Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da još nije izvesno da će Vlada sutra razmatrati predlog budžeta za 2009. godinu.
Cvetković je rekao da odbori Vlade još nisu usaglasili budžetske stavke jer je stiglo dosta primedbi na predlog tog dokumetna koji je dostavilo Ministartvo finansija, što dokazuje da je budžet restriktivan.
Povodom primedbi Vojvodine da je ta pokrajina dobila manje sredstava nego sto joj po Ustavu pripada, a to je sedam odsto od ukupnih prihoda. Cvetković je kazao da će se danas sastati sa predstavnicima pokrajinskih vlasti.
Premijer je izrazio nadu da će biti pronađeno zadovoljavajuće rešenje.
Cvetković je izrazio očekivanja da će budžet biti usvojen do kraja godine i da neće biti privremenog finasiranja.
Uslov za sklapanje aranžmana sa Međunarodnom montarnim fondom (MMF), kako je rekao, je da vlada usvoji budžet do 19. decembra, kada je zakazana sednica Odbora direktora MMF-a, a nije neophodno da budžet bude usvojen u Skupštini Srbije.
Cvetković je kazao da su moguće izmene predloga budžeta koji predviđa prihode od 715 milijardi dinara i rashodi od 761,5 milijari dinara, ali da se neće menjati osnovni makroekonomski okviri.
Premijer Srbije izjavio je u intervjuu za nedeljnik "Vreme" da budžet za 2009. godinu kasni jer je bilo potrebno dodatno vreme da se koncipiraju adekvatne ekonomske mere za prevazilaženje svetske finansijske krize, a ne zbog neslaganja koalicionih partnera u Vladi.
"Važno je da budžet, koji je jedan od vodećih stubova ekonomske politike, bude restriktivan u datim okolnostima i da sadrži neophodne mere za prevazilaženje krize", rekao je Cvetković za izdanje nedeljnika "Vreme" koji će se sutra pojaviti u prodaji.
Premijer je istakao da procene Vlade ukazuju da će budžetska projekcija i planirana ekonomska politika biti održive naredne godine, navodeći da će budžet u jednom delu biti restriktivan, a u drugom podsticajan, odnosno da će se nastaviti ulaganja u infrastrukturu.
Cvetković je upozorio da još nije jasna dubina svetske finansijske krize i da niko ne zna koliko će ona potrajati, a da od odgovora na to pitanje zavisi i plan reagovanja Vlade.
Prema njegovim rečima, uvek ima nesuglasica oko raspodele sredstava koje su se uvek do sada prevazilazile bez velikih političkih potresa, pa će tako biti i sada.
Za procene rasta i kretanja kursa evra Cvetković je rekao da ostaje pri procenama o stopi rasta od tri do tri i po odsto, što je i osnova budžetske projekcije i da sve to ukazuje na održivost budžeta i ekonomske politike naredne godine.
"Pošto niko, pa ni mi, ne može tačno da predvidi šta će se u svetskoj ekonomiji dešavati 2009. godine, mi imamo spremna dva scenarija: da se nađemo u boljoj situaciji od one koja se, prema konzervativnom načinu procenjivanja, sada očekuje (ja sam optimista i upravo takvom raspletu se nadam), a i da ona bude nešto teža nego što se očekuje", naveo je Cvetković.
Upitan da li se plaši da ubrzana erozija dinara prema evru poslednjih dana već kumulira preveliku takozvanu "prenetu inflaciju" za iduću godinu, premijer je odgovorio da je Vlada Srbije odgovorna i za inflaciju i da je nužna saradnja Vlade i Narodne banke, koji već i čine operativnu stručnu grupu koja je zadužena da prati efekte svetske krize.
Cvetković je rekao da je sa NBS radio i na budžetu i da su dogovorena određena sredstva za podršku privrednom sektoru, a pre svega izvoznicima, kreditiranjem za premošćavanje ukoliko im bude potrebna pomoć.
"Smatram da smo realno projektovali očekivanu inflaciju - u granicama jednocifrene, ne bitno različitu od ovogodišnje, jer ove godine očekujemo inflacionu stopu do 10 odsto. Ostajem pri stavu da neće biti lako, ali da naši ljudi ne treba da paniče zbog vremena koja dolaze", ukazao je on.
