Ukupna inflacija do kraja godine trebalo bi da bude 9,7 odsto, procenjuje Narodna banka. Guverner NBS izjavio je da je u kriznim uslovima veoma važno da Vlada i centralna banka donesu mere kako bi se ublažile posledice svetske finansijske krize, jer bi "u ovakvim uslovima bilo mnogo bolje da je država restriktivnija".
Ukupna inflacija do kraja godine trebalo bi da bude 9,7 odsto, objavljeno je u Izveštaju Narodne banke Srbije u utorak.
Ta projekcija zasniva se na pretpostavkama bazne inflacije od 10,9 odsto, rasta regulisanih cena bez derivata nafte od 10,7 odsto, rasta cena poljoprivrednih proizvoda od 8,2 odsto i sniženja cena naftnih derivata od 0,3 odsto.
Kako navodi NBS, međugodišnja ukupna inflacija na kraju trećeg tromesečja bila je 9,9 odsto.
Međugodišnja bazna inflacija je u trećem tromesečju iznosila 10,2 odsto i do kraja godine će biti povećana na oko 10,9 odsto, što je znatno iznad gornje granice ciljanog raspona od tri do šest odsto.
Opadanje bazne inflacije očekuje se tek od drugog tromesečja naredne godine, a povratak u granice ciljanog raspona krajem te godine, navodi centralna banka.
Sa ovom projekcijom konzistentno je zadržavanje ili povećanje stepena restriktivnosti monetarne politike u kratkom roku.
Rizici nove projekcije su visoki, i to pre svega naviše, zbog neizvesnosti u pogledu svetske finansijske krize.
Kanali kroz koje se može očekivati njen uticaj na inflaciju su brojni - devizni kurs, svetska i domaća tražnja, svetska inflacija i svetske cene primarnih proizvoda.
Delovanje svih tih faktora može znatno odstupati od pretpostavljenog u projekciji, zavisno od toga koliko će finansijska kriza biti duboka i koliko će trajati.
Eventualna odstupanja neće se odraziti samo na projekciju inflacije već i na projektovani karakter monetarne politike, navela je NBS.
Prostor za popuštanje monetarne politike najverovatnije će se ukazati u toku naredne godine, s obzirom na to da se dezinflatorni efekti pada domaće i svetske tražnje, pada svetske inflacije i cena primarnih proizvoda, očekuju u narednom periodu.
Ukoliko fiskalna politika bude restriktivna, po tom osnovu bi se mogao otvoriti dodatni prostor za ublažavanje monetarne politike.
U četvrtom tromesečju ove godine najveći rast očekuje se kod cena komunalno-stambenih usluga, pre svega zbog povećanja cena grejanja, kao i kod cena PTT usluga, usled povećanja telefonske pretplate za rezidencijalne korisnike.
U okviru regulisanih cena očekuje se i veći rast cena usluga društvene zaštite i nešto manji rast cena saobraćajnih usluga, dok se kod lekova očekuje sniženje cena.
Kod derivata nafte očekuje se pad cena, s obzirom na to da cena sirove nafte na svetskom tržištu i dalje beleži opadajući trend.
Sniženje maloprodajnih cena derivata je manje od ostvarenog sniženja cena sirove nafte, budući da je u obzir uzeto najavljeno povećanje akciza na derivate nafte od četiri dinara po litru.
Imajući u vidu predviđanja da će u narednom periodu doći do stabilizacije cena nafte, procenjuje se da će pad cena naftnih derivata u četvrtom tromesečju iznositi oko 6,8 odsto.
Guverner NBS Radovan Jelašić izjavio je da je u kriznim uslovima veoma važno da Vlada i centralna banka donesu mere kako bi se ublažile posledice svetske finansijske krize, jer bi "u ovakvim uslovima bilo mnogo bolje da je država restriktivnija".
Jelašić je prilikom posete Matici srpskoj novinarima rekao da je Narodna banka prinuđena da uvodi restriktivne mere, kao što je povećanje kamatnih stopa, jer kod nas, uz smanjenje privredne aktivnosti, postoji i inflatorni pritisak.
