Premijerka obrazlaže Budžet 2020: Pare za infrastrukturu, nauku i znanje

Brnabić je, obrazlažući predlog Zakona o budžetu u Skupštini Srbije, istakla da budžet predviđa bolje plate zaposlenih, poboljšanje stanja u zdravstvu i školstvu, kulturi, ulaganje u kulturu, kao i "bolje targetiranje socijalne zaštite".

Predlog budžeta za 2020. godinu je prvi put jedina tačka dnevnog reda, u Skupštinu je stigao na vreme, a predviđa, između ostalog, povećanje penzija od 5,4 odsto od 1. januara 2020.godine.

Kao glavne karakteristike budžeta, Brnabić je navela održiv deficit opšte države od 0,5 odsto BDP ili oko 30 milijardi dinara, ravnomernu raspodelu fiskalnog prostora na povećanje standarda, podsticaj rasta kroz povećanje javnih investicija i poresko rasterećenje zarada.

Brnabić je dodala da je projektovan rast BDP-a od četiri odsto i prosečna inflacija od dva odsto.

Kako je objasnila, predlog budžeta predviđa bolja primanja građana, unapređene zdravstvene zaštite, bolje uslove za školovanje dece i dalju modernizaciju obrazovnog sistema, ulaganja u kulturu, u sportsku infrastrukturu, podršku pronaltalitetnoj politici….

Prema njenim rečima, predlog budžeta za 2020. predviđa do sada rekordna izdvajanja za kapitalne investicije, oko 260 milijardi dinara, što će, kako kaže, svakako podstaći i dalji rast BDP.

Budžetom se, kako kaže, predlaže dalje povećanje ulaganja u infrastrukturu i, nakon godine u kojoj je završen kompletan Koridor 10, kao i važne deonice na Koridoru 11.

Ona je dodala da sledi godina u kojoj će biti otvoren novi investicioni ciklus - izgradnja Moravskog koridora, izgradnja Fruškogorskog koridora, dalja izgradnja autoputa ka BiH i Srpskoj, početak izgradnje tzv. autoputa mira ka luci Drač i drugo.

"Ova ulaganja u infrastrukturu, u bolje puteve i železnice, u povezivanje gradova i opština u Srbiji, ali i Srbije sa regionom, znače mnogo bolji kvalitet života svih naših građana - nove investicije, lakši plasman robe na strana tržišta, manje interne migracije, bolje prilike i jednake uslove za život za sve građane, ma gde u Srbiji oni živeli", istakla je premijerka.

Brnabić je rekla da će za 0,5 odsto biti smanjen doprinos poslodavaca penzionom fondu, a da će minimalna zarada biti povećana na 30.022 dinara od 1. januara.

Ona je ukazala da je Srbija, po privrednom rastu u trećem kvartalu ove godine druga u Evropi, posle Mađarske, ali je priznala i da je u prvih šest meseci rast bio manji od planiranog, pravdajući to činjenici da je u 2018. rast bio veliki, a da je potom usledila jaka zima, zbog koje nije bilo radova u infrastrukturi.

U četvrtom kvartalu očekujemo nastavak rasta, tako da bi u ovoj godini on trebao biti 3,7-3,8 odsto, procenila je Brnabić.

Ona je dodala da poljoprivreda beleži odlične rezultate i da veruje da će ove godine biti prevaziđeni rezultati iz prošle, sa rastom izvoza više od 20 odsto.

Ona je konstatovala da je rastu bruto domaćeg proizvoda najviše doprineo sektor usluga - informacionih i komunikacionih tehnologija, turizma i saobraćaja i da se njihov rast očekuje i u sledećoj godini.

Brnabić je rekla da je budžet 1.314 milijardi dinara, a da je planirani rashod 22,9 odsto BDP, od čega je 318,5 milijardi za plate zaposlenih i 581,2 milijarde za isplatu penzija, dok se 125 milijardi daje za socijalnu zaštitu.

SNS I SPS PODRŽAVAJU, OPOZICIJA NE VIDI RAZVOJ

Poslanica i predsednica Odbora za finansije, Aleksandra Tomić (SNS) istakla je da će naprednjaci podržati budžet za iduću godinu koji, kako ističe, pokazuje tendenciju rasta standarda i cilj mu je ubrzani ekonomski razvoj.

"Mi smo na osnovu rezultata videli da je prosečna plata prešla 500 evra, a 2013.godine je bila 320 evra. Minimalca će iduće godine biti 30.022 dinara što za nas predstavlja veliki rezultat konsolidacije", rekla je Tomić.

Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije (SPS) Đorđe Milićević naveo je da će socijalisti podržati zakonski predlog, ocenjujući da je budžet dobro planiran, u definisanim i zacrtanim okvirima i da je zasnovan na pozitivnim ekonomskim pokazateljima.

"Najvažnije je sačuvati teško stečena fiskalna dostignuća i podržati svaku inicijativu i podsticaj koji vodi ka rastu I razvoju. Penzije će rasti 5,4 odsto po švajcarskom modelu, koji je održiv, a prosečna plata u decembru će biti 500 evra", rekao je Milićević.

Deo opozicije koji bojkotuje rad Skupštine, Predlog budžeta za 2020. komentarisao je na konferencijama za novinare u skupštinskom holu.

Samostalni poslanik Zoran Živković (Nova) pohvalio je vladu što je budžet dostavila skupštini u predvođenom roku i što je na dnevnom redu samo ta tačka. On je novinarima rekao da je podneo 10 amandmana na predloženo rešenje budžeta sa osnovnom idejom da se novac bolje preraspodeli.

"I dalje je ogroman iznos novca u 'tamnoj zoni' koja se zove usluge po ugovoru, imate ih kod svih korisnika budžeta . Taj iznos za 2019.godinu je bio 49 milijardi dinara, a za 2020. je povećan na 57 mliijardi dinara. To je ogroman novac i najveći deo amandmana je upravo da se iz taj novacprebaci za druge stvari kao što su zdravstvo, kultura, podsticaj razvoja preduzetništva kod mladih", rekao je Živković.

Poslanik Miroslav Aleksić (Narodna stranka-SDS) smatra da je Srbija daleko od toga da ima razvojni budžet i da ulazi u zlatno doba.

"Jedino mogu da pohvalim da je ovog puta ispoštovan budžetski kalendar i da je rasprava o budžetu jedina tacka na dnevnom redu,a budžet je neodogovran, netransprentan, predizborni i propagandni. Nemamo rast BDP-a, na zacelju smo u regionu već sedam godina i imamo neopravdano povećanje zarada u javnom sektoru samo zato da bi se ispunilo obećanje Aleksandra Vučića da će plate biti 500 evra", rekao je Aleksić.

Poslanik Boško Obradović (Dveri) kaže da se vidi konstantan pad u izdvajanjima za kulturu, dok se uvećavaju sredstva za sudske troškove i taj iznos je isti koliko i budžet za Ministarstvo prosvete.

Stranka moderne Srbije smatra da je budžet pre svega nepravedan prema privatnom sektoru.

"Javni sektor dobija 51 milijardu budzetskih darova kojima će optereriti sve poreske obvezenike, a privatni sektor će dobiti samo 13 milijardi dinara kroz rasterećernaj zarada. SMS smatra da je raspodela program fiskalne konslidacije urađena u korist javnog sektora, a privatni sektor koji bi trebalo da bude motor privrednog rasta dobija permalo", ocenio je poslanik Vladimir Đurić.