On je za TV Prva rekao da su na prvom sastanku Radne grupe Vlade za sistemsko rešavanje zagađenja vazduha definisane prve mere i da je najznačajniji Nacionalni plan za smanjivanje emisiije zagađenja, koji će biti usvojen na jednoj od narednih sednica Vlade, a koji treba da verifikuje ono što je do sad rađeno na velikim ložištima i da definiše neke buduće zadatke.

On kaže da energetske kompanije najviše investiraju u zaštitu životne sredine i da je, kako kaže, negde oko 500 miliona evra ukupan iznos projekata.

Rekao je i da će se intezivirati prelazak toplana na biomasu i podsetio da je pre nekoliko meseci potpisan ugovor za prelazak na biomasu toplana u Priboju i Malom Zvorniku.

"Sada je u planu Nova Varoš, Prijepolje, Novi Pazar i Majdanpek. Oko šest toplana će preći na biomasu i to će značajno u tim sredinama uticati na zagađenje vazduha", rekao je Antić.

Dodao je da termoelektrane nisu imale udeo u poslednjem talasu zagađenja vazduha.

"Termoelektrane takođe nisu dale svoj doprinos, puno smo investirali 475 miliona evra u elektroprivredu Srbije za termo sektor i smanjenje zagađenja. Rešili smo filtere, nema praškastog zagrađenja, i sada radimo intezivno na odsumporavanju", rekao je ministar i dodao da je to urađeno na Kostolcu i da rade na TENT-U A, a da su završili finansiranje za TENT B.

Govoreći o učešću malih ložišta u zagađenju, rekao je da je potrebno da se promoviše prelazak na gas i daljinske sisteme grejanja.

"Dosta toga ćemo učiniti kako bi se građanima olakšalo priključenje na gas i sa tom merom ćemo izaći u narednom periodu", rekao je Antić.

Kako je rekao, završetak Turskog toka i početak tranzita gasa iz tog prava doneće značajne olakšice.

Bez obzira na zabrinutost u javnosti, kako je rekao Antić, zagađenje u poslednjem talasu bilo je u proseku za prethodnih deset godina.