Šta je Istmed, da li je konkurencija Turskom toku - i ko bi ga platio?

Pripreme su u punom jeku: počinje trodnevna poseta izraelskog premijera Benjamina Netanijahua Atini, a kiparski predsednik Nikos Anastasijadis je već božićne praznike proveo u glavnom gradu Grčke, navodi DW.

To bi trebalo da bude "najduži podvodni gasovod na svetu", piše atinska "Novina urednika".

Liberalni list "Filelefteros" ocenjuje da se radi o istorijskom sporazumu.

Čitav projekat trebalo bi da da dodatni podsticaj energetskoj diplomatiji u regionu: tokom vikenda bi i ministri spoljnih poslova Egipta, Grčke i Kipra trebalo da razgovaraju o mogućnostima saradnje, a 7. januara, na Kipar dolazi američki ministar spoljnih poslova Majk Pompeo.

Svi ti događaji šalju jedan signal: u istočnom Sredozemlju se nešto događa, ali šta?

Grčka televizija ERT projekat Istmed naziva odbrambenim štitom protiv provokacija iz Turske.

To jasno pokazuje da je iz perspektive Atine gasovod odgovor na nedavno približavanje Turske i međunarodno priznate vlade u Libiji.

kako podseća Dojče vele, već godinama se Grčka, Kipar i Turska spore oko prava na eksploataciju nalazišta gasa u istočnom Sredozemlju.

Krajem 2019, Libija i Turska potpisale su sporazum po kojem je njihova zajednička privredna zona formirana u skladu s njihovim željama i kojim su one među sobom podelile veliki deo istočnog Egejskog mora.

Ali baš kroz to područje bi trebalo da prođe gasovod Istmed.

Da li je na pomolu direktan sukob Grčke i Turske?

U intervjuu televiziji ERT grčki ministar energetike Kostis Hacidakis bio uzdržan: "(Turski predsednik) Erdogan ima svoj pogled na stvar, a mi imamo svoj. Mi se pritom pozivamo na međunarodno pravo i uvereni smo da su sve zemlje koje u regionu imaju značajniju ulogu, na našoj strani".

Gasovod Istmed ima pre svega veliku geopolitičku važnost, ocenjuje za DW Aleks Lagakos iz atinskog trusta mozgova Grčki energetski forum, no može li on biti i ekonomski isplativ?

Grčki stručnjak u to nije siguran.

S jedne strane tu su ogromni troškovi izgradnje: za sada se procenjuju na najmanje deset milijardi evra.

Činjenica da u projektu učestvuju Grčka, Kipar i Izrael nipošto ne znači da one raspolažu potrebnim kapitalom, upozorava Lagakos, a finansijska pomoć EU je malo verovatna, s obzirom na to da se Evropa oprašta od fosilnih energenata i usmerava na zelene energetske projekte.

U Briselu vlada nova filozofija. Zbog toga se može zaključiti da će gasovod morati da se finansira privatnim sredstvima, a to će biti teško.

Da li bi gasovod mogao da bude zanimljiv za privatne investitore?

S obzirom na sadašnju preobilnu ponudu gasa na svetskom tržištu, atinski stručnjak sumnja u to.

Osim toga, sve više potrošača orijentiše se na uvoz ukapljenog zemnog gasa (LNG) preko morskih luka. Zbog čega bi se neko dugoročno vezao za isporuke putem gasovoda kada u svako vreme može jeftinije i fleksibilnije da koristi mogućnosti LNG", ocenjuje Lagakos.

Ipak, to nipošto ne znači da novi gasovodi nisu u planu.

Već 8. januara, ruski i turski predsednici Putin i Erdogan trebalo bi svečano da otvore gasovod izgrađen kroz Crno more - Turski tok. Njime bi ruski gas trebalo da, preko Turske, bude transportovan u Evropu.

Da li će se pritom Istmed i Turski tok nadopunjavati, ili će pre biti međusobna konkurencija - za sada je još uvek nejasno, navodi Dojče vele.