Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prošloj godini bio je 8,2 milijarde evra, što je 15,2 odsto više nego u 2007. godini, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prošloj godini bio je 8,2 milijarde evra, što je 15,2 odsto više nego u 2007. godini, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Izvoz robe u 2008. godini bio je 7,4 milijarde evra, što je 15,5 odsto više nego u prethodnoj godini, a uvoz je bio 15,6 milijardi evra, što je 15,3 više nego 2007. godine.
Nepovoljna karakteristika spoljnotrgovinske razmene u protekloj godini je visok deficit, međutim, povoljna činjenica je što je izvoz neznatno brže rastao od uvoza, navedeno je u saopštenju.
Međutim, ono što treba posebno istaći jeste da se problemi vezani za svetsku finansijsku krizu reflektuju i na spoljnotrgovinsku razmenu Srbije.
Smanjenje svetskih porudžbina uticalo je i na naš izvoz, koji od avgusta beleži pad iz meseca u mesec, izuzev decembra koji uobičajeno ima veći izvoz i uvoz nego prethodnih meseci.
Kako je došlo do usporavanja privredne aktivnosti i u našoj zemlji, i na strani uvoza imamo vidan pad od jula ove godine. Uvoz u četvrtom kvartalu u odnosu na prethodni kvartal 2008. godine, ima pad od 20 odsto.
Isto tako, poređenjem prvih šest meseci ove godine sa drugih šest meseci, može se videti da je izvoz porastao za četiri odsto, a uvoz za 2,2 odsto.
Pri tome, kod mnogih odseka je došlo do pada izvoza. Pad je najvidljiviji kod odseka gvožđe i čelik - 18,5 odsto i obojeni metali - 11,3 odsto, koji su činili pretežni deo našeg izvoza u prvoj polovini godine. U drugoj polovini godine u uvozu imamo najveći pad kod drumskih vozila od - 19,3 odsto.
Sa druge strane, povrće, voće i žitarice i proizvodi od njih imaju povećanje izvoza u drugom delu godine 51,8 odsto, odnosno 59,8 odsto, što kompenzuje pad u izvozu proizvoda crne i obojene metalurgije i što je na kraju uslovilo da je ukupan izvoz u drugoj polovini godine veći od onog u prvoj polovini.
Što se uvoza tiče, razlog njegovog rasta u drugoj polovini godine je povećana kupovina energenata, a naročito nafte i to za 13,9 odsto više nego u prvoj polovini 2008. godine.
Koliko će finansijska kriza pogoditi Srbiju, zavisi od toga koliko će potrajati i kakve će se mere ekonomske politike preduzimati u cilju minimiziranja njenih efekata. Za sada se njeni efekti vidno ublažuju izvozom poljoprivrednih proizvoda, posebno u zemlje CEFTA sporazuma, naveo je Zavod.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa članicama Evropske unije - više od polovine ukupne razmene. Suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim republikama SFRJ- Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Rusijom, zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa, i nedovoljnog korišćenja Bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini od strane naših izvoznika.
(Tanjug)
Izvoz robe u 2008. godini bio je 7,4 milijarde evra, što je 15,5 odsto više nego u prethodnoj godini, a uvoz je bio 15,6 milijardi evra, što je 15,3 više nego 2007. godine.
Nepovoljna karakteristika spoljnotrgovinske razmene u protekloj godini je visok deficit, međutim, povoljna činjenica je što je izvoz neznatno brže rastao od uvoza, navedeno je u saopštenju.
Međutim, ono što treba posebno istaći jeste da se problemi vezani za svetsku finansijsku krizu reflektuju i na spoljnotrgovinsku razmenu Srbije.
Smanjenje svetskih porudžbina uticalo je i na naš izvoz, koji od avgusta beleži pad iz meseca u mesec, izuzev decembra koji uobičajeno ima veći izvoz i uvoz nego prethodnih meseci.
Kako je došlo do usporavanja privredne aktivnosti i u našoj zemlji, i na strani uvoza imamo vidan pad od jula ove godine. Uvoz u četvrtom kvartalu u odnosu na prethodni kvartal 2008. godine, ima pad od 20 odsto.
Isto tako, poređenjem prvih šest meseci ove godine sa drugih šest meseci, može se videti da je izvoz porastao za četiri odsto, a uvoz za 2,2 odsto.
Pri tome, kod mnogih odseka je došlo do pada izvoza. Pad je najvidljiviji kod odseka gvožđe i čelik - 18,5 odsto i obojeni metali - 11,3 odsto, koji su činili pretežni deo našeg izvoza u prvoj polovini godine. U drugoj polovini godine u uvozu imamo najveći pad kod drumskih vozila od - 19,3 odsto.
Sa druge strane, povrće, voće i žitarice i proizvodi od njih imaju povećanje izvoza u drugom delu godine 51,8 odsto, odnosno 59,8 odsto, što kompenzuje pad u izvozu proizvoda crne i obojene metalurgije i što je na kraju uslovilo da je ukupan izvoz u drugoj polovini godine veći od onog u prvoj polovini.
Što se uvoza tiče, razlog njegovog rasta u drugoj polovini godine je povećana kupovina energenata, a naročito nafte i to za 13,9 odsto više nego u prvoj polovini 2008. godine.
Koliko će finansijska kriza pogoditi Srbiju, zavisi od toga koliko će potrajati i kakve će se mere ekonomske politike preduzimati u cilju minimiziranja njenih efekata. Za sada se njeni efekti vidno ublažuju izvozom poljoprivrednih proizvoda, posebno u zemlje CEFTA sporazuma, naveo je Zavod.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa članicama Evropske unije - više od polovine ukupne razmene. Suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim republikama SFRJ- Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Rusijom, zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa, i nedovoljnog korišćenja Bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini od strane naših izvoznika.
(Tanjug)
