Glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj Erik Berglof ocenio je da razvijene zemlje ne smeju zabranjivati svojim bankama da ulažu u ogranke u Srbiji i drugim balkanskim zemljama.
Glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Erik Berglof ocenio je da razvijene zemlje ne smeju zabranjivati svojim bankama da ulažu u ogranke u Srbiji i drugim balkanskim zemljama.
"Izjave vladinih predstavnika da neće dozvoliti svojim bankama da sredstva salju u podružnice u drugim zemljama su veoma opasne", kazao je on za Bi-Bi-Si na srpskom jeziku.
Prema navodima medija, guverner Centralne banke Grčke upozorio je grčke komercijalne banke da sredstva iz vladinog paketa pomoći vrednog 28 milijardi evra ne šalju u filijale na Balkanu.
Berglof je istakao da su investicije stranih banaka veoma važne za Srbiju "posebno zbog toga što su druge vrste investicija i izvori kredita u regionu presušili".
On je kazao da bi zabrana takve finansijske podrske podružnica ne samo grčkih banaka, već i banaka drugih zemalja, imala "katastrofalne posledice" po Srbiju i da se takav scenario mora izbeći po svaku cenu.
Evropska banka za osnovu i razvoj je 27. januara snizila prognozu privrednog rasta za Srbiju u 2009. sa tri na dva procenta, a glavni ekonomista te finasijske instutucije Erik Berglof je rekao da su te prognoze "zasnovane na tome da će investicije stranih banaka postojati i ubuduće".
"Mi u EBRD-u, zajedno sa drugim međunarodnim finansijskim institucijama pokušavamo da obezbedimo nastavljeni dotok ovakvog kapitala u zemlje kao sto je Srbija, ali i da osiguramo da te zemlje - domaćini stranih banaka, kao sto je Grčka, saraduju sa zemljama u kojima njihove banke imaju podružnice", rekao je on.
Berglof je kazao da nije isključeno da će srpska privreda u nekom delu godine biti u recesiji, ali da se na godišnjem nivou ipak očekuje rast uprkos tome što je recesija u velikom delu sveta.
"U Srbiji prosto i dalje postoji visok nivo domaće tražnje, ali i rast izvoza", kazao je on.
Glavni ekonomista EBRD-a je kazao da će problemi biti otežani izvoz i pad direktnih stranih investicija, kojih je manje u celom regionu.
Kako je preneo Bi-Bi-Si, Berglof je pozdravio paket za podsticaj privredi koji je vlada Srbije usvojila uprkos striktnim ograničenjima javne potrošnje na koja se obavezala u pregovorima sa MMF-om.
Na pitanje o razlozima pada vrednosti dinara, on je kazao da su "sve valute u regionu pod pritiskom".
"To je odraz pada tražnje na globalnom nivou i pritiska na finansijski sistem u regionu. Posledica je pad valuta", kazao je on.
Berglof je kazao da finansijska tržišsta veruju da privrede zemalja regiona u ovoj godini nece dobro proći i da zato prodaju balkanske valute.
(Tanjug)
"Izjave vladinih predstavnika da neće dozvoliti svojim bankama da sredstva salju u podružnice u drugim zemljama su veoma opasne", kazao je on za Bi-Bi-Si na srpskom jeziku.
Prema navodima medija, guverner Centralne banke Grčke upozorio je grčke komercijalne banke da sredstva iz vladinog paketa pomoći vrednog 28 milijardi evra ne šalju u filijale na Balkanu.
Berglof je istakao da su investicije stranih banaka veoma važne za Srbiju "posebno zbog toga što su druge vrste investicija i izvori kredita u regionu presušili".
On je kazao da bi zabrana takve finansijske podrske podružnica ne samo grčkih banaka, već i banaka drugih zemalja, imala "katastrofalne posledice" po Srbiju i da se takav scenario mora izbeći po svaku cenu.
Evropska banka za osnovu i razvoj je 27. januara snizila prognozu privrednog rasta za Srbiju u 2009. sa tri na dva procenta, a glavni ekonomista te finasijske instutucije Erik Berglof je rekao da su te prognoze "zasnovane na tome da će investicije stranih banaka postojati i ubuduće".
"Mi u EBRD-u, zajedno sa drugim međunarodnim finansijskim institucijama pokušavamo da obezbedimo nastavljeni dotok ovakvog kapitala u zemlje kao sto je Srbija, ali i da osiguramo da te zemlje - domaćini stranih banaka, kao sto je Grčka, saraduju sa zemljama u kojima njihove banke imaju podružnice", rekao je on.
Berglof je kazao da nije isključeno da će srpska privreda u nekom delu godine biti u recesiji, ali da se na godišnjem nivou ipak očekuje rast uprkos tome što je recesija u velikom delu sveta.
"U Srbiji prosto i dalje postoji visok nivo domaće tražnje, ali i rast izvoza", kazao je on.
Glavni ekonomista EBRD-a je kazao da će problemi biti otežani izvoz i pad direktnih stranih investicija, kojih je manje u celom regionu.
Kako je preneo Bi-Bi-Si, Berglof je pozdravio paket za podsticaj privredi koji je vlada Srbije usvojila uprkos striktnim ograničenjima javne potrošnje na koja se obavezala u pregovorima sa MMF-om.
Na pitanje o razlozima pada vrednosti dinara, on je kazao da su "sve valute u regionu pod pritiskom".
"To je odraz pada tražnje na globalnom nivou i pritiska na finansijski sistem u regionu. Posledica je pad valuta", kazao je on.
Berglof je kazao da finansijska tržišsta veruju da privrede zemalja regiona u ovoj godini nece dobro proći i da zato prodaju balkanske valute.
(Tanjug)
