Hrvatska je "šampion" rada na određeno vreme u EU - svaki četvrti zaposleni Hrvat radi po tom pricipu. Srbija nije u EU ali je čeka isti "put".
Poslednji zvanični podaci pokazuju da je na osnovu ugovora o radu na određeno vreme u Hrvatskoj zaposleno 372.758 radnika.
Taj sistem je najčešći i pri zapošljavanju mladih osoba, do 30 godina. Šezdeset odsto njih ima ugovore na određeno vreme.
Devet od deset lica koja su posredovanjem berze rada lani pronašla posao dobilo je ugovore na određeno.
Podaci pokazuju da je ugovore na neodređeno dobilo 16.000 zaposlenih, a 141.000 lica dobila je ugovor na određeno vreme, te da je u Hrvatskoj ovaj oblik zapošljavanja dva puta češći od proseka u EU i da se širi brže nego u drugim zemljama.
Hrvatska se sa udelom radnika na određeno vreme od 25 odsto gotovo izjednačila sa evropskim "rekorderima" Poljskom i Španijom, u kojima na taj način radi 26 odsto zaposlenih, piše zagrebački "Večernji list".
Članovi Misije MMF-a, koji su posetili Hrvatsku, preporučuju hrvatskim vlastima da zaposlenima koji rade na određeno osiguraju veći stepen bezbednosti pri zapošljavanju, inače će oni napuštati zemlju u još većem broju.
"FLELSIBILIZACIJA" I U SRBIJI
Prema istraživanju "Prekarna zaposlenost na tržištu rada Srbije" Fonda Centar za demokratiju, nakon promene Zakona o radu primetan je porast broja i učešća zaposlenih u tzv. prekarnim oblicima rada (na neodređeno vreme i na privremenim i povremenim poslovima) u 2016. godini. Nakon fleksibilizacije radnog zakonodavstva broj zaposlenih na određeno vreme porastao je za čak 39%, dok je broj zaposlenih na neodređeno ostao na nivou iz 2014.
Pritom je produžen maksimalni rok za rad na određeno vreme na 24 meseca, umesto 12 kako je bilo ranije. U zakonu, doduše, stoji da se rad na određeno vreme primenjuje samo akoo je trajanje radnog odnosa "određeno rokom i izvršenjem nekog posla ili nastupanjem nekog događaja", a ne redovnim poslovnim aktivnostima.
Radnici su takođe "zaštićeni" odredom da ukoliko je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je zasnovan radni odnos na neodređeno vreme.
Ali ta odredba se praktično ne primenjuje u praksi, kao što se ne primenjuju kazne za one javne i privatne firme koji godinama zloupotrebljavaju instituciju "ugovora o delu" kao oblika zapošljavanja.
