Skupština Srbije usvojila je danas zakon o završnim računima budžeta za period od 2002. do 2018.godine. U "izveštajima o trošenju", kao ni u raspravi, ništa dramatično.
Skupština je danas usvojila nezabeležen niz izveštaja koji pokazuju kako su se trošila sredstva budžetskih korisnika i kako se upravljalo javnim finansijama u čak 17 godina zaredom.
Najstariji Završni račun je usvojen posle 16 godina, iako je to bila zakonska obaveza da se to uradi u sledećoj godini u odnosu na onu za koju važi budžet.
Potencijalno vrlo vruća skupštinska tema na kojoj se moglo poentirati i dokazati pogrešno vođene ekonomske politike, nije se tako pokazala ni u samim izveštajma ni u skupštinskoj raspravi koja je protekla vrlo mlako.
Samo je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Đorđević, u obrazlaganju zakona da Srbija ulazi u period održivosti javnih finansija i da se konačno omogućava potpuna transparentnost u trošenju novca.
On je podsetio da je u 2015. u cilju prevazilaženja izazova programa fiskalne konsolidacije napravljen aranžman iz predostražnosti sa MMF-om koji je uspešno okončan u februaru 2018. godine, a sredstva nisu korišćena.
Đorđević je kao nekakvu prednost istakao da se od 2017. godine ostvaruje višak u državnoj kasi od 35,5 milijardi dinara, a 2018. godine suficit je bio 32,9 milijardi dinara. On je ocenio da je pozitivan saldo u kasi "rezultat domaćinskog upravljanja javnim finansijama".
Pitanje zašto onda porezi nisu manji, kada već ima viška para, nije posebno potezano.
Ministar Đorđević je rekao i da su u periodu od 2005.do 2008.godine, kada je bio zabeležen suficit u budžetu tadašnjih vlada, izvršene brojne privatizacije, "uglavnom neuspešne", i da je tadašnja vlast "uzimala kredite koji se sada vraćaju", dok je današnji suficit održiv.
Ministar je istakao i nesumnjivi i veliki uspeh aktuelne vlade – povećane kreditnog rejtinga zemlje.
Kreditni rejting Srbije od 2004. godine do 2017. godine bio "BB-" , a od 2017. godine "BB", da bi tek 2019. godine kreditni rejting došao na nivo "BB+", sa idobrim izgledima da konačno uđe u investicioni razred, odnosno da se državne hartije Srbije više ne smatraju dobre samo za berzanske špekulante.
