koordiniranje svih institucija Republike u nastupu prema stranom kapitalu.
Komora smatra da treba preispitati Nacionalni investicioni plan (NIP) i da sredstva za tu svrhu treba usmeriti samo na infrastrukturne projekte. U 2009. godini trebalo bi značajnije povećati obim sredstava za finansiranje izvoza preko Fonda za razvoj, navela je Džagićeva.
Prema njenoj oceni, najosetljiviji sektori u Srbiji koji će najpre osetiti krizu su građevinarstvo i crna i obojena metalurgija, a ovaj poslednji sektor trpi posledice kroz smanjenje tražnje iz inostranstva i zbog toga ima manju proizvodnju.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