Povećanje cena gasa i telefonskih impulsa ili najavljivanje poskupljenja komunalija predstavlja jak inflatorni pritisak i "da je neko birao najgori vremenski period za to, ne bi bolji izabrao", ocenio je Jelašić.
On je dodao da rebalans ovogodišnjeg budžeta znači "jednu ekspanzivnost", a da budžet za iduću godinu, čiji predlog još nije obelodanjen, "prema onome što je skrojio MMF", podrazumeva zatezanje i to bi trebalo da se ima u vidu.
Podsetivši da kurs dinara određuje tržište, Jelašić je napomenuo da je domaća valuta stabilna uprkos psihološkim pritiscima proteklih dana i dodao da građani ne bi trebalo da budu "dileri deviza" i da stalno menjaju valutu, jer je poslednjih nekoliko godina evro dostizao 85 ili 86 dinara pa se taj kurs spuštao.
Jelašić je rekao da Srbija, prema svim makroekonomskim pokazateljima, nije prezadužena zemlja, ali da bi trebalo da bude oprezna prilikom uzimanja novih kredita.
"Srbija nije prezadužena, jer njen ukupni dug iznosi 64,1 odsto bruto nacionalnog proizvoda, što je na nivou Slovačke, a deleko povoljnije nego što je slučaj s Mađarskom ili Hrvatskom", rekao je Jelašić.
Prema njegovim rečima, dug Srbije u ovoj godini je dostigao 20,5 milijardi evra, od čega je 6,3 javni, a 14,2 milijade evra privatni deo zaduženja.
To je za 2,7 milijardi evra više nego lane, a gotovo dvostruko više u odnosu na ukupni spoljni dug tadašnje države 2003. godine.
Jelašić je kazao da je "nedavni sporazum s Međunarodnim monetarnim fondom o 'stend baj' aranžmanu od 500 miliona dolara samo preventivni i predstavlja samo predostrožnost za eventualno nepovoljni splet okolnosti".
On smatra da novac i dalje pristiže u Srbiju, ali u manjem obimu od očekivanog, što će se odraziti i na smanjenje stranih investicija u idućoj godini.
"I krediti će sigurno biti skuplji nego do sada, pa će biti teže da zemlja finansira svoju veću potrošnju od proizvodnje. Visok nivo tekućeg platnog deficita je, inače, postao ključni uzrok ranjivosti Srbije", zaključio je Jelašić.
(Tanjug/MONDO)
Ta projekcija zasniva se na pretpostavkama bazne inflacije od 10,9 odsto, rasta regulisanih cena bez derivata nafte od 10,7 odsto, rasta cena poljoprivrednih proizvoda od 8,2 odsto i sniženja cena naftnih derivata od 0,3 odsto.
Kako navodi NBS, međugodišnja ukupna inflacija na kraju trećeg tromesečja bila je 9,9 odsto.
Međugodišnja bazna inflacija je u trećem tromesečju iznosila 10,2 odsto i do kraja godine će biti povećana na oko 10,9 odsto, što je znatno iznad gornje granice ciljanog raspona od tri do šest odsto.
Opadanje bazne inflacije očekuje se tek od drugog tromesečja naredne godine, a povratak u granice ciljanog raspona krajem te godine, navodi centralna banka.
Sa ovom projekcijom konzistentno je zadržavanje ili povećanje stepena restriktivnosti monetarne politike u kratkom roku.
Rizici nove projekcije su visoki, i to pre svega naviše, zbog neizvesnosti u pogledu svetske finansijske krize.
Kanali kroz koje se može očekivati njen uticaj na inflaciju su brojni - devizni kurs, svetska i domaća tražnja, svetska inflacija i svetske cene primarnih proizvoda.
Delovanje svih tih faktora može znatno odstupati od pretpostavljenog u projekciji, zavisno od toga koliko će finansijska kriza biti duboka i koliko će trajati.
Eventualna odstupanja neće se odraziti samo na projekciju inflacije već i na projektovani karakter monetarne politike, navela je NBS.
Prostor za popuštanje monetarne politike najverovatnije će se ukazati u toku naredne godine, s obzirom na to da se dezinflatorni efekti pada domaće i svetske tražnje, pada svetske inflacije i cena primarnih proizvoda, očekuju u narednom periodu.
