Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić ocenio je da je neminovan rebalans budžeta i to "na dole" zbog očekivano manjih prihoda državne kase i ukazao da će Vlada Srbije zbog toga morati da povuce neke nepopularne mere.
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić ocenio je danas da je neminovan rebalans budžeta i to "na dole" zbog očekivano manjih prihoda državne kase i ukazao da će Vlada Srbije zbog toga morati da povuce neke nepopularne mere.
Jelašić je, objašnjavajući zašto misli da će doći do rebalansa budžeta, kazao da će zbog svetske ekonomske krize Srbija imati smanjen izvoz, ali i uvoz zbog čega će imati manji prihod od carina, kao i da će u zemlji biti smanjen promet roba što će smanjiti i prihode od poreza na dodatnu vrednost (PDV), akciza i drugih fiskalnih izvora.
Da bi se nadoknadili smanjeni prihodi u budžetu država može povećati stopu PDV-a što je veoma nepopularna mera, ali bi mnogo gore rešenje bilo da se manjak u državnoj kasi finansira kreditima i privatizacionim prihodima, ocenio je Jelašić u intervjuu televiziji Avala.
Govoreći o efektima globalne krize na domaću privredu, Jelašić je rekao da će naš izvoz biti smanjen i to zato što velikim delom izvozimo u zemlje koje su već u recesiji tako da bi bilo mnogo bolje da domaća privreda traži nova tržišta za plasman svoje robe.
Prema njegovoj oceni, jedno od rešenja su i investicije u velike infrastrukturne projekte i javne radove gde može da se zaposli veliki broj radnika.
Jelašić je, govoreći o predviđenoj inflaciji i kursu dinara u 2009. godini, kazao da će NBS učiniti sve da inflacija ostane u planiranim okvirima od osam odsto do kraja godine i da kurs nacionalne valute ostane stabilan.
Centralna banka učiniće sve da se ne dese prevelike oscilacije kursa dinara prema vodećim zapadnim valutama, kazao je guverner.
Jedan od najvažnijih mehanizama za držanje inflacije i kursa dinara pod kontrolom ostaće referentna kamatna stopa NBS, naglasio je on.
Kada je reč o kamatama na kredite guverner NBS je upozorio da će doći do njihovog povećanja u 2009. godini zbog poskupljenja kapitala u inostranstvu tako da i privreda i stanovništvo moraju da vode računa i da redovno izmiruju svoje obaveze.
Za preduzeća to znači da ne smeju da gomilaju zalihe roba već da ih što pre prodaju na tržištu i uvećaju broj obrta kapitala kako bi bili solventni i vraćali svoje dugove na vreme, rekao je Jelašić.
Odgovarajući na pitanje da li će u ovoj godini država prodati banke koje su u njenom većinskom vlasništvu, guverner je rekao da je to jedna od obaveza preuzetih u aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom i najavio da bi Vlada Srbije trebalo do kraja marta da
Jelašić izjavio je danas da bi godišnja inflacija u 2009. godini trebalo da bude spuštena na osam odsto, mereno metodologijom Evropske unije.
On je u intervjuu za televiziju Avala rekao da je za postizanje tog cilja potrebno da i Vlada Srbije odradi svoj deo posla.
"To znači da povećanje cena, kao što je struja, gas, nafta, ne sme da bude veće od 13 odsto", rekao je Jelašić.
Narodna banka Srbije je od 1. januara počela da primenjuje režim ciljane inflacije izražene indeksom potrošačkih cena, koji se koristi u Evropskoj uniji.
Prema metodologiji EU, inflacija se meri na osnovu prosečne promene maloprodajnih cena roba i usluga za ličnu potrošnju, a uključuje i cenu iznajmljivanja stana, finansijske usluge, usluge obrazovanja i ugostiteljske usluge.
(agencije/MONDO)
Jelašić je, objašnjavajući zašto misli da će doći do rebalansa budžeta, kazao da će zbog svetske ekonomske krize Srbija imati smanjen izvoz, ali i uvoz zbog čega će imati manji prihod od carina, kao i da će u zemlji biti smanjen promet roba što će smanjiti i prihode od poreza na dodatnu vrednost (PDV), akciza i drugih fiskalnih izvora.
Da bi se nadoknadili smanjeni prihodi u budžetu država može povećati stopu PDV-a što je veoma nepopularna mera, ali bi mnogo gore rešenje bilo da se manjak u državnoj kasi finansira kreditima i privatizacionim prihodima, ocenio je Jelašić u intervjuu televiziji Avala.
Govoreći o efektima globalne krize na domaću privredu, Jelašić je rekao da će naš izvoz biti smanjen i to zato što velikim delom izvozimo u zemlje koje su već u recesiji tako da bi bilo mnogo bolje da domaća privreda traži nova tržišta za plasman svoje robe.
Prema njegovoj oceni, jedno od rešenja su i investicije u velike infrastrukturne projekte i javne radove gde može da se zaposli veliki broj radnika.
Jelašić je, govoreći o predviđenoj inflaciji i kursu dinara u 2009. godini, kazao da će NBS učiniti sve da inflacija ostane u planiranim okvirima od osam odsto do kraja godine i da kurs nacionalne valute ostane stabilan.
Centralna banka učiniće sve da se ne dese prevelike oscilacije kursa dinara prema vodećim zapadnim valutama, kazao je guverner.
Jedan od najvažnijih mehanizama za držanje inflacije i kursa dinara pod kontrolom ostaće referentna kamatna stopa NBS, naglasio je on.
Kada je reč o kamatama na kredite guverner NBS je upozorio da će doći do njihovog povećanja u 2009. godini zbog poskupljenja kapitala u inostranstvu tako da i privreda i stanovništvo moraju da vode računa i da redovno izmiruju svoje obaveze.
Za preduzeća to znači da ne smeju da gomilaju zalihe roba već da ih što pre prodaju na tržištu i uvećaju broj obrta kapitala kako bi bili solventni i vraćali svoje dugove na vreme, rekao je Jelašić.
Odgovarajući na pitanje da li će u ovoj godini država prodati banke koje su u njenom većinskom vlasništvu, guverner je rekao da je to jedna od obaveza preuzetih u aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom i najavio da bi Vlada Srbije trebalo do kraja marta da
Jelašić izjavio je danas da bi godišnja inflacija u 2009. godini trebalo da bude spuštena na osam odsto, mereno metodologijom Evropske unije.
On je u intervjuu za televiziju Avala rekao da je za postizanje tog cilja potrebno da i Vlada Srbije odradi svoj deo posla.
"To znači da povećanje cena, kao što je struja, gas, nafta, ne sme da bude veće od 13 odsto", rekao je Jelašić.
Narodna banka Srbije je od 1. januara počela da primenjuje režim ciljane inflacije izražene indeksom potrošačkih cena, koji se koristi u Evropskoj uniji.
Prema metodologiji EU, inflacija se meri na osnovu prosečne promene maloprodajnih cena roba i usluga za ličnu potrošnju, a uključuje i cenu iznajmljivanja stana, finansijske usluge, usluge obrazovanja i ugostiteljske usluge.
(agencije/MONDO)
