Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da su sve mere vlade usmerene na povećanje privrednog rasta u ovoj godini.
Ako rast bude i jedan odsto, to je ipak rast i znači da će biti bolje, živećemo kao 2008. godine, ili slično, rekla je ministarka za "Press".
Prema njenim rečima, Vlada treba što više da se orijentiše na "nabavljanje" novca, da obezbedi priliv stranog kapitala, investicija, kredita...
"Prethodnih godina, kada je stopa privrednog rasta bila oko sedam odsto, priliv kapitala bio je od pet do šest milijardi evra. To je omogućavalo stabilan kurs, jer je postojala velika ponuda deviza, veća od tražnje. Ali, od oktobra 2008. godine drastično se smanjio priliv kapitala i kurs se tome prilagodio", dodala je ona.
"Zbog finansijske krize nećemo moći da obezbedimo toliko novca, ali se nadam da ćemo uspeti da privučemo dovoljno za stopu rasta od oko tri odsto. Za ovu godinu je realan manji priliv, što kao posledicu ima nižu vrednost dinara i skromniju stopu rasta", rekla je minsitarka finansija.
Upitana da li treba trošiti devizne rezerve na odbranu dinara, ona je odgovorila da podržava guvernera NBS u umerenom trošenju rezervi, ali i da veće rezerve nam daju osećaj sigurnosti, kao vrsta štednje.
"Zato sam pre za to da se manje brani dinar, a više čuvaju rezerve. Ali građanima baš i ne odgovara ovoliki kurs. Zato Vlada i treba da se pobrine za priliv stranog kapitala. Veća ponuda deviza pomoći će dinaru da se povrati."
Na pitanje šta je bio prvi znak dolaska krize u Srbiju, odgovorila je - pre svega, psihološki faktor.
"Građani nisu imali poverenja u državu, odnosno banke. Tako je u oktobru povučena ogromna količina devizne štednje. A kada neko povuče toliko deviza iz straha da se nešto loše ne desi, to automatski obara ponudu deviza, i utiče na kurs", rekla je ona.
"Onog trenutka kada se sva devizna štednja vrati onom brzinom kojom je bila povučena, nećemo morati da brinemo za dinar. Srećom, mere NBS-a i Vlade Srbije dovele su do toga da je već u januaru devizna štednja počela da raste", kazala je ministarka finansija.
(Tanjug)
Ako rast bude i jedan odsto, to je ipak rast i znači da će biti bolje, živećemo kao 2008. godine, ili slično, rekla je ministarka za "Press".
Prema njenim rečima, Vlada treba što više da se orijentiše na "nabavljanje" novca, da obezbedi priliv stranog kapitala, investicija, kredita...
"Prethodnih godina, kada je stopa privrednog rasta bila oko sedam odsto, priliv kapitala bio je od pet do šest milijardi evra. To je omogućavalo stabilan kurs, jer je postojala velika ponuda deviza, veća od tražnje. Ali, od oktobra 2008. godine drastično se smanjio priliv kapitala i kurs se tome prilagodio", dodala je ona.
"Zbog finansijske krize nećemo moći da obezbedimo toliko novca, ali se nadam da ćemo uspeti da privučemo dovoljno za stopu rasta od oko tri odsto. Za ovu godinu je realan manji priliv, što kao posledicu ima nižu vrednost dinara i skromniju stopu rasta", rekla je minsitarka finansija.
Upitana da li treba trošiti devizne rezerve na odbranu dinara, ona je odgovorila da podržava guvernera NBS u umerenom trošenju rezervi, ali i da veće rezerve nam daju osećaj sigurnosti, kao vrsta štednje.
"Zato sam pre za to da se manje brani dinar, a više čuvaju rezerve. Ali građanima baš i ne odgovara ovoliki kurs. Zato Vlada i treba da se pobrine za priliv stranog kapitala. Veća ponuda deviza pomoći će dinaru da se povrati."
Na pitanje šta je bio prvi znak dolaska krize u Srbiju, odgovorila je - pre svega, psihološki faktor.
"Građani nisu imali poverenja u državu, odnosno banke. Tako je u oktobru povučena ogromna količina devizne štednje. A kada neko povuče toliko deviza iz straha da se nešto loše ne desi, to automatski obara ponudu deviza, i utiče na kurs", rekla je ona.
"Onog trenutka kada se sva devizna štednja vrati onom brzinom kojom je bila povučena, nećemo morati da brinemo za dinar. Srećom, mere NBS-a i Vlade Srbije dovele su do toga da je već u januaru devizna štednja počela da raste", kazala je ministarka finansija.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.