"Najviše nade polažemo u program infrastrukturnih ulaganja i drugih podsticajnih mera za koje verujemo da će nam omogućiti da krizu preguramo sa najmanje ožiljaka", kazao je premijer.
On je ocenio da ne treba širiti paniku i kao neverovatne je nazvao priče koje dramatizuju situaciju, kao što su o navodnom masovnom otpuštanju radnika, a statistički podaci uopšte ne ukazuju na takav proces.
"Druga je stvar da li su tekuća otpuštanja izvedena zakonito, tu država, naravno, mora da reaguje. Istina je da se i kod nas rast usporava i mi to ne potcenjujemo, ali širenje panike je druga stvar", dodao je on.
Premijer je istakao da, međutim, i štednja podrazumeva strategiju i da će zato biti zadržani neki od prioriotetnih razvojnih projekata.
"Nije Koridor 10 tu da bi političari na njemu s vremena na vreme presecali vrpce i vidno dokazivali da su bar nešto uradili. Taj Koridor 10 je za nas od ključnog značaja jer od njega zavisi atraktivnost našeg tržišta za strane i domaće ulagače", naveo je on i dodao da zbog toga moramo da ulažemo u puteve i železnicu, dok za energetiku ima zainteresovanih i privatnih investitora.
Najavio je da će za termoelektrane raspisati tender za nove partnere već do kraja godine.
On je istakao da Srbija insistira da je sporazum sa Rusijom "paket ugovor" koji podrazumeva prodaju 51 odsto NIS-a, izgradnju gasovoda Južni tok sa određenim parametrima i zajedničko gazdovanje i dogradnju gasnog skladišta u Banatskom Dvoru.
"Ukoliko uskoro budemo potpisivali samo ugovor za NIS, insistiraćemo da se u okviru tog ugovora obezbedi klauzula kojom će biti rešeno pitanje obaveznosti zaključivanja dva preostala ugovora, odnosno 'obaveznosti celine posla'. Ona će regulisati ili proces realizacije celine posla ili proces njegove reverzibilnosti nakon dve godine, kada budemo imali tačne parametre za sve aspekte sporazuma", kazao je Cvetković.
"Naša analiza je pokazala da Srbiji taj sporazum donosi veliku ekonomsku, pa i svaku drugu korist i to opredeljuje potrebu da se on realizuje. Pri tom je ključno da sporazum ima delove koji međusobno nisu nezavisni, već su projekti koji čine jednu celinu. Uostalom, to nije ni naftni ni gasni, nego naftno-gasni sporazum", istakao je Cvetković.
Premijer je ukazao da se Srbija suočila sa problemom da ruska strana nije u situaciji da potpiše sva tri ugovora istovremeno, zbog toga što oni za gasne delove još nemaju potpuno jasne parametre, a ni za Južni tok ni za Banatski Dvor nije urađena studija izvodljivosti.
"Sada se nalazimo u situaciji da treba da pronađemo neku formulu kako da, ako potpišemo jedan od ugovora, imamo rešenje i za druga dva, jer samo na taj način može se održati celovitost aranžmana", rekao je on.
Prema njegovim rečima, o tome se razgovara, a u Beograd će krajem nedelje doći iz Rusije vrlo visoka delegacija.
Za besplatne akcije i interese zaposlenih Cvetković je rekao da će besplatne akcije u NIS-u vrednovati tržište. "U svakom slučaju, mi ćemo otvoriti berzu za akcije NIS-a, što znači da će akcionarsko društvo NIS biti konvertovano iz "zatvorenog" u "otvoreno" društvo.
Podeliće se akcije i svi vlasnici akcija imaće slobodu raspolaganja", naveo je Cvetković.
Cvetković je rekao da odbori Vlade još nisu usaglasili budžetske stavke jer je stiglo dosta primedbi na predlog tog dokumetna koji je dostavilo Ministartvo finansija, što dokazuje da je budžet restriktivan.
Povodom primedbi Vojvodine da je ta pokrajina dobila manje sredstava nego sto joj po Ustavu pripada, a to je sedam odsto od ukupnih prihoda. Cvetković je kazao da će se danas sastati sa predstavnicima pokrajinskih vlasti.
