Inflacija u evrozoni kreće se duboko ispod inflatornih ciljeva koji su ustanovljeni na maksimalno dva procenta godišnje, ocenio je guverner centralne banke Malte i član saveta guvernera Evropske centralne banke (ECB) Mihael Bonelo.
On je na skupu malteških bankara, održanom ovog vikenda u Valeti, istakao da je smanjivanje inflatornih pritisaka, do koga dolazi poslednjih sedmica, omogućilo ECB da smanji baznu kamatnu stopu za 0,75 odsto na 2,50 procenata.
"Pre godinu dana smo se usredsredili na rastuće rizike povećanja inflacije, a samo 12 meseci kasnije situacija se razvija tako da će dospeti duboko ispod limita koji se u zoni evra smatra za granicu cenovne stabilnosti", izjavio je Bonelo, a prenela je agencija TASR.
Centralni malteški bankar je pozvao kreditne institucije da smanje visinu kamata na kredite koje obezbeđuju klijentima.
Ukazao je i na to da je ECB za manje od dva meseca smanjila svoju baznu kamatnu stopu za ukupno 1,75 procenata.
Bonelo smatra da bi sada komercijalne banke trebalo da urade to što je i njihova odgovornost, da jeftinijim novcem pomognu da se odvrati nastupajuća privredna kriza.
Smanjivanje osnovne kamatne stope ECB protekle sedmice za 0,75 procentualnih bodova, komentarisao je ovog vikenda i ugledni nemački dnevnik "Fajnenšel tajms Dojčland" (FTD), koji smatra da je ta odluka predstavljala kompromis.
Taj privredni dnevnik ukazuje da je u svemu tome uznemiravajuće to što centralni bankari (15 zemalja članica zone evra) nisu sigurni šta bi u sadašnjoj situaciji monetarna politika trebalo da postigne.
Evropskoj centralnoj banci, naime, fali strategija za savladavanje krize, komentariše FTD.
Odluka ECB o smanjivanju bazne kamatne stope u četvrtak, međutim, nije dovela tržišta u euforiju, pošto i dalje nedostaje odgovor na pitanje da li predsednik ECB Žan-Klod Triše ima jasnu viziju o kreditnoj strategiji glavne bankarske institucije evrozone, ukazuje nemački list.
Na prvi pogled ECB operiše prognozama o konjukturi evrozone u 2009. godini, koje su mnogo optimističnije od procena većine drugih analitičara, ukazuje "Fajnenšel tajms Dojčland" navedeći da su podaci ECB takozvani čisti tehnički brojevi.
U mirnom periodu su dobrodošli, jer doprinose smirivanju sitaucije na tržištima, ali ukoliko investitori, iz nekih razloga budu imali utisak da ECB radi sa brojkama kojima i sama ne veruje, onda će se efekat njihove analize izgubiti, objavio je nemački dnevnik.
(Tanjug)
On je na skupu malteških bankara, održanom ovog vikenda u Valeti, istakao da je smanjivanje inflatornih pritisaka, do koga dolazi poslednjih sedmica, omogućilo ECB da smanji baznu kamatnu stopu za 0,75 odsto na 2,50 procenata.
"Pre godinu dana smo se usredsredili na rastuće rizike povećanja inflacije, a samo 12 meseci kasnije situacija se razvija tako da će dospeti duboko ispod limita koji se u zoni evra smatra za granicu cenovne stabilnosti", izjavio je Bonelo, a prenela je agencija TASR.
Centralni malteški bankar je pozvao kreditne institucije da smanje visinu kamata na kredite koje obezbeđuju klijentima.
Ukazao je i na to da je ECB za manje od dva meseca smanjila svoju baznu kamatnu stopu za ukupno 1,75 procenata.
Bonelo smatra da bi sada komercijalne banke trebalo da urade to što je i njihova odgovornost, da jeftinijim novcem pomognu da se odvrati nastupajuća privredna kriza.
Smanjivanje osnovne kamatne stope ECB protekle sedmice za 0,75 procentualnih bodova, komentarisao je ovog vikenda i ugledni nemački dnevnik "Fajnenšel tajms Dojčland" (FTD), koji smatra da je ta odluka predstavljala kompromis.
Taj privredni dnevnik ukazuje da je u svemu tome uznemiravajuće to što centralni bankari (15 zemalja članica zone evra) nisu sigurni šta bi u sadašnjoj situaciji monetarna politika trebalo da postigne.
Evropskoj centralnoj banci, naime, fali strategija za savladavanje krize, komentariše FTD.
Odluka ECB o smanjivanju bazne kamatne stope u četvrtak, međutim, nije dovela tržišta u euforiju, pošto i dalje nedostaje odgovor na pitanje da li predsednik ECB Žan-Klod Triše ima jasnu viziju o kreditnoj strategiji glavne bankarske institucije evrozone, ukazuje nemački list.
Na prvi pogled ECB operiše prognozama o konjukturi evrozone u 2009. godini, koje su mnogo optimističnije od procena većine drugih analitičara, ukazuje "Fajnenšel tajms Dojčland" navedeći da su podaci ECB takozvani čisti tehnički brojevi.
U mirnom periodu su dobrodošli, jer doprinose smirivanju sitaucije na tržištima, ali ukoliko investitori, iz nekih razloga budu imali utisak da ECB radi sa brojkama kojima i sama ne veruje, onda će se efekat njihove analize izgubiti, objavio je nemački dnevnik.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
