Inflacija u Srbiji u ovoj godini trebalo bi da bude osam odsto, sa mogućim odstupanjima od dva odsto naviše i naniže, navodi se u Memorandumu o ekonomskoj i finansijskoj politici Srbije koji je pre tri dana usvojio Bord direktora MMF.
Inflacija u Srbiji u ovoj godini trebalo bi da bude osam odsto, sa mogućim odstupanjima od dva odsto naviše i naniže, navodi se u Memorandumu o ekonomskoj i finansijskoj politici Srbije koji je pre tri dana usvojio Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Vašingtonu.
U Memorandumu MMF-a, danas objavljenom na sajtu Narodne banke Srbije (NBS), je navedeno da će Vlada podržati NBS u postizanju dogovorene ukupne inflacije, merene indeksom potrošačkih cena, i poštovaće nezavisnost centralne banke.
Devizne rezerve NBS ne bi trebalo da se smanje ispod 5,1 milijardi evra, zbog značaja održavanja njihovog adekvatnog nivoa kao zaštite od spoljnih uticaja i osetljivosti finansijskog sektora.
Uz podršku Vlade i u skladu sa zahtevanim usklađivanjem domaćih propisa sa propisima EU, centralna banka predložiće izmene Zakona o NBS do kraja 2009, kako bi joj se zabranilo da pozajmljuje sredstva javnom sektoru, pojasnila procedura za dokapitalizaciju centralne banke i povećala njena nezavisnost.
Druge mere uključuju jačanje kapaciteta NBS u pogledu donošenja odluka, uključujući unapređenje okvira modeliranja i projektovanja inflacije.
Razvoj tržišta obveznica u dinarima ostaje ključni srednjoročni prioritet. Planirano ukidanje poreza na finansijske transakcije od 0,3 odsto u budžetu za 2009. godinu otkloniće glavnu prepreku, navedeno je u memorandumu.
Ipak, visoke kamatne stope i potreba za fiskalnim prilagođavanjem će ograničiti izdavanje državnih obveznica, koje je neophodno za uspostavljanje prinosa u dinarima. Međutim, do sredine 2009. godine, razviće se efikasna i operativna strategija za upravljanje javnim dugom, i neophodna tržišna infrastruktura kako bi se započelo sa redovnim izdavanjem državnih obveznica u 2010. godini.
Državno vlasništvo u bankama i preostalim osiguravajućim društvima biće postepeno privatizovano čim uslovi na tržištu to dozvole. Do marta 2009.godine, Vlada će usvojiti akcioni plan za preostale banke sa državnim vlasništvom, pri čemu će ključna opcija biti konsolidacija četiri banke u većinskom državnom vlasništvu u jednu banku i to pre privatizacije.
Da bi se olakšalo sprovođenje svih planova za privatizaciju i unapredio razvoj berze, do kraja 2009. godine Vlada će takođe podneti Narodnoj skupštini novi Zakon o hartijama od vrednosti u skladu sa regulativama EU.
Kako je navedeno, biće nastavljeno smanjenje uticaja države u neposrednom rukovođenju preduzećima i unaprediće se investiciona klima.
Posebno će biti preduzete mere kako bi se privatizovao, restrukturirao ili likvidirao veći broj javnih, komunalnih i društvenih preduzeća, i ukinula, pojasnila ili uskladila pravila i regulativa koja narušavaju sigurnost poslovnog okruženja ili značajno povećavaju troškove poslovanja u odnosu na napredne zemlje u tranziciji.
Iako će možda morati da se odloži prodaja državnih preduzeća ukoliko uslovi na tržištu budu suviše nepovoljni, nastaviće se sa daljim pripremama preduzeća za eventualnu privatizaciju.
Takođe, napori će biti usmereni ka rešavanju još uvek nerešenih, ali politički veoma teških, pitanja u vezi sa vlasništom nad zemljištem i povraćajem imovine, a biće donete izmene Zakona o stečajnom postupku, kako bi se poboljšao okvir za sprovođenje stečaja i pomogla likvidacija preduzeća koja iskazuju gubitke.
Kako bi se modernizovala javna i komunalna preduzeća, biće omogućeno da se u njih investira privatni kapital. Pitanje vlasništva nad imovinom javnih preduzeća biće rešeno pre kraja juna 2009. godine.
