Ona im je poručila da pripreme jedinstven odgovor na najozbiljniju pretnju globalnoj ekonomiji još od vremena finansijske krize koja se dogodila pre jedne decenije.

U prvom zvaničnom obraćanju otkako je postala direktorka MMF-a, Georgijeva je ukazala da je svet suočen sa sinhronizovanim usporavanjem rasta, zbog čega je neophodan sinhronizovani odgovor, prenosi britanski list "Gardijan".

Georgijeva je, uoči godišnjeg zasedanja MMF-a u Vašingtonu sledeće nedelje, rekla da ekonomisti Fonda očekuju sporiji rast u gotovo 90 odsto zemalja sveta u ovoj godini.

"Dok raste potreba za međunarodnom saradnjom, volja za uključivanjem u tu saradnju je sve manja", ocenila je Georgijeva.

Ona je rekla da je pribegavanje centralnih banaka niskim kamatnim stopama, u nastojanju da se podstakne privredna aktivnost, dovelo do nagomilavanja korporativnog duga, zbog čega postoji rizik od neizmirivanja duga u visini od 19.000 milijardi dolara u slučaju velike ekonomske krize.

"Globalna ekonomija je sada suočena sa sinhronizovanim usporavanjem. Ovo sveobuhvatno usporavanje znači da će rast ove godine pasti na najnižu stopu od početka decenije. Sledeće nedelje ćemo objaviti prognoze za svetsku ekonomiju koje će sadržati naniže revidirane projekcije za 2019. i 2020. godinu", poručila je Georgijeva.

Globalne perspektive su, prema njenim rečima, pomračene zbog niza problema poput trgovinskih sporova, geopolitičkih tenzija i Bregzita.

Georgijeva je istakla da je globalna trgovina gotovo došla do zastoja i da svi gube u trgovinskom ratu, aludirajući na spor SAD i Kine.

Trgovinski sukobi bi, prema njenim rečima, mogli da smanje globalni bruto domaći proizvod za oko 700 milijardi dolara do 2020. godine ili za oko 0,8 odsto BDP-a.

"To je otprilike jednako celokupnoj privredi Švajcarske", navela je Georgijeva.

"Sada je vreme za zemlje koje imaju budžetski prostor da primene ili da budu spremne da upotrebe snažne budžetske podsticaje da bi doprinele jačanju tražnje i rasta", rekla je Georgijeva.

Kao primere je navela Nemačku, Holandiju i Južnu Koreju, koje bi, prema njenom mišljenju, mogle da povećaju potrošnju na infrastrukturu i istraživanje i razvoj, što bi doprinelo podsticanju ekonomske aktivnosti.