Predloženi budžet za 2020. godinu je relativno dobro planiran, ali je najveća ekonomska greška napravljena pre izrade tog budžeta prekomernim povećanjem državnih plata. Duplirani izdaci za penale koje plaća država, a problem ostaje EPS.
Plate su na novou "opšte države" (Republika i lokal, plus javna preduzeća) u proseku povećane za 9,6 odsto, rekao je danas predsednik Fiskalnog saveta Vlade Srbije, Pavle Petrović, na predstavljanju Ocene budžeta za 2020. godinu i revidirane Fiskalne strategije za period 2020-2022. godina.
"Plate rastu brže od privredne aktivnosti, a to je unapred opredelilo veliki deo rashoda u budžetu za narednu godinu. Nije trebalo da porastu više od 5,5 odsto", rekao je Petrović.
Dodao je da su preostala budžetska sredstva raspodeljena "uglavnom na dobar način" zbog čega se budžet ocenjuje "u načelu pozitivno".
Prihodi, budžeta planirani su, kako se navodi, dobro i konzervativno, a promene poreske politike "ispravno su usmerene".
"Ukupni rashodi planirani su približno u visini prihoda, odnosno predviđa se nizak deficit republičkog budžeta od 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda ili 20 milijardi dinara i to će dovesti do pada spoljnog duga", rekao je Petrović.
"Ukupni rashodi planirani su približno u visini prihoda, odnosno predvidja se nizak deficit republičkog budžeta od 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili 20 milijardi dinara i to će dovesti do pada spoljnog duga", rekao je Petrović.
Kada se isključe rashodi za povećanje zarada, budžet za narednu godinu, prema njegovim rečima, donosi odredjeno poboljšanje strukture javnih rashoda jer su povećani rashodi za javne investicije koji bi trebalo da budu veći za oko 150 miliona evra.
Petrović je kazao i da se produžava štetna zabrana zapošljavanja koja je trebalo da se ukine 2015. godine i zbog čega je broj zaposlenih na odredjeno vreme povećan za 50 odsto.
Povećane su i investicije države u zdravstvo, prosvetu i saobraćajnu infrastrukturu, uključujući i eksproprijaciju zemljišta, a to je omogućilo smanjenje troškova za opremu vojske i policije.
Iako je, prema rečima Petrovića, povećanje investicija "načelno dobro" neopravdano je izostalo povećanje investicija u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine sa obrazloženjem da je "na raspolaganju kredit koji je i prošle godine bio predvidjen u budžetu, ali nije ni počeo da se realizuje".
EPS NA PREKRETNICI, ILI...
Petrović je ocenio da je javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) na prekretnici i da mu je neophodan "snažan zaokret u poslovanju, uz hitno pokretanje investicija od oko 5,6 milijarde evra".
EPS bi, kako je kazao, morao godišnje da investira oko 600 miliona evra, što je 200 miliona više nego sada, odnosno više za ;50 odsto.
"EPS od 2015. godine do 2018. ostvaruje oko četrdeset miliona evra profita, a profitabilnost sličnih evropskih kompanija je deset puta veća", rekao je Petrović i naveo da su uzroci toga loše upravljanje, višak zaposlenih i previsoke plate.
Sledeće godine prosečna plata u EPS-u će, kako je rekao, biti 100.000 dinara, što je ;"izuzetno visoka plata", a potvrda toga je i da je su rashodi za zaposlene najveći pojedinačni trošak EPS-a jer na njih godišnje odlazi 30 odsto poslovnih prihoda, a u sličnim kompanijama 20 odsto.
"To je najvažniji deo reforme tog preduzeća čije su prosečne zarade u prošloj godini bile 89.600 dinara, a nekvalifikovani radnik u tom preduzećeu u 2017. godini imao je platu od skoro 57.000 dinara", rekao je Petrović.
On je rekao da je EPS-u potrebno da u izgradnju novih kapaciteta i distributivnu mrežu uloži preko tri milijarde evra kako bi obezbedio dovoljne količine struje da je ne bi uvozio.
Tom preduzeću je potrebno da uloži 1,1 milijardu evra da da bi obezbedilo dovoljno uglja, ;a oko 800 miliona da bi uskladio rad termoelektrana sa ekološkim zahtevima.
Fiskalni savet ocenjuje da to preduzeće treba da prekine sa praksom pripajanja državnih, neuspešnih preduzeća koja nemaju veze sa njegovom osnovnom delatnošću.
Preporuka je i da se cena struje u srednjem roku poveća do 15 odsto jer je najniža u regionu i druga po visini u Evropi, posle Ukrajine.
Petrović je ocenio i da u srednjoročnom planu vodjenja javnih finansija iz revidirane Fiskalne strategije nema kredibilnog plana važnih reformi.
"Sveobuhvatne strukturne reforme su potrebne jer je privredni rast Srbije i standard gradjana nizak", rekao je Petrović.
Na pitanje da li se u budžetu prepoznaje "veliki investicioni ciklus" koga je najavio predsednik Aleksandar Vučić, Petrović je rekao da je odgovor pre "ne" nego "da".
"Sada je udeo investicija u BDP oko 4,5 odsto, a trebalo bi da bude oko 5,5 odsto", rekao je Petrović i podsetio da su hrvatske investicije kada je ta zemlja gradila auto-puteve zauzimale šest odsto u BDP.