Premijer je izrazio nadu da će biti pronađeno zadovoljavajuće rešenje.
Cvetković je izrazio očekivanja da će budžet biti usvojen do kraja godine i da neće biti privremenog finasiranja.
Uslov za sklapanje aranžmana sa Međunarodnom montarnim fondom (MMF), kako je rekao, je da vlada usvoji budžet do 19. decembra, kada je zakazana sednica Odbora direktora MMF-a, a nije neophodno da budžet bude usvojen u Skupštini Srbije.
Cvetković je kazao da su moguće izmene predloga budžeta koji predviđa prihode od 715 milijardi dinara i rashodi od 761,5 milijari dinara, ali da se neće menjati osnovni makroekonomski okviri.
Premijer Srbije izjavio je u intervjuu za nedeljnik "Vreme" da budžet za 2009. godinu kasni jer je bilo potrebno dodatno vreme da se koncipiraju adekvatne ekonomske mere za prevazilaženje svetske finansijske krize, a ne zbog neslaganja koalicionih partnera u Vladi.
"Važno je da budžet, koji je jedan od vodećih stubova ekonomske politike, bude restriktivan u datim okolnostima i da sadrži neophodne mere za prevazilaženje krize", rekao je Cvetković za izdanje nedeljnika "Vreme" koji će se sutra pojaviti u prodaji.
Premijer je istakao da procene Vlade ukazuju da će budžetska projekcija i planirana ekonomska politika biti održive naredne godine, navodeći da će budžet u jednom delu biti restriktivan, a u drugom podsticajan, odnosno da će se nastaviti ulaganja u infrastrukturu.
Cvetković je upozorio da još nije jasna dubina svetske finansijske krize i da niko ne zna koliko će ona potrajati, a da od odgovora na to pitanje zavisi i plan reagovanja Vlade.
Prema njegovim rečima, uvek ima nesuglasica oko raspodele sredstava koje su se uvek do sada prevazilazile bez velikih političkih potresa, pa će tako biti i sada.
Za procene rasta i kretanja kursa evra Cvetković je rekao da ostaje pri procenama o stopi rasta od tri do tri i po odsto, što je i osnova budžetske projekcije i da sve to ukazuje na održivost budžeta i ekonomske politike naredne godine.
"Pošto niko, pa ni mi, ne može tačno da predvidi šta će se u svetskoj ekonomiji dešavati 2009. godine, mi imamo spremna dva scenarija: da se nađemo u boljoj situaciji od one koja se, prema konzervativnom načinu procenjivanja, sada očekuje (ja sam optimista i upravo takvom raspletu se nadam), a i da ona bude nešto teža nego što se očekuje", naveo je Cvetković.
Upitan da li se plaši da ubrzana erozija dinara prema evru poslednjih dana već kumulira preveliku takozvanu "prenetu inflaciju" za iduću godinu, premijer je odgovorio da je Vlada Srbije odgovorna i za inflaciju i da je nužna saradnja Vlade i Narodne banke, koji već i čine operativnu stručnu grupu koja je zadužena da prati efekte svetske krize.
Cvetković je rekao da je sa NBS radio i na budžetu i da su dogovorena određena sredstva za podršku privrednom sektoru, a pre svega izvoznicima, kreditiranjem za premošćavanje ukoliko im bude potrebna pomoć.
"Smatram da smo realno projektovali očekivanu inflaciju - u granicama jednocifrene, ne bitno različitu od ovogodišnje, jer ove godine očekujemo inflacionu stopu do 10 odsto. Ostajem pri stavu da neće biti lako, ali da naši ljudi ne treba da paniče zbog vremena koja dolaze", ukazao je on.
"Najviše nade polažemo u program infrastrukturnih ulaganja i drugih podsticajnih mera za koje verujemo da će nam omogućiti da krizu preguramo sa najmanje ožiljaka", kazao je premijer.
On je ocenio da ne treba širiti paniku i kao neverovatne je nazvao priče koje dramatizuju situaciju, kao što su o navodnom masovnom otpuštanju radnika, a statistički podaci uopšte ne ukazuju na takav proces.
