AMERIČKI SAN ne postoji u Americi: Iskustvo Srpkinje u Njujorku

"Otišla sam ne misleći da ću ostati. Drug mi je preporučio program, meni je delovalo kao zanimljivo iskustvo. I zaista i jeste to – zanimljivo iskustvo koje traje uz sve svoje vrline i mane“, ovako za Klikdoposla.com započine priču M.R. (30).

Konkurisala sam za Work and travel program, koji traje šest meseci, od kojih se pet radi a jedan putuje, i koji je u to vreme koštao to mi nije bio neki preveliki izazov – kaže ona i dodaje da mnogi Srbi na taj način dođu u Ameriku i onda se snađu i ostanu 2.000 evra.

Agencija sve sredi – smeštaj i posao, a vaše je da razgovarate sa budućim poslodavcem preko interneta, pa joj je sve to delovalo kao jedna povoljna ponuda.

Druga opcija je, kaže M.R, da dođete na turističku vizu, ali tada treba da imate dokumenata, da imate neku nekretninu prijavljenu na svoje ime, da budete u stalnom radnom odnosu, da imate nekoliko hiljada evra na računu kako bi mogao da pokriješ troškove putovanja. Takođe, neophodno je da imate neku adresu u Americi na koju možete da se prijavite i garantujete da imate nekoga kod koga idete, kao i dobar razlog zašto idete – objašnjava M.R. i dodaje da ako nemate nekretninu na sebe, trebalo bi, recimo da pokažete pozivnicu za venčanje da idete kod nekog na svadbu, da sve izgleda uverljivo.

Treći način za dolazak su umetničke vize.

"Moj prijatelj je džezer, radi na umetničkoj vizi da preko nje sredi ostatak papira ovde pa su su se tako među dokazima našli: intervjui iz novina, organizacije koncerata i tome slično. Dizajneri, mejk-ap artisti isto tako dolaze, samo su potrebni dokazi da ste uspešni u tome što radite", navodi ova Srpkinja i dodaje da ne može da kaže da je lako doći i ostati , jer su Amerikanci jako rigorozni, pa se neretko dešava i da se sklapaju brakovi samo zbog papira.

Međutim, ona kaže da to i nije baš jeftina opcija, jer, kako je upoznata obično je potrebno mnogo papirologije, a cena je 20.000 do 30.000 dolara.

SRBA KOLIKO HOĆEŠ

"Ima mnogo Srba, na svakom koraku možeš da sretneš neke naše. U početku sam istraživala grad, ljude tamo, a onda sam se zasitila. Onda sam se okrenula sam se opet našim ljudima, kao svaki pravi gastarbajter (smeh). Počela sam da idem na naše svirke. Veliki je izbor toga tamo" priča M.R, objašnjavajući da čak i na Menhetnu ima srpska kafana, a postoje i naše prodavnice, pekare, pa možete da kupite baš sve što vam nedostaje iz domovine, recimo sarmu koju je pre neki dan kupila u jednom našem restoranu.

A upravo su restorani mesto odakle se počinje karijera "preko bare".

"Krenete da radite u restoranu, kao konobar ili kao kao barmen, a kako vam napreduje jezik, iskustvo, napredujete u poziciji. Mnogo se gleda iskustvo, na početku uvek traže dve-tri godine njujorškog iskustva. Da, njujorškog jer je to i u Americi posebna kultura", objašnjava.

To je, priča, kultura izlazaka, da se kvalitetno jede da se dosta pije. Tu su kokteli, večere na svakodnevnom nivou. Zato je rad u restoranu dobra prilika za početnike jer se brzo napreduje, a ako je dobar restoran, po smeni može da se zaradi i do 400 dolara. Tako je i ona počela, radom u kafeu.

"AMERIČKI SAN POSTOJI SVUDA SEM U AMERICI“

"Put napredovanja ne teče teško, ali nije ni lako kako svi očekuju da će biti. Laž je i zabluda koja se stalno širi da čim dođeš posao te čeka, ubaciš se u sve brzo. Ni ja posle nekoliko godina ne mogu tako brzo da nađem ono što me interesuje. Pare ni ovde ne padaju sa neba. Moraš da se potrudiš, da tražiš, da radiš na svom egu. Amerikanci su mnogo drugačiji. Kod njih uvek moraš biti nasmejan – objašnjava ona i ističe da je baš to njoj bio najveći problem, jer naš karakter nije u skadu sa tim veštačkim, robotskim osmesima koji se kod njih traži. Zato kaže: 'Američki san postoji svuda sem u Americi'".

Sad radi u restoranu kao organizator događaja (ivent planer), u biznis delu Njujorka, pa organizuje najčešće kompanijske proslave, Radi i dva dana kao konobar u restoranu na Menhetnu gde dolaze poznati – tako je pre nekoliko dana došao i Rami Malek, zvezda filma o grupi Kvin.