Lex specijalis za kredite u "švajcarcima" - Skupština usvojila
Mondo 


To rešenje između korisnika stambenih kredita u švajcarskim fanacima, banaka i države, koštaće 11,7 milijardi dinara.

Ovaj leks specijalis predviđa da se preostali dug konvertuje u evre i da se od te sume otpiše 38 odsto, a kamatna stopa je ona koja je važila 31. marta 2019. za kredite indeksirane u evrima, iste vrednosti i ročnosti.

Za banke koje nisu imale u ponudi stambene kredite ili su imale nesrazmerno velike kamatne stope primenjen je limit od 3,4 odsto, plus tromesečni ili šestomesečni eurobor za varijabilne kamatne stope, i limit od četiri odsto za fiksne kamatne stope.

Zakon je opozicija kritikovala jer nisu obuhvaćeni svi građani odnosno svi koji su uzimali te pozajmice, a isplatili su ih ili im je oduzet stan jer nisu mogli da kredit isplaćuju. Negodovali su i jer država preuzima na sebe deo troškova za sprovođenje tog zakona.

Usvojeno: KONAČNO rešenje za "švajcarce"


"Neki ekonomisti smatraju da država ne treba da plaća pogrešne individualne odluke, ali ne treba da ostavimo te građane na ulici", odgovorio je ministrar finansija Siniša Mali.

Nacrtom zakona je predvideno da kamatna stopa ne može biti veća od 3,4 plus tromesećni ili šestomesecni EURIBOR, odnosno fiksna kamatna stopa ne može biti veća od 4 odsto.

U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, banka je dužna da dostavi korisničku ponudu za zaključenje ugovora.

EVO stava suda o ŠVAJCARCIMA: Ugovor ništavan, ako...


Ukoliko prihvata da se konverzija stambenog kredita izvrši u skladu sa ovim zakonom, korisnik je dužan da u roku od 30 dana od dana prijema dokumenata o tome obavesti banku i sa bankom zaključ ugovor o konverziji.

Vrhovni kasacioni sud zauzeo je 2. aprila stav da je ništavna odredba ugovora o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, ukoliko banka nije dostavila dokaz da se ona zadužila u toj valuti za plasman odobrenih sredstava.

Reč je o 16.800 predmeta građana koji su se žalili sudovima zbog prezaduženosti u švajcarskoj valuti.

Ovaj problem traje više godina, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izneo ideju da se dugovi raspodele na banke (70 odsto) i državu (30%).