Istraživanja pokazuju da nam je i dalje milije da ušteđevinu (ko je ima) više voli da čuva u kući nego u bankama. Kako se vi ponašate?
"Četrdeset provala u 24 časa na teritoriji jedne beogradske opštine", "Provalnici za noć obili 30 kuća", "Provalnici uhapšeni neposredno nakon pljačke na Novom Beogradu", "Mladić za jednu noć opljačkao 10 kuća u Mirijevu"... samo su neki od naslova koje smo mogli da pročitamo u medijima.
Da li je zaista pametno čuvati novac kod kuće?
Godinama unazad generacije uče od starijih da je jedna od odlika građana Srbije čuvanje ušteđevine u kući. Ova navika usađena nam je, gotovo, od malih nogu jer smo svi makar jednom imali priliku da vidimo roditelje, baku ili deku prilikom traženja najboljeg mesta za sakrivanje novca. (Doduše, ni iskustva sa bankama, čuvenoj "piramidalnoj štednji" u vreme režima Slobodana Miloševića, koja je bila ništa drugo nego organizovana državna pljačka, dodatno su poljulali veru u banke).
Ta "skrivena mesta" u našim domovima, obično su mesta koja mogu lako biti meta lopova, kao što su dušek, komoda ispod TV-a, u kuhinji pored posuđa, odnosno u našem narodu poznato kao čuvena "slamarica". Tradicionalno, Srbi preferiraju dostupnost "živog" novca u kući izbegavajući da ga ostavljaju u banci, međutim savremeno doba je donelo mnogo isplativije i bezbednije načine čuvanja novca.
Istraživanja pokazaju da građani Srbije i dalje više vole da čuvaju novac u kući - oko 3,5 milijardi evra. Takođe, podaci prodavaca sefova i bezbednosne opreme govore o tome da ljudi sve češće kupuju brave, kamere i alarme, kao i sefove koji se postavljaju iza slika na zidu ili iza štekera. Sve ovo dovodi do zaključka da građani, iako misle da je njihova kuća najsigurnije mesto za čuvanje novca, ipak žele da se zaštite od mogućih provala kao i da su spremni da za te aktivnosti izdvoje pozamašene sume novca.
Ekonomisti savetuju da je mnogo sigurnije da sredstva budu na računu, jer na taj način novac ipak cirkuliše a na oročeni iznos na duži vremenski period je moguće zaraditi određeni iznos novca. Ključni parametri koji određenu banku čine pogodnom za štednju su sigurnost, solventnost, likvidnost, savremenost, pouzdanost, dostupnost i fleksibilnost depozita, ali i različiti tipovi štednje prilagođeni planovima i potrebama građana.
Anketa
Gde čuvate novac?
-
Ne čuvam nigde, jer ga nemam
41.28% (71)
-
U banci
33.72% (58)
-
U kući
25% (43)
Kada donesete odluku da štedite u banci, bitno je da ne "jurite" za najvećom kamatom već i da dobro "izvagate" koji je proizvod banke najviše prilagođen vašim potrebama. Samim tim, potrebno je informisati se o vrstama štednje. Postoji štednja po viđenju ili oročena sa različitim modelima isplate kamate. Oročena štednja može biti sa standardnim oročenjem sa pripisom kamate po dospeću ali postoje i posebene varijante u zavisnosti od izbora valute: sa mesečnom isplatom kamate, isplatom kamate unapred, sa stepenastim modelom obračuna kamate i sa slojevitim modelom isplate kamate.
