Posle današnje objave mera NBS za povećanje devizne likvidnosti bankarskog sektora i organizovanja "fiksing" Sastanka međubankarskog deviznog tržišta (MDT), formiran je zvanični srednji kurs dinara od 89,4884 dinara za evro, koji će se primenjivati od sutra u osam sati.
To je za 2,34 odsto ili za 2,15 dinara manje od današnjeg srednjeg kursa.
Centralna banka je odlučila da danas organizuje Sastanak MDT, na kome je prodala 11,8 miliona evra po kursu od 89,8 dinara za evro.
"Fiksing" sastanak MDT-a centralna banka je organizovala polazeći od toga da su proteklih dana međubankarsku trgovinu karakterisale visoke razlike između kupovnih i prodajnih kurseva i da je bio mali obim prometa na deviznom tržištu.
Značajno je povećana međubankarska trgovina devizama, tako da zvanični srednji kurs, formiran na osnovu kursa utvrđenog na sastanku MDT-a i na osnovu direktne trgovine između banaka na deviznom tržištu, iznosi 89,4884 dinara za evro.
Poslednje kotacije na zatvaranju tržišta bile su na nivou od 88,25 dinara za evro, navedeno je u saopštenju Centralne banke.
NBS je od početka oktobra, uključujući i današnju intervenciju, prodala na međubankarskom deviznom tržištu oko 718 miliona dinara, od čega 269 miliona u oktobru, 357 miliona u novembru i 91,8 miliona evra u decembru.
Domaća valuta je ove godine najveću vrednost imala 7. avgusta, kada je zvanični srednji kurs bio 75,7543 dinara za evro.
Prema podacima NBS, za jedan evro biće potrebno 2,1 dinar manje nego danas, kada je zvanični srednji kurs dostigao rekordni pad od 91,6317 dinara za evro.
Od 25. novembra dinar je prema evru ukupno oslabo 4,4 odsto.
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić najavio je da će najkasnije u ponedeljak, 8. decembra obavezna rezerva koju banke moraju da drže u dinarima biti povećana sa 20 na 40 odsto.
Na taj način će iz opticaja biti povučeno dinara u vrednosti oko 700 miliona evra, što će povećati likvidnost na deviznom tržištu, rekao je on na Godišnjem forumu Ekonomist medija grupe o finansijskim uslugama u jugoistočnoj Evropi.
Guverner je istakao i da će NBS doneti mere da se te devize, koje će vratiti bankama ne odu u inostranstvo, već da ostanu u Srbiji.
Jelašić je najavio i da će danas biti održan fiksni sastanak Međubankarskog deviznog tržišta da bi se, kako je rekao, povecaho obim trgovanja i smanjila marža.
"Velike marže i mali promet (na međubankarskom tržištu deviza) pokazuju da u ovo vreme nepoverenje banke ne trguju dovoljno, ali zato je tu NBS da oživi devizno tržište i zbog toga organizuje fiksing sastanak", istakao je on.
Jelašić je kazao i da će biti prepolovljena i takozvana otvorena pozicija banaka, sa dosadašnjih plus minus 20 odsto kapitala, na 10 odsto, kako bi se manje izložile deviznom riziku.
Ponovio je i da bi Odbor direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) trebalo da 19. decembra potvrdi aranžman sa Srbijom koji će biti temelj programa makroekonmske stabilnoti držve.
"Najkasnije iduće sedmice trebalo bi da bude završena i izrada memoranduma Vlade Srbije, NBS i Agencije za osiguranje depozita o održanju stabilnosti i likvidnost finansijskog sektora koji će uključiti i konkretne iznose", istakao je on.
Guverner je kazao i da će međunarodne finansijske instucije tokom 2009. godine podržati Srbiju sa kreditima.
"Iduće sedmiće pregovaraće se sa Evropskom investiconom bankom o 250 milona evra kradita za mala i srednja preduzeć, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira 150 miliona evra za dokapitalizaciju banka i kredite privredi", kazao je on.
Jelašić je naveo i da će Nemačka banka za obnovu (KfW) u 2009. izdvojiti 100 miliona evra za Srbiju, koje će preko banaka plasirati malim i srednjim preduzećima i za projekte poboljšanja energetske efikasnosti.
Dodao je i da je Vlada Italije već odobrila 30 miliona evra kredita Srbiji koji će nakon ratifikacije u Skupštini Srbije biti plasirani.
Guverner je ocenio i da je neophodno da se donesu hitne i konkretne mere za ublažavanje efekata turbulencija izazvanih svetskom finansijskom krizom i da će budžet Srbije u tome imati ključnu ulogu.
Jelašić ja naglasio i da mere koje je do sada donela NBS nisu uticale na smanjenje stabilnosti bankarskog sektora, odnosno nije smanjena obavezna rezerva banaka.
Guverner je ocenio da su mediji u Srbiji kroz nestručno, senzacionalističko i polovično prenošenje informacija značajno doprineli da građani Srbije procentualno više novca podignu iz banaka, nego u zemljama u kojima je država u bankarski sistem ulagala desetine milijardi evra pomoći i gde je adekvatnost kapitala tri puta manja nego u Srbiji.