Vlada će, u saradnji sa lokalnim organima vlasti, pokrenuti sveobuhvatnu reviziju poslovnih i finansijskih uslova svih lokalnih i komunalnih preduzeća, u cilju smanjivanja gubitaka i budžetskih transfera, uporedo sa poboljšanjem pružanja usluga i pripremama za ulazak privatnog kapitala.
(Tanjug)
U Memorandumu MMF-a, danas objavljenom na sajtu Narodne banke Srbije (NBS), je navedeno da će Vlada podržati NBS u postizanju dogovorene ukupne inflacije, merene indeksom potrošačkih cena, i poštovaće nezavisnost centralne banke.
Devizne rezerve NBS ne bi trebalo da se smanje ispod 5,1 milijardi evra, zbog značaja održavanja njihovog adekvatnog nivoa kao zaštite od spoljnih uticaja i osetljivosti finansijskog sektora.
Uz podršku Vlade i u skladu sa zahtevanim usklađivanjem domaćih propisa sa propisima EU, centralna banka predložiće izmene Zakona o NBS do kraja 2009, kako bi joj se zabranilo da pozajmljuje sredstva javnom sektoru, pojasnila procedura za dokapitalizaciju centralne banke i povećala njena nezavisnost.
Druge mere uključuju jačanje kapaciteta NBS u pogledu donošenja odluka, uključujući unapređenje okvira modeliranja i projektovanja inflacije.
Razvoj tržišta obveznica u dinarima ostaje ključni srednjoročni prioritet. Planirano ukidanje poreza na finansijske transakcije od 0,3 odsto u budžetu za 2009. godinu otkloniće glavnu prepreku, navedeno je u memorandumu.
Ipak, visoke kamatne stope i potreba za fiskalnim prilagođavanjem će ograničiti izdavanje državnih obveznica, koje je neophodno za uspostavljanje prinosa u dinarima. Međutim, do sredine 2009. godine, razviće se efikasna i operativna strategija za upravljanje javnim dugom, i neophodna tržišna infrastruktura kako bi se započelo sa redovnim izdavanjem državnih obveznica u 2010. godini.
Državno vlasništvo u bankama i preostalim osiguravajućim društvima biće postepeno privatizovano čim uslovi na tržištu to dozvole. Do marta 2009.godine, Vlada će usvojiti akcioni plan za preostale banke sa državnim vlasništvom, pri čemu će ključna opcija biti konsolidacija četiri banke u većinskom državnom vlasništvu u jednu banku i to pre privatizacije.
Da bi se olakšalo sprovođenje svih planova za privatizaciju i unapredio razvoj berze, do kraja 2009. godine Vlada će takođe podneti Narodnoj skupštini novi Zakon o hartijama od vrednosti u skladu sa regulativama EU.
Kako je navedeno, biće nastavljeno smanjenje uticaja države u neposrednom rukovođenju preduzećima i unaprediće se investiciona klima.
Posebno će biti preduzete mere kako bi se privatizovao, restrukturirao ili likvidirao veći broj javnih, komunalnih i društvenih preduzeća, i ukinula, pojasnila ili uskladila pravila i regulativa koja narušavaju sigurnost poslovnog okruženja ili značajno povećavaju troškove poslovanja u odnosu na napredne zemlje u tranziciji.
Iako će možda morati da se odloži prodaja državnih preduzeća ukoliko uslovi na tržištu budu suviše nepovoljni, nastaviće se sa daljim pripremama preduzeća za eventualnu privatizaciju.
Takođe, napori će biti usmereni ka rešavanju još uvek nerešenih, ali politički veoma teških, pitanja u vezi sa vlasništom nad zemljištem i povraćajem imovine, a biće donete izmene Zakona o stečajnom postupku, kako bi se poboljšao okvir za sprovođenje stečaja i pomogla likvidacija preduzeća koja iskazuju gubitke.
Kako bi se modernizovala javna i komunalna preduzeća, biće omogućeno da se u njih investira privatni kapital. Pitanje vlasništva nad imovinom javnih preduzeća biće rešeno pre kraja juna 2009. godine.
Vlada će, u saradnji sa lokalnim organima vlasti, pokrenuti sveobuhvatnu reviziju poslovnih i finansijskih uslova svih lokalnih i komunalnih preduzeća, u cilju smanjivanja gubitaka i budžetskih transfera, uporedo sa poboljšanjem pružanja usluga i pripremama za ulazak privatnog kapitala.
(Tanjug)