Ukoliko fiskalna politika bude restriktivna, po tom osnovu bi se mogao otvoriti dodatni prostor za ublažavanje monetarne politike.
U četvrtom tromesečju ove godine najveći rast očekuje se kod cena komunalno-stambenih usluga, pre svega zbog povećanja cena grejanja, kao i kod cena PTT usluga, usled povećanja telefonske pretplate za rezidencijalne korisnike.
U okviru regulisanih cena očekuje se i veći rast cena usluga društvene zaštite i nešto manji rast cena saobraćajnih usluga, dok se kod lekova očekuje sniženje cena.
Kod derivata nafte očekuje se pad cena, s obzirom na to da cena sirove nafte na svetskom tržištu i dalje beleži opadajući trend.
Sniženje maloprodajnih cena derivata je manje od ostvarenog sniženja cena sirove nafte, budući da je u obzir uzeto najavljeno povećanje akciza na derivate nafte od četiri dinara po litru.
Imajući u vidu predviđanja da će u narednom periodu doći do stabilizacije cena nafte, procenjuje se da će pad cena naftnih derivata u četvrtom tromesečju iznositi oko 6,8 odsto.
Guverner NBS Radovan Jelašić izjavio je da je u kriznim uslovima veoma važno da Vlada i centralna banka donesu mere kako bi se ublažile posledice svetske finansijske krize, jer bi "u ovakvim uslovima bilo mnogo bolje da je država restriktivnija".
Jelašić je prilikom posete Matici srpskoj novinarima rekao da je Narodna banka prinuđena da uvodi restriktivne mere, kao što je povećanje kamatnih stopa, jer kod nas, uz smanjenje privredne aktivnosti, postoji i inflatorni pritisak.
Povećanje cena gasa i telefonskih impulsa ili najavljivanje poskupljenja komunalija predstavlja jak inflatorni pritisak i "da je neko birao najgori vremenski period za to, ne bi bolji izabrao", ocenio je Jelašić.
On je dodao da rebalans ovogodišnjeg budžeta znači "jednu ekspanzivnost", a da budžet za iduću godinu, čiji predlog još nije obelodanjen, "prema onome što je skrojio MMF", podrazumeva zatezanje i to bi trebalo da se ima u vidu.
Podsetivši da kurs dinara određuje tržište, Jelašić je napomenuo da je domaća valuta stabilna uprkos psihološkim pritiscima proteklih dana i dodao da građani ne bi trebalo da budu "dileri deviza" i da stalno menjaju valutu, jer je poslednjih nekoliko godina evro dostizao 85 ili 86 dinara pa se taj kurs spuštao.
Jelašić je rekao da Srbija, prema svim makroekonomskim pokazateljima, nije prezadužena zemlja, ali da bi trebalo da bude oprezna prilikom uzimanja novih kredita.
"Srbija nije prezadužena, jer njen ukupni dug iznosi 64,1 odsto bruto nacionalnog proizvoda, što je na nivou Slovačke, a deleko povoljnije nego što je slučaj s Mađarskom ili Hrvatskom", rekao je Jelašić.
Prema njegovim rečima, dug Srbije u ovoj godini je dostigao 20,5 milijardi evra, od čega je 6,3 javni, a 14,2 milijade evra privatni deo zaduženja.
To je za 2,7 milijardi evra više nego lane, a gotovo dvostruko više u odnosu na ukupni spoljni dug tadašnje države 2003. godine.
Jelašić je kazao da je "nedavni sporazum s Međunarodnim monetarnim fondom o 'stend baj' aranžmanu od 500 miliona dolara samo preventivni i predstavlja samo predostrožnost za eventualno nepovoljni splet okolnosti".
On smatra da novac i dalje pristiže u Srbiju, ali u manjem obimu od očekivanog, što će se odraziti i na smanjenje stranih investicija u idućoj godini.
"I krediti će sigurno biti skuplji nego do sada, pa će biti teže da zemlja finansira svoju veću potrošnju od proizvodnje. Visok nivo tekućeg platnog deficita je, inače, postao ključni uzrok ranjivosti Srbije", zaključio je Jelašić.
(Tanjug/MONDO)