Jelašić nije naveo koliki je bio taj procenat podizanje novca iz banaka.
(agencije/MONDO)
To je za 2,34 odsto ili za 2,15 dinara manje od današnjeg srednjeg kursa.
Centralna banka je odlučila da danas organizuje Sastanak MDT, na kome je prodala 11,8 miliona evra po kursu od 89,8 dinara za evro.
"Fiksing" sastanak MDT-a centralna banka je organizovala polazeći od toga da su proteklih dana međubankarsku trgovinu karakterisale visoke razlike između kupovnih i prodajnih kurseva i da je bio mali obim prometa na deviznom tržištu.
Značajno je povećana međubankarska trgovina devizama, tako da zvanični srednji kurs, formiran na osnovu kursa utvrđenog na sastanku MDT-a i na osnovu direktne trgovine između banaka na deviznom tržištu, iznosi 89,4884 dinara za evro.
Poslednje kotacije na zatvaranju tržišta bile su na nivou od 88,25 dinara za evro, navedeno je u saopštenju Centralne banke.
NBS je od početka oktobra, uključujući i današnju intervenciju, prodala na međubankarskom deviznom tržištu oko 718 miliona dinara, od čega 269 miliona u oktobru, 357 miliona u novembru i 91,8 miliona evra u decembru.
Domaća valuta je ove godine najveću vrednost imala 7. avgusta, kada je zvanični srednji kurs bio 75,7543 dinara za evro.
Prema podacima NBS, za jedan evro biće potrebno 2,1 dinar manje nego danas, kada je zvanični srednji kurs dostigao rekordni pad od 91,6317 dinara za evro.
Od 25. novembra dinar je prema evru ukupno oslabo 4,4 odsto.
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić najavio je da će najkasnije u ponedeljak, 8. decembra obavezna rezerva koju banke moraju da drže u dinarima biti povećana sa 20 na 40 odsto.
Na taj način će iz opticaja biti povučeno dinara u vrednosti oko 700 miliona evra, što će povećati likvidnost na deviznom tržištu, rekao je on na Godišnjem forumu Ekonomist medija grupe o finansijskim uslugama u jugoistočnoj Evropi.
Guverner je istakao i da će NBS doneti mere da se te devize, koje će vratiti bankama ne odu u inostranstvo, već da ostanu u Srbiji.
Jelašić je najavio i da će danas biti održan fiksni sastanak Međubankarskog deviznog tržišta da bi se, kako je rekao, povecaho obim trgovanja i smanjila marža.
"Velike marže i mali promet (na međubankarskom tržištu deviza) pokazuju da u ovo vreme nepoverenje banke ne trguju dovoljno, ali zato je tu NBS da oživi devizno tržište i zbog toga organizuje fiksing sastanak", istakao je on.
Jelašić je kazao i da će biti prepolovljena i takozvana otvorena pozicija banaka, sa dosadašnjih plus minus 20 odsto kapitala, na 10 odsto, kako bi se manje izložile deviznom riziku.
Ponovio je i da bi Odbor direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) trebalo da 19. decembra potvrdi aranžman sa Srbijom koji će biti temelj programa makroekonmske stabilnoti držve.
"Najkasnije iduće sedmice trebalo bi da bude završena i izrada memoranduma Vlade Srbije, NBS i Agencije za osiguranje depozita o održanju stabilnosti i likvidnost finansijskog sektora koji će uključiti i konkretne iznose", istakao je on.
Guverner je kazao i da će međunarodne finansijske instucije tokom 2009. godine podržati Srbiju sa kreditima.
"Iduće sedmiće pregovaraće se sa Evropskom investiconom bankom o 250 milona evra kradita za mala i srednja preduzeć, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira 150 miliona evra za dokapitalizaciju banka i kredite privredi", kazao je on.
Jelašić je naveo i da će Nemačka banka za obnovu (KfW) u 2009. izdvojiti 100 miliona evra za Srbiju, koje će preko banaka plasirati malim i srednjim preduzećima i za projekte poboljšanja energetske efikasnosti.
Dodao je i da je Vlada Italije već odobrila 30 miliona evra kredita Srbiji koji će nakon ratifikacije u Skupštini Srbije biti plasirani.
Guverner je ocenio i da je neophodno da se donesu hitne i konkretne mere za ublažavanje efekata turbulencija izazvanih svetskom finansijskom krizom i da će budžet Srbije u tome imati ključnu ulogu.
Jelašić ja naglasio i da mere koje je do sada donela NBS nisu uticale na smanjenje stabilnosti bankarskog sektora, odnosno nije smanjena obavezna rezerva banaka.
Guverner je ocenio da su mediji u Srbiji kroz nestručno, senzacionalističko i polovično prenošenje informacija značajno doprineli da građani Srbije procentualno više novca podignu iz banaka, nego u zemljama u kojima je država u bankarski sistem ulagala desetine milijardi evra pomoći i gde je adekvatnost kapitala tri puta manja nego u Srbiji.
Jelašić nije naveo koliki je bio taj procenat podizanje novca iz banaka.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
