Prva faza privatizacije Komercijalne banke, prikupljanje pisama o zainteresovanosti, je završena a prema rečima ministra finansija Siniše Malog sedam potencijalnih kupaca je pokazalo interesovanje za tu državnu banku, najveću domaću i treću po veličini banku na srpskom tržištu.
Sručnjaci različito procenjuju koliko se za banku para može dobiti. Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, Ismail Musabegović, kaže da je ovako veliki broj zainteresovanih za Komercijalnu banku dobra stvar, ali da tek sada sledi otvaranje „data room“-a, odnosno češljanje poslovanja banke.
"To znači da će potencijalni kupci analizirati bilanse stanja i uspeha, tokove gotovine i to će verovatno trajati nekoliko meseci, tako da očekujem da se ponude daju tek u septembru ili oktobru", ocenjuje Musabegović za beogradski dnevnik "Danas".
On je istakao i da se kod cene ovakve banke ne gledaju samo finansijski izveštaji jer se faktički kupuje tržište.
"Kupuju se plasmani, klijenti, mreža filijala, štednja građana koja je veća od 1,5 milijardi evra, kupuje se brend, a ne samo kapital banke. Lično ne očekujem da će cena za celu Komercijalnu banku biti manja od 700 miliona evra", kaže Musabegović koji je jedno vreme proveo u Upravnom odboru ove banke.
Ovolika cena bi mogla da bude nedostižni san države jer tržište ponekad ima neku drugu logiku, pokazuju primeri iz regiona.
Jedina prava trenutna vrednost Komercijalne banke je ona sa Beogradske berze, gde banka vredi 380 do 390 miliona evra. To čini oko 67 procenata njene knjigovodstvene vrednosti. Prodaja "u komadu" na to dodaje nešto u ceni. Koliko - pitanje je trenutka.
Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum sekjuritiz ističe da su se u bliskoj prošlosti banke u regionu u proseku prodavale po ceni od 70 do 80 odsto knjigovodstvene vrednosti.
"Svaki rezultat koji teži knjigovodstvenoj vrednosti banke može se smatrati prilično dobrim, s obzirom da je kapital banke na kraju marta iznosio oko 580 miliona evra. Pre neki dan je slovenačka A banka prodata takođe slovenačkom NKB-u na nivou od oko 90 procenata knjigovodstvene vrednosti, dok je najveća slovenačka banka, NLB, prošle jeseni sprovela inicijalnu ponudu akcija na ceni koja odgovara 67 odsto njene knjigovodstvene vrednosti“, kaže Gujaničić.
Komercijalna banka je atraktivna potencijalnim kupcima pre svega usled velikog udela na tržištu, razgranate mreže filijala i dobre pozicioniranosti kada je u pitanju deponentska baza klijenata.
"S druge strane, stoji činjenica da ova banka, uprkos izvesnoj kontroli međunarodnih finansijskih institucija, nije imala valjano korporativno upravljanje, pa su 2015. i 2016. završene u velikim dubiozama usled čišćenja loših bilansa. Banka se nakon ovog perioda ponovo vratila na put profitabilnosti, no ostaje pitanje njenog kredibiliteta koji će potencijalni kupci svakako uzeti u obzir prilikom podnošenja obavezujućih ponuda. Takođe, na transakcionu cenu će uticati i veličina paketa koji se nudi na prodaju, pa bi eventualna prodaja samo 50,1 odsto akcija mogla podstaći kupce da plate višu cenu po akciji nego što bi to bio slučaj ako se u ponudi nađe 83 odsto akcija“, ocenjuje naš sagovornik.
Inače Komercijalna banka je u 2018. ostvarila oko 70 miliona evra profita.
Prema računici Branislava Jorgića, vlasnika Jorgić brokera, knjigovodstvena vrednost Komercijalne banke je oko 560 miliona evra, što znači da je knjigovodstvena vrednost državnog paketa oko 235 miliona evra. S druge strane, akcije ove banke se na berzi prodaju za 2.700 dinara pa je tržišna vrednost banke oko 380 miliona evra, a državnog paketa oko 160 miliona evra.
Jorgić smatra da će država teško uspeti da proda svoj deo po knjigovodstvenoj vrednosti. Međutim, on ukazuje da je država izabrala tenderski postupak za privatizaciju što je loš način prodaje pošto se radi o pojedinačnom paketu akcija velike vrednosti za koji će se javiti mali broj kupaca i po pravilu po nižoj ceni.
"Potrebno je odustati od prakse nuđenja državnog vlasništva i imovine svih građana Srbije ekskluzivno stranim ili izabranim domaćim investitorima. Šansu treba pružiti ravnopravno svim investitorima: domaćim ili stranim, malim ili velikim putem javne ponude preko Beogradske berze. Na ovaj način ostvariće se mobilizacija domaće štednje, maksimizacija tržišne cene akcija, disperzija vlasništva, postavljanje profesionalne uprave i isključenje pogubnog partijskog uticaja na poslovanje banke. U takvim okolnostima uprava Banke će morati da podigne javnost rada, a rezultati poslovanja će bili izloženi sudu investicione javnosti“, ocenjuje Jorgić za "Danas".
"Dok sam živ, plakaću za njima": Goran Vesić kroz suze objasnio zašto podnosi ostavku (Video)
Zvezda od dominacije do problema u Pioniru: Trojkaška rapsodija, drama i pobeda u derbiju kola!
Zvezda bez sedmorice važnih igrača na Barselonu: Muke za Milojevića, startna postava se već zna
Dominacija Partizana u Železniku: Ubedljiva pobeda za 7-0, razigrao se i Vašington
Goran Vesić podnosi ostavku!