Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio je danas na kritike eksperata i rekao da je Srbija po većini ekonomskih pokazatelja najuspešenija zemlja u regionu.
On je na pitanje novinara kako komentariše ocenu profesorke Ekonomskog fakuleteta u Beogradu Danice Popović da je Srbija na začelju regiona po ekonomskim rezultatima, kazao da "nije lako boriti se sa činjenicama".
"Činjenica je da je prosečna plata u Srbiji 462 evra, a ne 422 evra, kako ona tvrdi", rekao je Vučić.
Naveo je da u regionu samo Crna Gora ima veće prosečne zarade, ali da je u toj državi veća nezaposlenost i iznosi 20 odsto, kao i javni dug koji je 74 odsto BDP-a i u porastu je dok je u Srbiji u opadanju i sada iznosi 50 odsto BDP-a.
"U Srbiji su strane direktne investicije prošle godine bile 3,5 milijardi evra, dok su sve zemlje u regionu privukle 1,9 milijardi evra", kazao je Vučić.
Dodao je da je u Srbiji najveća i stopa privrednog rasta.
"Srbija ozbiljno napreduje ekonomski. To potvrđuju i Svetska banka i Međunarodni monetarni fond", rekao je Vučić i istakao da je on otvorio više od 100 fabrika u kojima rade na desetine hiljada radnika.
Kako je najavio, penzionerima će ove godine biti veća primanja, ali je dodao da ne zna koliko.
Vučić je rekao da kritičarima ne želi da odgovara uvredama i naveo da profesorka Danica Popović "progoni studenta zato što joj se suprostavio na njenom predavanju".
Ekonomski faks: Profesorka traži izbacivanje studenta
POPOVIĆ: PROBLEM JE KORUPCIJA
U emisij Pressing na TV N1 profesorka Ekonomskog fakulteta i članica Centra za liberalno-demokratske studije, Danica Popović rekla je da "predsednik (Aleksandar Vučić) kaže da smo lideri, a kad pogledaš brojeve, mi smo u začelju", ali je i dodala da Srbija nije mogla da ima značajniji rast u godinama sprovođenja mera fiskalne konsolidacije, kako bi se izbegao bankrot države.
Problem je, međutim, u tome što nakon toga, za razliku od drugih zemalja koje su sprovodile mere štednje, u Srbiji nije došlo do značajnijeg privrednog rasta.
Navela je primer Estonije koja je nakon recesije od čak 15 odsto, a nakon sprovedenih mera štednje, ostvarivala stope rasta od pet, sedam ili osam odsto godišnje, dok je privredni rast Srbije prošle godine bio 4,6 odsto, a zvanična projekcija za ovu godinu je 3,5 odsto.
U Hrvata prosečna plata kao dve srpske
"Srbiji je potrebna stopa rasta - samo da ne bi zaostajala za Evropom - treba joj pet odsto, ako EU raste jedan odsto. Ako EU raste dva odsto, onda nam treba šest i više. Kad neko kaže da 3,5 odsto znači sjajan rast, to znači da sutra zaostajem i za EU i za ostalima. Ako je pet odsto ili blizu pet, već smo stigli do nečega. Mi smo na 60 odsto BDP per capita od Rumunije. Od one Rumunije gde smo išli, i gde smo ih žalili", istakla je gošća Pressinga.
Kao glavni uzrok sporijeg rasta vidi isto što je identifikovao i Fiskalni savet - raširena korupcija, odnosno to što je Srbija burazerska država, gde je onima koji imaju burazere dobro, a nama ostalima nije.
Druga je taj što u Srbiji nema velikih investicija. Stranih investicija, kako je ocenila, nije dovoljno, i reč je o firmama koje dolaze zbog subvencija od 10.000 evra po zaposlenom i zato što ih ne pogađa izostanak pravne države, jer će svaki problem rešiti tako što će okrenuti Vučićev telefon.
"U zemlji koja ima demokratije, te strane investicije bude mala i srednja preduzeća (...) Ovde se koncentrišu na svoj deo posla i nema tog prelivanja, ničega što se može nadovezati. Ovde ne može mala ili srednja firma, koja se ne uključi u SNS, bilo šta da radi", upozorila je profesorka Popović.
