Za razliku od Srbije gde su po istraživanju, paradoksalno, penzioneri zapravo grupa koja je manje podložna siromaštvu od ostalih, broj starih ljudi u Nemačkoj koji su siromašni ili na ivici je sve alarmantniji.
Kako se navodi u tekstu na sajtu RTS, oko 3,2 miliona starih ljudi u Nemačkoj je ispod granice siromaštva, što je 215.000 više nego 2016. godine, a čak 803.000 više nego 2010. godine.
Za samo sedam godina broj penzionera koji su u riziku od siromaštva porastao je za trećinu, a očekuje se da će statistike za 2018. i 2019. godinu pokazati da se ovaj negativni trend samo nastavlja.
Za nemačku statistiku, u riziku od siromaštva su svi oni koji sami žive u domaćinstvu, a primaju manje od 60 odsto prosečne plate. Mada se uzimaju u obzir još neki faktori, u suštini ljudi koji mesečno raspolažu sa manje od 905 evra u Nemačkoj smatraju siromašnim.
Iako ova suma za standard u Srbiji deluje visoko, ona je za Nemačku izuzetno niska, jer više od pola nacije nema sopstvenu nekretninu već živi u iznajmljenom stanu ili kući pa samim time im dobar deo prihoda odlazi na zakup i režije, koje su veoma skupe.
Zbog svega toga nije redak slučaj da se na ulicama nemačkih gradova vidi kako penzioneri sakupljaju staklene i plastične flaše, na kojima može da se dobije 15 do 25 evro-centi na ime kaucije.
Ekonomisti ukazuju da se sudbina penzionera neće mnogo promeniti ni ukoliko nemačka ekonomija krene ponovo da raste, pri čemu će najugroženiji biti nekvalifikovani radnici, samohrane majke i uopšte majke koje dugo nisu radile zbog podizanja dece, što je čest slučaj i danas na zapadu Nemačke.
"Siromaštvo u poznim godinama će se opet veoma, veoma značajno povećavati u narednih 10 do 15 godina, jer imamo sve više ljudi koji rade za male plate ili rade skraćeno radno vreme, ili im su imali prekide u radu u toku života", istakao je nedavno Marsel Fračer, prvi čovek Instituta za ekonomska istraživanja.
"Skraćenje radnog vremena", odnosno povremeni poslovi i novi trend "iznajmljivanja radnika na sat", prete da katastrofalno naruše osnove društva ne samo u Nemačkoj već i u celoj Evropi.
Da stvar bude gora i sam penzioni sistem je pod velikim pritiskom, jer je stanovništvo sve starije, a to će se posebno osetiti kada se u potpunosti penzioniše bebi-bum generacija, to jest oni brojni rođeni od kraja Drugog svetskog rata do 1964. godine.
Zbog toga se u Nemačkoj već neko vreme razmatra da se starosna granica za penzionisanje sa 65 podigne na 69 godina.
Da nisu ugroženi samo najstariji u najjačoj evropskoj ekonomiji svedoči i nedavno objavljeni Izveštaj o siromaštvu u 2019. u kojem se ukazuje da bezmalo svaki šesti stanovnik Nemačke živi u siromaštvu.
Prema ovom izveštaju, 15,5 odsto stanovnika Nemačke je siromašno ili na ivici siromaštva, a kao najgori region po ovom pitanju ističe se Rurska oblast (nekadašnji rudarski basen) u kojem je stopa siromaštva čak 21,1 odsto, što je uglavnom posledica zatvaranja tamošnjih rudnika i zamiranja industrije čelika, nekad okosnice privrede.
Ova studija je pokazala da u Nemačkoj ogromne razlike nisu samo između istoka i zapada zemlje, već da se po stopi siromaštva zemlja može podeliti četiri regiona.
Najmanje siromaštva ima na jugu zemlje, konkretno u pokrajinama Bavarska (automobilska "prestonica") i Baden Virtemberg.
Ovom studijom, međutim, nije u potpunosti prikazana slika o siromašnima u Nemačkoj, s obzirom na to da nisu obuhvaćeni ljudi koji žive u kolektivnim centrima, kao što su izbeglički centri, ali i domovi za negu u kojima ima oko 800.000 osoba od kojih jedna trećina prima neku vrstu socijalne pomoći.
Studijom nisu obuhvaćni ni beskućnici, a Savezna služba za pomoć beskućnicima navodi da u Nemačkoj ima oko 650.000 ljudi bez stalne adrese.
Većina, njih oko 375.000 su tražioci azila i izbeglice i oni uglavnom žive u skloništima, ali oko 48.000 beskućnika živi na ulicama.
