Prema oceni agencije, odluka o povećanju kreditnog rejtinga Srbije, doneta je na osnovu stabilne ekonomske politike, usmerene ka daljem jačanju makroekonomskih pokazatelja i smanjenju javnog dugaobjavljeno je sinoć na sajtu Ministarstva finansija.

Agencija ističe fiskalnu disciplinu Vlade Srbije i posvećenost poreskoj konsolidaciji koja je donela kontinuirani suficit budžeta opšte države u proseku od 0,9 odsto BDP-a u 2017. i 2018. godini u odnosu na deficit od 6,2 odsto BDP-a koliko je iznosio u 2014.

NA PETOM OD 11 NIVOA

Srbija se poslednom promenom popela na poslednju od tri potkategorije petog nivoa Fičove rejting skale. Svaka rejting agencija ima svoju skalu, i na ovoj od poslednjeg nivoa D koji označava bakrot jedne ekonomije, do AAA što znači besprekornog međunarodnog platišu, Srbija je trenutno na gornjoj granici rizične špekulativne investicije. Već prilikom sledećeg napredovanja konačno ćemo ući u ono što se pre samo deceniju moglo samo sanjati - u investicioni razred BBB (koji počinje sa "BBB-"). Tada će svaki investitor imati svetski relevantni potvrdu da je rizik u zemlji prilično nizak, da je kapacitet plaćanjaSrbije prema inostarnstvu adekvatan, ali uz upozorenje da i dalje tu mogučnost mogu da poremete (svetski) ekonomski ili poslovni uslovi.

Fič očekuje da će fiskalna stabilnost biti očuvana i u narednom periodu - kako po osnovu čvrste kontrole tekućih rashoda, tako i po osnovu rasta ekonomske aktivnosti i snažnog rasta poreskih prihoda.

Kako se navodi u saopštenju agencije, u proteklom periodu ostvareno je značajno smanjenje učešća javnog duga u BDP-u kao i snažan privredni rast.

Učešće duga opšte države u BDP-u beleži pad za 16,7 procentnih poena, sa 71,2 odsto na kraju 2015. godine na 54,5 odsto na kraju 2018. godine.

Agencija Fič predviđa nastavak snažnog ekonomskog rasta, koji će podržati napore Vlade Srbije da ostvari planirane fiskalne rezultate i dovede do daljeg smanjenja zaduženosti, sa projektovanim učešćem opšteg duga države u BDP-u od 37,4 odsto do 2028. godine.

U saopštenju se konstatuje da je poboljšana valutna struktura javnog duga, prevashodno usled smanjenja učešća dolarskog duga na koje je u velikoj meri uticala transakcija prevremenog otkupa dolarskih obveznica u junu mesecu ove godine.

Sredstvima koja su ostvarena novom emisijom evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu prevremeno su otkupljene ranije emitovane dolarske evroobveznice, u ukupnom iznosu od 1,1 milijardu dolara i ostvareni povoljni uslovi na međunarodnom finansijskom tržištu kapitala, po najnižoj kamatnoj stopi od 1,5 odsto (kuponska stopa) sa rokom dospeća od 10 godina, navodi se u saopštenju.

Rejting agencija pozitivno ocenjuje nisku i stabilnu inflaciju koja je u avgustu iznosila 1,3 odsto uz istovremenu stabilnost deviznog kursa, što je, kažu, omogućilo Narodnoj banci Srbije da dodatno smanji referentnu kamatnu stopu na nivo od 2,5 odsto.

Devizne rezerve Narodne banke Srbije nastavile su rast i na kraju avgusta 2019. godine iznosile su 13,1 milijardi evra.

Jačanje bankarskog sektora, posebno u pogledu kvaliteta aktive, podržalo je snažniji rast kreditne aktivnosti, a udeo loših (teško naplativih, NPL) kredita smanjen je na 5,0 odsto na kraju jula u odnosu na 21,6 odsto, koliko je iznosio na kraju 2015. godine.

MINISTAR MALI: OGROMAN USPEH ZA SRBIJU

"Poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije ogroman je uspeh i odlična vest za sve nas. To konkretno znači da smo sada neuporedivo konkurentniji činilac u kretanjima svetske ekonomije, posebno u njenim investicionim tokovima, s obzirom da smo, pre svega zahvaljujuci teškim reformama, uspeli da uspostavimo makroekonomsku stabilnost i da je održimo", rekao je ministar Siniša Mali na sajtu Ministarstva.

Mali objašnjava da bolja ocena definitivno dovodi do smanjenja rizika i pada kamatnih stopa i za privredu i za državu, čime su, pre svega poslovne mogućnosti neuporedivo veće.

Ministar je podsetio i da je nedavno i rejting agencija Mudis popravila izglede za povećanje kreditnog rejtinga Srbije za zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti sa stabilnih na pozitivne i potvrdila kreditni rejting Srbije na nivo B-3.

On je podsetio da su prognoze međunarodnih finansijskih institucija da će srpska privreda u narednom periodu godišnje prosečno da raste za četiri odsto.

U izveštaju se pozitivno ocenjuje rast investicionih ulaganja, poboljšanje uslova na tržištu rada, jačanje bankarskog sistema, uz nastavak rasta odobrenih kredita pravnim licima.

Posebno se ističe i posvećenost Vlade Srbije očuvanju kontinuiteta aktuelne ekonomske politike, što agencija navodi i kao ključni faktor za povećanje kreditnog rejtinga u narednom periodu.

Procene MMF-a su da će BDP po glavi stanovnika 2023. godine biti 10.394 dolara, što je u odnosu na 7.207 dolara u 2018. godini, povećanje od 44 odsto.

NBS: SAMO JOŠ JEDAN KORAK

Činjenica da je Srbija sada na samo jedna korak od investicionog rejtinga je još jedna potvrda dobre ukupne ekonomske politike, čiji je važan stub bilo postizanje, a zatim i očuvanje cenovne stabilnosti, relativne stabilnosti deviznog kursa i ukupne makroekonomske stabilnosti, istakla je guverner NBS Jorgovanka Tabaković povodom vesti iz Fiča.

Tabakoviće je istakla i da su makroekonomska i finansijska stabilnost , uz uređenje javnih finansija, razlog zbog kojeg Srbija ima najveći priliv dugoročnih investicija u regionu, i dvocifreni rast izvoza roba i usluga u dužem nizu godina, saopšteno je iz kabineta guvernera.

Kako se navodi, Srbija je čuvajući stabilnost i transformišući svoju ekonomiju, prvi put došla na korak od dobijanja investicionog rejtinga, karakterističnog za ekonomije koje odlikuje visoka sigurnost ulaganja.

"Pored toga, kontinuirano jačanje bankarskog sektora, snažno smanjenje problematičnih kredita i sve povoljniji uslovi finansiranja privatnog sektora, obezbediće da i u budućnosti imamo snažan rast investicija i ukupne privrede", istakla je Tabaković.