Sirova nafta je danas na berzama u svetu poskupela za gotovo dva dolara za barel, što je reakcija na nadu investitora da će Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) dodatno smanjiti proizvodnu kvotu, kao i na rast indeksa na berzama pošto je američka vlada spasla domaću banku "Sitigrup".
Sirova nafta je danas na berzama u svetu poskupela za gotovo dva dolara za barel, što je reakcija na nadu investitora da će Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) dodatno smanjiti proizvodnu kvotu, kao i na rast indeksa na berzama pošto je američka vlada spasla domaću banku "Sitigrup".
Cena američke "lake" nafte za terminsku isporuku u januaru je na NJujorškoj robnoj berzi porasla za 1,86 dolara, na 51,79 dolara za barel, nakon pada u petak na minimum u poslednje tri i po godine od 48,25 dolara za barel, preneo je Rojters.
Evropska "brent" nafta je na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu istovremeno poskupela za 1,67 dolara, na 50,86 dolara za barel.
Venecuela je juče saopštila da bi OPEK trebalo dodatno da smanji proizvodnu kvotu, posle odluke o "kresanju" proizvodnje za 1,5 miliona barela na dan, donete na sastanku kartela 24. oktobra, dok je sličnu izjavu danas dao i jedan visoki iranski zvaničnik u sektoru nafte.
Ministri članica naftnog kartela će se sastati na vanrednom sastanku 29. novembra u Kairu.
"Trenutna situacija kad je tražnja u pitanju sugeriše da je potrebno još jedno smanjenje proizvodnje. Međutim, na tržištu je prisutna određena doza skepticizma oko toga da li che OPEC na sastanku predstojecheg vikenda doneti odluku o smanjenju kvote", izjavio je broker firme "MF Global" Rob Laflin.
Na današnje poskupljenje nafte uticao je i rast indeksa na svetskim berzama, podstaknut spasavanjem američke banke "Sitigrup", kao i povećana tražnja energenata za grejanje na tržištu severozapadne Evrope.
Slabljenje dolara u odnosu na druge valute je takođe doprinelo rastu cene "tečnog zlata". Kad padne vrednost američke valute, pada privlačnost ulaganja u kupovinu nafte i drugih sirovina kao zaštita od inflacije.
Nafta je u odnosu na rekord iz jula od 147,27 dolara za barel pojeftinila za gotovo 100 dolara, ili skoro dve trećine, budući da su visoke cene u prvoj polovini godine i trenutna privredna kriza loše uticali na tražnju tog energenta u SAD, Evropi i delovima Azije.
(Tanjug)
Cena američke "lake" nafte za terminsku isporuku u januaru je na NJujorškoj robnoj berzi porasla za 1,86 dolara, na 51,79 dolara za barel, nakon pada u petak na minimum u poslednje tri i po godine od 48,25 dolara za barel, preneo je Rojters.
Evropska "brent" nafta je na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu istovremeno poskupela za 1,67 dolara, na 50,86 dolara za barel.
Venecuela je juče saopštila da bi OPEK trebalo dodatno da smanji proizvodnu kvotu, posle odluke o "kresanju" proizvodnje za 1,5 miliona barela na dan, donete na sastanku kartela 24. oktobra, dok je sličnu izjavu danas dao i jedan visoki iranski zvaničnik u sektoru nafte.
Ministri članica naftnog kartela će se sastati na vanrednom sastanku 29. novembra u Kairu.
"Trenutna situacija kad je tražnja u pitanju sugeriše da je potrebno još jedno smanjenje proizvodnje. Međutim, na tržištu je prisutna određena doza skepticizma oko toga da li che OPEC na sastanku predstojecheg vikenda doneti odluku o smanjenju kvote", izjavio je broker firme "MF Global" Rob Laflin.
Na današnje poskupljenje nafte uticao je i rast indeksa na svetskim berzama, podstaknut spasavanjem američke banke "Sitigrup", kao i povećana tražnja energenata za grejanje na tržištu severozapadne Evrope.
Slabljenje dolara u odnosu na druge valute je takođe doprinelo rastu cene "tečnog zlata". Kad padne vrednost američke valute, pada privlačnost ulaganja u kupovinu nafte i drugih sirovina kao zaštita od inflacije.
Nafta je u odnosu na rekord iz jula od 147,27 dolara za barel pojeftinila za gotovo 100 dolara, ili skoro dve trećine, budući da su visoke cene u prvoj polovini godine i trenutna privredna kriza loše uticali na tražnju tog energenta u SAD, Evropi i delovima Azije.
(Tanjug)
