Srbija je izgleda osuđena da jede skupo, nekvalitetno i strano. Poljoprivrdnom se bave stari i za dseniju dve nećemo imati ko da nam puni trpezu, podaci su Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
U zemlji koja se diči svojom poljoporivredom i smatra je "trazvojnom šansom" ratarstvom i stočarstvom se bave uglavnom stariji od 65 godina. Njih je čak 42,5 odsto, dok je u starosnoj dobi koja važi za doba pune snage, 35 do 44 godine, tek 8,7 odsto poljoprivrednika, pokazala je anketa Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Anketa o strukturi poljoprivrednih domaćinstava je urađena na uzorku od 120.000 domaćinstava u oktobru i novembru prošle godine, sredstvima iz predpristupnih fondova EU i nacionalnog budžeta.
Od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava od oko 564.500 porodičnih je približno 563.000, a najviše njih je u Zlatiborskoj oblasti, oko 44.000, a najmanje u Pirotskoj oblasti, oko 8.700. Korisno poljoprivredno zemljište koje se obrađuje iznosi 3.458.000 hektara.
Anketa je pokazala da u gazdinstvima ima oko 88.200 goveda, 3.266.000 svinja, 1.800.000 ovaca, 218.000 koza, a najviše je živine - oko 23.000.000 komada, i oko 914.000 košnica.
Radnu snagu gazdinstava čini oko 1.337.000 ljudi, a u mašinskom parku je oko 452.000 traktora i 86 odsto je u upotrebi više od 20 godina.
Prosečna parcela po domaćinstvu iznosi 12,7 hektara, a od voćarstva je najviše zastupljena šljiva koja zauzima 40 odsto površina pod voćem.
Prošle godine je 33 odsto gazdinstava navodnjavalo ukupno 4,6 odsto površina, a najviše u Bosilegradu - 97 odsto, Majdanpeku 84 odsto i Surdulici 83 odsto, a voda potiče od podzemnih izvora na gazdinstvu, površinskih i iz vodovoda.
