Ekonomski fakultet u Beogradu osnovao je "Savet poslodavaca", koji će fakultetu, između ostalog, pružati informacije o savremenim trendovima i potrebama na tržištu rada. Među devet članova je i bivši ministar finansija Lazar Krstić.
Kako se navodi na sajtu Ekonomskog fakulteta, Krstić koji je bio na čelu Ministarstva finansija od 2013. do 2014. godine, trenutno radi u konsultantskom preduzeću Mekinsi (McKinsey & Compani Global Management Consulting).
Članovi Saveta dolaze iz različitih oblasti ekonomije i poslovnog upravljanja, a na listi su, pored Krstića, i potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, potpredsednica IFC (grupa Svetska banka) zadužena za Aziju Nena Stojiljković, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke Zoran Petrović.
Takođe, članovi Saveta su i generalni direktor IT preduzeća Nordeus Branko Milutinović, kao i partner u preduzeću za reviziju i konsalting KPMG Igor Lončarević, zatim izvršni direktor za strategiju i transformaciju u preduzeću Nelt Nikola Ćorsović, direktor marketinga i digitalnih komunikacija u UniCredit banke Bojan Stević i generalni direktor preduzeća Mona Hotel Management Ivan Vitorović.
Cilj ovog Saveta je, kako se navodi, i da pomogne unapređenju nastavnih i vannastavnih sadržaja fakulteta, a kako bi se uskladile kompetencije diplomaca ovog fakulteta sa potrebama modernog tržišta.
U NEMANJINOJ 11 NI GODINU DANA
Krstić se posle manje od godinu dana u Nemanjinoj 11, vratio u matičnu kuću, samo na znatno bolje mesto. Postao je (elected -izabrani) partner u američkoj konsultantskoj firmi Mekinsi u kojoj je radio i pre dolaska u Srbiju.
Krstić je posle 11 meseci u Srbiji podneo ostavku, ocenivši da "premijer ima meko srce".
Lazar Krstić u obrazloženju je naveo da je neposredni povod za ostavku nemogućnost da se usaglase elementi rebalansa budžeta.
Ministar finansija tražio od premijera "nemoguć program za naše uslove": smanjenje penzija od najmanje 20 odsto, smanjenje plata najmanje 15 odsto, otpuštanje minimum 160.000 ljudi iz javnog sektora i povećanje cene struje od 30 odsto.
"Na ovu odluku sam primoran pošto u potezima koje povlačimo, odnosno ne povlačimo, ne prepoznajem spremnost da se sa najkrupnijim strukturnim problemima u javnim fiinansijama uhvatimo u koštac onako kako ja smatram da je neophodno i jedino moguće - energično, jednovremeno i bez odlaganja. Neposredan povod je naša nemogućnost da se usaglasimo oko elemenata rebalansa budžeta".
