Od 1. januara ove godine u Beogradu se primenjuje nova gradska odluka koja se odnosi na korišćenje plastičnih kesa, koja bi mogla da bude primenjena i u drugim sredinama u Srbiji.

Međutim, zbog određenih nedoumica u vezi sa terminologijom korišćenom u važećem Pravilniku Republike Srbije, gde stoji da su kese "oksorazgradibilne i biorazgradibilne", što ne postoji (Privredna komora Srbije sugeriše da mogu da budu samo oksorazrgradive ili biorazgradive), Grad Beograd je odlučio da praktično suspenduje primenu pravilnika, Tačnije, inspekcija tokom nadzora korišćenja plastičnih kesa ima "savetodavnu ulogu", ali ne kažnjava kršenje odluke, i tako će biti do 30. juna.

To da li su plastične kese "tregerice" biorazgradive ili oksorazgradibilne utvrđuje se na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, u jedinoj akreditovanoj Laboratoriji za ambalažu i pakovanje.

Rukovodilac ove laboratorije, prof. dr Vera Lazić, u izjavi za Tanjug objašnjava kako izgleda proces ispitivanja i šta je suština ove provere i ukazuje da u toku izrada novog pravilnika o tehničkim uslovima za plastične kese.

"Imajući u vidu važeće standarde, ekološke trendove, interese proizvođača kesa i posebno usaglašenost sa novim propisima EU, bilo bi dobro da novi pravilnik predvidi mogućnost upotrebe sve tri vrste kesa: polietilenske, kompostirajuće i kese sa aditivom za oksidativnu razgradnju i biorazgradnju", kaže Lazić.

SUPA OD PLASTIKE

Pod uticajem UV zraka obična polietilenska plastika se raspada na sve manje i manje komadiće i većina plastike u okeanima su čestice manje od 5 mm i lakše od 1 g. One čine "plastičnu supu" koja pluta na dubini do 100 m. Plutajuće plastične čestice privlače perzistentne organske zagađivače (POPs) iz okolne vode i ostaju blizu površine gde ih morske životinje mogu progutati i uneti u lanac ishrane. podsećaju na Ekoblog.info.

U Laboratoriji na fakultetu trenutno ima oko 30 uzoraka kesa različitih proizvođača koji su dostavili uzorke na ispitivanje.

To su kese od polietilena kojima je u proizvodnom procesu dodat aditiv za oksidacionu razgradnju i biorazgradnju. Proizveli su takve kese da bi na njoj označili da je ona biorazgradiva i imaju obavezu da jednom godišnje donesu na ispitivanje u našu laboratoriji", kaže Lazić.

Ona dalje objašnjava da najpre utvrđuju od kog materijala je kesa napravljena, zatim njena zatezna svojstva i drugo, nakon čega se pripremljeni uzorci postave u komoru za ubrzano veštačko starenje.

"To je suština metode gde se uzorak podvrgava nepovoljnim uslovima spoljne sredine, uslovima kao da jako sija sunce, da pada kiša, da je prisutan kiseonik, takve uslove imitira komora", objašnjava Lazić.

Po završenom ispitivanju, Laboratorija pravi izveštaj i daje izjavu usaglašenosti sa tehničkim propisom.

"To je Pravilnik o uslovima za okso i biorazgradnju kesa tregerica. To je ono što sada prolaze svi proizvođači kod nas, jer je zakon predvideo strožu kaznenu politiku", rekla je Lazić.

Dalje je, dodaje, uloga države i inspekcije da u svakom segmentu, u proizvodnji, na pijaci ili u prodavnicama, može uzeti uzorak i ponovo poslati na analizu, kako bi se ustanovilo da li je došlo do neke zloupotrebe.

 Zabrana kesa – Tehnološki fakultet o novom pravilniku o kesama
DataMediaMarket/Mondo 

"Kao što je 'običnim' građanima, tako je i naučnoj zajednici interes unapređenje životne sredine i svakako ćemo dati svoj doprinos odgovarajućim komisijama, Agenciji za zaštitu životne sredine, kako bismo što bolje uredili ovu oblast", rekla je Lazić.