U moskovskim kulama "bliznajkinjama", gde kancelarije imaju firme poput Diaega, Kalcedoonije i ruskih top banaka, nalazi se i 18 apartmana šire familije sirijskog predsednika Bašara al Asada.
Tu je i najveće stecište najmanje 20 apartmana vrednih 40 miliona dolara samo u Moskvi, koje je kupila Asadova familija Mahluf, u poslednjih šest godina, otkako traje presudna podrška Rusije režimu u građanskom ratu u Siriji, piše londonski "Fajnenšel tajms".
Papiri za te nekretnine pokazuju da su između 2013 i juna ove godine, familija i povezani članovi kupili luskuzne apratmane u kompleksu zgrada Siti of kapitals (City of Capitals), najčešće preko šeme u kojima su zvanični vlasnici ofšor libanske kompanije, istražila je antikorupcijska grupa Global vitnes (Global Witness).
Od 20 apartmana, 13 su kupile direktno kompanije koje kontroliše Hafez Mahluf (48), bivši šef bezbednosnih snaga, dok su dva kupile žena i svastika Hafezovog starijeg brata Ramija, dugo smatranog za najmoćnijeg sirijskog biznismena.
Moskovski dil s nekretninama samo je vidljivi pokazatelj inače nevidljivog mehanizma kako vodeće sirijske porodice imaju "utočište" u saveznici Rusiji - i sa svoje pare ali i za sebe same, jer u nekoliko od tihapartmana se stalno boravi.
Zauzvrat, a osnovo vojne pomoći opstanku režima, ruske kompanije su dobile šansu za ozbiljno profitiranje na poslovima sa sirijskih prirodnim dobrima, od fostata, nafte i gasa, do poslova obnove ratom opustošene zemlje.
Moskva je bila saveznik Asadovima, još iz vremena SSSR, od početka njihovog vladanja Sirijom pre gotovo 50 godina (Bašarov otac, Hafez, bio je predsednik 1971-2000), a ozbiljno su se zauzeli sa Bašara 2015. godine kada su poslali svoje vojne trupe da odbrane sirijski reži od pobunjenika ali i mudžahedina tzv. Islamske države, obučavanih i podržanih sa Zapada.
Uz pomoć Rusije, i Irana pre toga, Sirija je Asada je usepo da povrati dve trećine teritorije zemlje i nalazi se pred pobedom u građanskom ratu. Cena neuspelog prevrata je za zemlju i sirijsko društvo ogromna - 12 miliona raseljenih, 500.000 mrtvih samo do 2016. do kada su žrtve brojali iz Sirijskog centra za istraživanje politika.
