Srbija danas prvi put gradi brzu prugu kroz od Beograda do Budimpešte za brzine vozova do 200 km/sat, u prethodnih pet godina obnovljeno je 515 km pruga na kojima vozovi dana saobraćaju brzinama od 100 kilometara na sat, a planova ima još, rekla je na Dan železničara potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

SREBRNI BUDAK KNJAZA MILANA

Dan Železnice se slavi 15. septembra kada je 1884. godine uspostavljen redovan putnički železnički saobraćaj između Beograda i Niša ,na prvoj pruzi u Srbiji. Knjaz Milan Obrenović tri godine ranije, 3. jula 1881. srebrnim budakom udario je temelj Srpskim državnim železnicama na mestu ispod današnjeg mosta Gazela. Nedugo potom Srbija je postala glavna železnička saobraćajnica između severa i juga Evrope.

"Do kraja naredne godine obnovićemo oko 800 kilometara regionalnih pruga, od kojih je na mnogima železnički saobraćaj godinama i decenijama bio obustavljen. Kupili smo 48 novih putničkih vozova, nove lokomotive za kargo saobraćaj, sve nakon decenija u kojima nije nabavljen nijedan vagon, nijedna lokomotiva", istakla je Mihajlovićeva.

Ona je istakla da je cilj vraćanje poverenja građana i privrede u železnicu, da vozovi budu savremeni, stanice čiste i uredne i da srpske pruge ponovo budu deo mreže razvijenih evropskih saobraćajnica.

Ministarka Mihajlović čestitala je danas svim radnicima železnice 15. septembar, Dan železničara, i 135. rođendan železnice u Srbiji.

"U svojoj dugoj istoriji ne pamti se ovako snažna modernizacije železnice u Srbiji, još od gradnja prvih pruga pre više od jednog veka. Godinama zapuštena, zanemarena, ostavljena da propadne, železnica se danas budi i razvija s jasnim ciljem - da se vrati tamo gde joj je i mesto, a to je u život naših građana i naše privrede", navela je Mihajlovićeva.

Kako se navodi u saopštenju iz njenog kabineta, ona je dodala da su železnice u prethodnom periodu prošle krupne reforme bez kojih nije bio moguć dalji napredak, kao i da su ulaganja Vlade Srbije u železnicu premašila četiri milijarde evra.

"Razvoj železnice u srpskoj istoriji uvek je bio simbol napretka čitave države i društva. Zatekli smo stare i zapuštene pruge, vozove koji su vozili 10, 20 ili 30 kilometara na sat, neuređene stanice i, ono što je najgore, izgubljeno poverenje građana, privrede, pa i države. Sve to menjamo i još puno posla je pred nama", istakla je Mihajlovićeva.