"Druga je stvar da li su tekuća otpuštanja izvedena zakonito, tu država, naravno, mora da reaguje. Istina je da se i kod nas rast usporava i mi to ne potcenjujemo, ali širenje panike je druga stvar", dodao je on.
Premijer je istakao da, međutim, i štednja podrazumeva strategiju i da će zato biti zadržani neki od prioriotetnih razvojnih projekata.
"Nije Koridor 10 tu da bi političari na njemu s vremena na vreme presecali vrpce i vidno dokazivali da su bar nešto uradili. Taj Koridor 10 je za nas od ključnog značaja jer od njega zavisi atraktivnost našeg tržišta za strane i domaće ulagače", naveo je on i dodao da zbog toga moramo da ulažemo u puteve i železnicu, dok za energetiku ima zainteresovanih i privatnih investitora.
Najavio je da će za termoelektrane raspisati tender za nove partnere već do kraja godine.
Sporzum s Rusima zaključiti u celini
Premijer je izjavio da ratifikovani gasno-naftni sporazum sa Rusijom donosi Srbiji veliku ekonomsku i drugu korist i da je zato važno da se zaključi u celini, a ne po delovima.On je istakao da Srbija insistira da je sporazum sa Rusijom "paket ugovor" koji podrazumeva prodaju 51 odsto NIS-a, izgradnju gasovoda Južni tok sa određenim parametrima i zajedničko gazdovanje i dogradnju gasnog skladišta u Banatskom Dvoru.
"Ukoliko uskoro budemo potpisivali samo ugovor za NIS, insistiraćemo da se u okviru tog ugovora obezbedi klauzula kojom će biti rešeno pitanje obaveznosti zaključivanja dva preostala ugovora, odnosno 'obaveznosti celine posla'. Ona će regulisati ili proces realizacije celine posla ili proces njegove reverzibilnosti nakon dve godine, kada budemo imali tačne parametre za sve aspekte sporazuma", kazao je Cvetković.
"Naša analiza je pokazala da Srbiji taj sporazum donosi veliku ekonomsku, pa i svaku drugu korist i to opredeljuje potrebu da se on realizuje. Pri tom je ključno da sporazum ima delove koji međusobno nisu nezavisni, već su projekti koji čine jednu celinu. Uostalom, to nije ni naftni ni gasni, nego naftno-gasni sporazum", istakao je Cvetković.
Premijer je ukazao da se Srbija suočila sa problemom da ruska strana nije u situaciji da potpiše sva tri ugovora istovremeno, zbog toga što oni za gasne delove još nemaju potpuno jasne parametre, a ni za Južni tok ni za Banatski Dvor nije urađena studija izvodljivosti.
"Sada se nalazimo u situaciji da treba da pronađemo neku formulu kako da, ako potpišemo jedan od ugovora, imamo rešenje i za druga dva, jer samo na taj način može se održati celovitost aranžmana", rekao je on.
Prema njegovim rečima, o tome se razgovara, a u Beograd će krajem nedelje doći iz Rusije vrlo visoka delegacija.
Za besplatne akcije i interese zaposlenih Cvetković je rekao da će besplatne akcije u NIS-u vrednovati tržište. "U svakom slučaju, mi ćemo otvoriti berzu za akcije NIS-a, što znači da će akcionarsko društvo NIS biti konvertovano iz "zatvorenog" u "otvoreno" društvo.
Podeliće se akcije i svi vlasnici akcija imaće slobodu raspolaganja", naveo je Cvetković.
Izbora neće biti
Premijer se osvrnuo i na najavljenu raspravu o poverenju Vladi u parlamentu i rekao da je to zapravo prilika da Vlada pokaže šta je dosad učinila. On je dodao da ne vidi skore izbore, jer vlada ide u dobrom pravcu.
"Ne vidim da su izbori u Srbiji blizu. Jer, uprkos svim spekulacijama o izborima i lansiranju tekućih afera, ne vidim neki nerešiv problem u koaliciji koja ima većinu u Skupštini. Ne vidim šta je to oko čega mi nećemo moći da se dogovorimo. Idemo u dobrom pravcu", istakao je Cvetković.
