Više od 90 država potpisalo je u Oslu Konvenciju o zabrani kasetne municije, ali ne i veliki proizvođači oružja, kao što su Sjedinjene Američke Džave, Rusija i Kina.
Među potpisnicima Konvencije, koju su mnogi nazvali humanitarnim dostignućem, nalazi se 18 od 26 članica NATO, među kojima su Velika Britanija, Francuska i Nemačka.
Do kraja sednice u Gradskoj skupštini u Oslu, gde se tradicionalno dodeljuje Nobelova nagrada za mir, Konvenciju su potpisale 92 države od 125, koliko ih je učestvovalo na konferenciji, a zvaničnici očekuju da će do kraja sutrašnje sednice taj dokument potpisati više od 100 država, preneo je Rojters.
Konvenciju je prva potpisala Norveška kao domaćin, a premijer Jens Stoltenberg je tom prilikom rekao da se ovim činom potvrđuje da se "kasetna municija zauvek zabranjuje".
Konvenciju, kojom se se zabranjuje upotreba, proizvodnja, skladištenje i promet kasetnih bombi, usvojilo je u maju u Dablinu 107 država.
Države potpisnice su obavezne da u narednih osam godima unište zalihe, a u narednih 10 godina očiste kontaminirana područja, pošto dokument stupi na snagu, a to je šest meseci pošto ga 30 država ratifikuje.
Stejt department ponovio je početkom ove sedmice protivljenje Vašingtona zabrani upotrebe kasetne municije, pošto bi ona "dovela u opasnost" živote američkih vojnika i njihovih koalicionih partnera.
Nemački ministar spoljnih poslova Frank Vater Štajnmajer pozvao je sve države koje još nisu potpisale konvenciju to učine, dok je njegov britanski kolega Dejvid Miliband rekao da je "jedini pravi sporazum, globalni sporazum".
Države koje sporazum ne potpišu u Oslu, imaće prilike da to učine kasnije u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Kasetna municija je vrsta naoružanja koju čine stotine bombica smeštenih u veliko kućište koje se, po izbacivanju iz aviona otvara u vazduhu i rasipa svoj "tovar" po velikoj površini. Procene o broju poginulih ili povređenih od ove vrste municije tokom decenija kreću se od nekoliko desetina hiljada do 100.000 i više, navela je britanska agencija.
(Tanjug)
Među potpisnicima Konvencije, koju su mnogi nazvali humanitarnim dostignućem, nalazi se 18 od 26 članica NATO, među kojima su Velika Britanija, Francuska i Nemačka.
Do kraja sednice u Gradskoj skupštini u Oslu, gde se tradicionalno dodeljuje Nobelova nagrada za mir, Konvenciju su potpisale 92 države od 125, koliko ih je učestvovalo na konferenciji, a zvaničnici očekuju da će do kraja sutrašnje sednice taj dokument potpisati više od 100 država, preneo je Rojters.
Konvenciju je prva potpisala Norveška kao domaćin, a premijer Jens Stoltenberg je tom prilikom rekao da se ovim činom potvrđuje da se "kasetna municija zauvek zabranjuje".
Konvenciju, kojom se se zabranjuje upotreba, proizvodnja, skladištenje i promet kasetnih bombi, usvojilo je u maju u Dablinu 107 država.
Države potpisnice su obavezne da u narednih osam godima unište zalihe, a u narednih 10 godina očiste kontaminirana područja, pošto dokument stupi na snagu, a to je šest meseci pošto ga 30 država ratifikuje.
Stejt department ponovio je početkom ove sedmice protivljenje Vašingtona zabrani upotrebe kasetne municije, pošto bi ona "dovela u opasnost" živote američkih vojnika i njihovih koalicionih partnera.
Nemački ministar spoljnih poslova Frank Vater Štajnmajer pozvao je sve države koje još nisu potpisale konvenciju to učine, dok je njegov britanski kolega Dejvid Miliband rekao da je "jedini pravi sporazum, globalni sporazum".
Države koje sporazum ne potpišu u Oslu, imaće prilike da to učine kasnije u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Kasetna municija je vrsta naoružanja koju čine stotine bombica smeštenih u veliko kućište koje se, po izbacivanju iz aviona otvara u vazduhu i rasipa svoj "tovar" po velikoj površini. Procene o broju poginulih ili povređenih od ove vrste municije tokom decenija kreću se od nekoliko desetina hiljada do 100.000 i više, navela je britanska agencija.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.