Aktuelna polemika da li je povećanje državnih plata, koje će pogurati naviše i one kod privatnika, nema osnova jer brojke govore dovoljno - plate mogu i moraju da se povećaju, i to više od najavljenog, kažu u MAT-u.
Aktuelna najava povećanja plata u javnom sektoru (i penzija) od 8 do 15 odsto, koji je i deo novog budžeta za 2020 godinu, malo je zagrejalo atmosferu u delu javnosti u Srbiji. Privatni poslodavci su se preventivno javili da kaži koju o tome kako se time samo stvara atmosfera "tražnje" koja će ugroziti njihovo poslavanje, a pojedini ekonomisti upozoravaju da bi veći fond za državne plate mogao da ugrozi kako budžet tako i makroekonomsku stabilnost Srbije.
Ništa od toga ne stoji kao dobar argument, kažu analitičari poznatog srpskog biltena Makroekonomski trendovi i analize (MAT).
"Naravno da će privatni poslodavci da se bune zbog neminovnog pritiska da i oni podignu plate kao državni sektor, ali za to nemaju osnovu. U Srbiji su plate poslovično male a istraživanje Eurostata i domaće statistike pokazuju da produktivnost iz godine u godinu raste mnogo više nego što rastu plate", kaže Ivan Nikolić, saradnik MAT.
Iz MAT-a kažu da će veće plate u javnom sketoru imaju, čak i ovako selektivno podignute (zdravstvo, sektor bezbednosti...) svakako naterati i privatni sektor da poveća plate, ali da takva odluka Vlade Srbije nema niti jedno negativno dejstvo. Naprotiv.
I pored svog kukanja da će to da "ugrozi konkurentnost srpske privrede" u izvozu, statistika pokazuje da to u Srbiji nije slučaj. Razlog je jednostavan - produktivnost je ovde, ma kako je inače loše predstavljali, dovoljno velika.
"Postoji sasvim solidna rezerva da povećanje plate ne okrnji finansijski efekat produktivnosti, jer trošak rada je u Srbiji veoma mali, manji od 10 odsto u krajnjoj ceni proizvoda ili usluge. Po tome su u čitavoj Evropi bolji, odnosno manje plaćeni, samo Mađari u Bugari", kaže Nikolić.
To ilustruje sledeći podatak Eurostata - na prosečno svakih 100 evra (bruto plata plus svi porezi na rad) kojima je plaćen radnik u Srbiji od firmi donese 220 evra dodatne vrednosti u ceni proizvoda/usluge.
Opasnosti od većih plata, dakle, nema za poslodavce, imali je za samu državu i ekonomiju? I ovde su odgovori - NE.
Povećanje plata u teoriji utiče na veću inflaciju i povećanje uvoza. Na inflaciju jer količina robe ostaje približno ista a više para je u igru, pa i prodavci mogu da povećaju cene. Isto je i sa uvozom - višak para potroši se na uvoznu robu, što nje dobro jer profit odlazi iz zemlje.
Ni jedno ni drugo u aktuelnim ekonomskim okolnostima neće se dogoditi u Srbiji, kazuju iz MAT-a a potvrđuje i rad Gorana Katića iz Republičkog statističkog zavoda.
Inflacija je čak ispod donje granice cilja koji ima centalna banka (tri odsto, plus minus 1,5 odsto), a NBS je u nekoliko navrata ukazala da srednjenoročno ništa ne ugrožava ciljanu inflaciju.
Negativnog uticaja neće biti ni kod uvoza, kao što je bilo i nekim prethodnim periodima kada su sve pare građana "odlazile" na uvozne automobile, televizore, belu tehniku...
"Kao što vidimo iz najave poskupljenja struje i povećanja akse za RTS, stanovništvo će imati i još neke dodatne troškove pa svakako neće sve pare ići u kupovinu robe", kaže Nikolić.