Premijer je takođe negirao da će skoro biti "rekonfiguracije" vlade.
Prema njegovoj oceni, opoziciji koja je postavila zahtev za raspravu o poverenju vladi još pre sporazuma o Euleksu u Savetu bezbednosti, sada bi bilo lakše da je našla neki drugi razlog za svoju inicijativu.
"Opozicija je sada prinuđena da daje izjave koje otprilike glase: To što Euleks neće sprovoditi plan Martija Ahtisarija i što će on biti statusno neutralan, u suštini znači da je to priznanje nezavisnosti Kosova. Taj iskaz je isti kao kada bih ja sada rekao: To što je opozicija zatražila glasanje o nepoverenju vladi jeste pravi znak da ona podržava vladu!?", naveo je premijer.
Cvetković je kazao da nije promenjen stav da se pitanje Kosova i pitanje evropskih integracija ne vezuju, ali da uspesi vezani za plan o rekonfiguraciji UMNIK-a, podižu spoljnopolitički ugled Srbije u svetu.
"Indirektno, sporazum o Euleksu sigurno povoljno utiče i na proces naše evropske integracije. No, mi oko toga ne vodimo politiku trampe", kazao je Cvetković.
Cvetković je rekao da Srbija u spoljnim kontaktima na najvišem nivou uvek koristi priliku da pokrene pitanje statusa Srbije kao kandidata za EU, pa i pitanje ukidanja viza za putovanja u zemlje EU.
"Svi sa kojima smo razgovarali rekli su da nam pružaju podršku. Osim što oko 'odmrzavanja' SSP-a imamo, kao što je poznato, problem sa jednom zemljom oko saradnje sa Haškim tribunalom", kazao je on i ocenio da unutrašnji problemi Unije ne ugrožavaju evropski put Srbije, a da neka konkretna pitanja čije bi razrešenje ometala ekonomska kriza, još nisu ni na dnevnom redu.
(Beta/MONDO)
"Ne vidim da su izbori u Srbiji blizu. Jer, uprkos svim spekulacijama o izborima i lansiranju tekućih afera, ne vidim neki nerešiv problem u koaliciji koja ima većinu u Skupštini. Ne vidim šta je to oko čega mi nećemo moći da se dogovorimo. Idemo u dobrom pravcu", istakao je Cvetković.
Premijer je takođe negirao da će skoro biti "rekonfiguracije" vlade.
Prema njegovoj oceni, opoziciji koja je postavila zahtev za raspravu o poverenju vladi još pre sporazuma o Euleksu u Savetu bezbednosti, sada bi bilo lakše da je našla neki drugi razlog za svoju inicijativu.
"Opozicija je sada prinuđena da daje izjave koje otprilike glase: To što Euleks neće sprovoditi plan Martija Ahtisarija i što će on biti statusno neutralan, u suštini znači da je to priznanje nezavisnosti Kosova. Taj iskaz je isti kao kada bih ja sada rekao: To što je opozicija zatražila glasanje o nepoverenju vladi jeste pravi znak da ona podržava vladu!?", naveo je premijer.
Cvetković je kazao da nije promenjen stav da se pitanje Kosova i pitanje evropskih integracija ne vezuju, ali da uspesi vezani za plan o rekonfiguraciji UMNIK-a, podižu spoljnopolitički ugled Srbije u svetu.
"Indirektno, sporazum o Euleksu sigurno povoljno utiče i na proces naše evropske integracije. No, mi oko toga ne vodimo politiku trampe", kazao je Cvetković.
Cvetković je rekao da Srbija u spoljnim kontaktima na najvišem nivou uvek koristi priliku da pokrene pitanje statusa Srbije kao kandidata za EU, pa i pitanje ukidanja viza za putovanja u zemlje EU.
"Svi sa kojima smo razgovarali rekli su da nam pružaju podršku. Osim što oko 'odmrzavanja' SSP-a imamo, kao što je poznato, problem sa jednom zemljom oko saradnje sa Haškim tribunalom", kazao je on i ocenio da unutrašnji problemi Unije ne ugrožavaju evropski put Srbije, a da neka konkretna pitanja čije bi razrešenje ometala ekonomska kriza, još nisu ni na dnevnom redu.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
