Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić izjavio je jutros da će, zbog ekonomske krize u svetu, tokom ove godine u Srbiji biti ili stagnacija ili blagi rast stope nezaposlenosti.
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić izjavio je jutros da će, zbog ekonomske krize u svetu, tokom ove godine u Srbiji biti ili stagnacija ili blagi rast stope nezaposlenosti.
Ilić je RTS rekao da u ovom trenutku nema nikakvih indikacija povećane nezaposlenosti i da se, naprotiv, iz meseca u mesec se blago smanjuje nezaposlenost, ali da to ne znači da Srbija neće imati problema tokom ove godine.
On je precizirao da stopa nezaposlenosti u ovom trenutku iznosi 13,5 odsto i da od 2006. godine, kada je stopa nezaposlenosti iznosila 21,6 odsto, u Srbiji postoji pozitivan trend smanjenja nezaposlenosti.
Ilić je istakao da Srbija mora da se pripremi da pruži odgovor gražanima kako da se zaštiti od globalne krize, ocenivši da će u ovom trenutku pomoć zbog ekonomske krize pre svega biti potrebna velikim izvoznicima, jer će oni "prvi biti na udaru".
Upitan o podatku da je oko 200.000 ljudi starijih od 50 godina nezaposleno, Ilić je rekao da poslodavci odlučuju koga će zaposliti, a da država mora da pruži stimulanse poslodavcima da odaberu starije od 50 godina.
On je istakao da postoji niz, pre svega, poreskih olakšica za zapošljavanje starijih od 45 i 50 godina, da su subvencije za otvaranje radnih mesta daleko veće za zapošljavanje starijih gražana i da veliki broj ljudi starijih od 45 godina uspeva da naže posao.
Ilić je naveo podatak da se na posao čeka četiri godine, a žene nešto duže - 4,7 godina i da je prosečna starost ljudi na evidenciji Nacionalne službe 40 godine i da je jedna trećina nezaposlenih bez ikakvog obrazovanja - ili sa osnovnom školom ili bez nje.
On smatra da čitav obrazovni sistem mora da se usmeri prema potrebama tržišta rada.
Ilić je ukazao na suficit zanimanja u oblasti medicinske struke - preveliki broj lekara, medicinskih sestara, kojih je oko 30.000 na evidenciji Nacionalne službe.
On je naveo da se, kada je reč o visokom obrazovanju, najviše traže informatičari, graževinski, mašinski i elektroinžnjeri, zatim pojedina zanimanja u oblasti ekonomije - konsultanti ili bankari - i sve više programski savetnici.
Ilić je istakao da se traže i neke nove usluge koje su vezane za informacione tehnologije, sve vrste graževinskih zanimanja, stolari, moleri, limari, varioci i da je u ekspanziji i turizam, dok, na drugoj strani, sve manje mesta ima za one koji traže posao u poljoprivredi i rudarstvu.
Prema njegovim rečima, stopa nezaposlenosti mladih je veća od 40 procenata, ali veliki broj mladih radi "u sivoj zoni, na crno".
(Tanjug)
Ilić je RTS rekao da u ovom trenutku nema nikakvih indikacija povećane nezaposlenosti i da se, naprotiv, iz meseca u mesec se blago smanjuje nezaposlenost, ali da to ne znači da Srbija neće imati problema tokom ove godine.
On je precizirao da stopa nezaposlenosti u ovom trenutku iznosi 13,5 odsto i da od 2006. godine, kada je stopa nezaposlenosti iznosila 21,6 odsto, u Srbiji postoji pozitivan trend smanjenja nezaposlenosti.
Ilić je istakao da Srbija mora da se pripremi da pruži odgovor gražanima kako da se zaštiti od globalne krize, ocenivši da će u ovom trenutku pomoć zbog ekonomske krize pre svega biti potrebna velikim izvoznicima, jer će oni "prvi biti na udaru".
Upitan o podatku da je oko 200.000 ljudi starijih od 50 godina nezaposleno, Ilić je rekao da poslodavci odlučuju koga će zaposliti, a da država mora da pruži stimulanse poslodavcima da odaberu starije od 50 godina.
On je istakao da postoji niz, pre svega, poreskih olakšica za zapošljavanje starijih od 45 i 50 godina, da su subvencije za otvaranje radnih mesta daleko veće za zapošljavanje starijih gražana i da veliki broj ljudi starijih od 45 godina uspeva da naže posao.
Ilić je naveo podatak da se na posao čeka četiri godine, a žene nešto duže - 4,7 godina i da je prosečna starost ljudi na evidenciji Nacionalne službe 40 godine i da je jedna trećina nezaposlenih bez ikakvog obrazovanja - ili sa osnovnom školom ili bez nje.
On smatra da čitav obrazovni sistem mora da se usmeri prema potrebama tržišta rada.
Ilić je ukazao na suficit zanimanja u oblasti medicinske struke - preveliki broj lekara, medicinskih sestara, kojih je oko 30.000 na evidenciji Nacionalne službe.
On je naveo da se, kada je reč o visokom obrazovanju, najviše traže informatičari, graževinski, mašinski i elektroinžnjeri, zatim pojedina zanimanja u oblasti ekonomije - konsultanti ili bankari - i sve više programski savetnici.
Ilić je istakao da se traže i neke nove usluge koje su vezane za informacione tehnologije, sve vrste graževinskih zanimanja, stolari, moleri, limari, varioci i da je u ekspanziji i turizam, dok, na drugoj strani, sve manje mesta ima za one koji traže posao u poljoprivredi i rudarstvu.
Prema njegovim rečima, stopa nezaposlenosti mladih je veća od 40 procenata, ali veliki broj mladih radi "u sivoj zoni, na crno".
(Tanjug)
