Predlog Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima ušao je danas, po hitnom postupku, u proceduru Skupštine Srbije.

Taj predlog usvojen je ranije danas na sednici Vlade Srbije, kojim je predvideno je da se preostali deo duga konvertuje u evre, da iznos dobijen konverzijom bude umanjen za 38 odsto i da kamatna stopa bude ograničena na 3,4 odsto.

Zakon bi trebalo do kraja sedmice da bude upucen u skupštinsku proceduru.

Ministar finansija Siniša Mali istakao je da se ovim leks specijalisom rešava problem koji postoji više od jedne decenije, kao i da su mu prethodili teški pregovori, ali da je pronadeno kompromisno rešenje, navodi se u saopštenju ministarstva.

"Ovaj leks specijalis je kompromisno rešenje izmedu nekoliko zainteresovanih strana - građana, odnosno udruženja koja ih predstavaju, banaka, i države sa trece strane", naveo je Mali.

Razgovori, kaže, nisu bili nimalo laki.

"Ali smo uspeli da nademo kompromis i najbolje moguće rešenje za sve tri strane. Nacrtom ovog zakona obuhvaćeni su svi korisnici kredita koji su i dalje zaduženi u švajcarskim francima, bez obzira na visinu duga", kaže ministar.

Predvideno je da se preostali deo duga konvertuje u evre, kao i da iznos dobijen konverzijom bude umanjen za 38 odsto.

"Dodatno olakšanje predstavlja i činjenica da se obračun konverzije vrši na iznos bez zateznih kamata" istakao je Mali i zahvalio svim učesnicima pregovora.

Nacrtom zakona je predvideno da kamatna stopa ne može biti veća od 3,4 plus tromesećni ili šestomesecni EURIBOR, odnosno fiksna kamatna stopa ne može biti veća od 4 odsto.

U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, banka je dužna da dostavi korisničku ponudu za zaključenje ugovora.

Ukoliko prihvata da se konverzija stambenog kredita izvrši u skladu sa ovim zakonom, korisnik je dužan da u roku od 30 dana od dana prijema dokumenata o tome obavesti banku i sa bankom zaključ ugovor o konverziji.

Vrhovni kasacioni sud zauzeo je 2. aprila stav da je ništavna odredba ugovora o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, ukoliko banka nije dostavila dokaz da se ona zadužila u toj valuti za plasman odobrenih sredstava.

Reč je o 16.800 predmeta građana koji su se žalili sudovima zbog prezaduženosti u švajcarskoj valuti.

Ovaj problem traje više godina, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izneo ideju da se dugovi raspodele na banke (70 odsto) i državu (30%).