Sve preduzetnike, uključujući i one koji posluju u paušalnom sistemu oporezivanja, od početka iduće godine čeka "test samostalnosti". Ovim testom utvrđivaće se da li posluju nezavisno od kompanija koje ih angažuju, odnosno da li kompanija angažuje paušalnu agenciju (najčepšće od jednog čoveka) i na taj način izbegava zapošljavanje ljudi.

PREDNOST ZA FIRME

Tako se došlo do predloga koji sadrži paket trogodišnjih poreskih olakšica koje se uvode istovremeno sa Testom, uz odredbu da se Test ne bi primenjivao za period pre 1. januara 2020. Vlada je odlučila da istovremeno sa uvođenjem Testa samostalnosti sa devet kriterijuma uvede i podsticajne mere koje će obezbediti efektivno umanjenje ukupnih obaveza od oko 70 odsto tokom 2020. godine, 65 odsto tokom 2021. i 60 odsto tokom 2022. godine. Gruba kalkulacija te organizacije pokazuje da će ukoliko poslodavac na sebe preuzme dodatni trošak tokom perioda trajanja olakšica moći da angažovanom preduzetniku sa mesečnom neto platom od 1.500 evra ponudi istu neto platu uz dodatni trošak od samo 36 evra mesečno.

Ministar finansija Siniša Mali saopštio je ove nedelje da je ta mera predviđena izmenama Zakona o porezu na dohodak građana (odnosno člana 85) jer, kako je objasnio, poslodavci umesto zaposlenih, iz poreskih razloga, angažuju samostalne preduzetnike, najčešće one koji se paušalno oporezuju.

"Na taj način želimo da utvrdimo da li je neko angažovan kao pravi preduzetnik, ili kao zamena za zaposlenog", objasnio je ministar.

Neki od kriterijuma biće da li pretežni nivo prihoda ostvaruje od jednog klijenta i njegovih povezanih lica, da li od poslodavca zavsi kada će preduzetnik koristiti godišnji odmor, da li za rad koristi prostorije i opremu poslodavca ili da li poslodavac organizuje stručno usavršavanje za preduzetnika.

Mali je rekao i da, ako se ispostavi da preduzetnik ispunjava većinu kriterijuma, onda je reč o zameni za zaposlenog i da će za takav slučaj biti predviđeno da se porez plaća po pravilima za ostale prihode, ali bez priznavanja normiranih troškova - porez 20 odsto, doprinosi za PIO - 26 odsto i doprinosi za zdravstveno ukoliko nije osiguran po drugom osnovu - 10,3 odsto.

Ukoliko se ispostavi da je lice angažovano kao pravi preduzetnik, onda se na njega primenjuje opšti režim paušalnog oporezivanja.

U Srbiji ima oko 117.000 paušalaca, a najviše ih je među taksistima, informatičarima, advokatima, frizerima, zubari...

Stručnjaci su prethodnih dana ukazivali na to da će najavljene izmene zakona najviše pogoditi IT-jevce i, da će im zbog većih troškova kompanije biti "smanjenje plate". Ali to nije u potpunosti istinito jer u stvari, plate će im biti kolike bi i trebalo da budu, samo će sad biti legalne, odnosno oporezovane.

Direktor Inicijative "Digitalna Srbija", Nebojša Đurđević, kaže za Tanjug da je očekivano odluka Vlade da uvede Test samostalnosti preduzetnika izazvala oštru podelu u IT sektoru.

"Angažovanje preduzetnika (paušalca) je nešto oko čega u ovoj industriji ne postoji jedinstven stav - sa jedne strane su kompanije koje su ovaj model angažovanja radnika u velikoj meri koristile i videle ga kao svoju kompetitivnu prednost na globalnom tržištu, a sa druge su one firme koje su zapošljavale isključivo po ugovoru o radu i koje su angažovanje preduzetnika tumačile kao oblik nelojalne konkurencije", objašnjava Đurđević.

Zbog toga su "Digitalna Srbija" i Vojvođanski IKT klaster pre nekoliko meseci prihvatili poziv države da se uključe u pripremu predloga pratećih rešenja nakon odluke Vlade da se uvede test samostalnosti.

"Naše mišljenje bilo je da takva odluka može da se negativno odrazi na IT industriju, pa smo predložili prateći paket olakšica - što je Vlada i usvojila", ističe sagovornik.

Boljitak bi osetili i sami paušalci jer radnik bi imao rasterećenje od administrativnih obaveza povezanih sa vođenjem preduzetničke radnje, kao i benefite koje radni odnos nosi sa sobom, kao što su radni staž, doprinosi za penziono osiguranje u punom iznosu, kreditna sposobnost, porodiljsko odsustvo..., kaže sagovornik Tanjuga.